Irska redefinicija rodnog identiteta kao pravnog okvira podstakla je polemike među hrišćanima, pokrećući pitanja o očuvanju tradicionalnih vrednosti i vernosti hrišćanskim načelima u savremenom društvu.
U početku, Gospod je stvorio praroditelje Adama i Evu, postavljajući ih kao temelj čovečanstva i dajući im jasne, svete vrednosti u vrtu života. U njihovom jedinstvu odrazila se Božija zamisao o ljudskoj prirodi, jasno određena i neraskidivo vezana za Njegovu volju. Danas, nakon mnogih vekova, potomci Adama i Eve često se gube u vremenu koje kao da postavlja nove zakonitosti, sve udaljenije od hrišćanskih vrednosti.
U Irskoj, zemlji s dugom tradicijom vere, donet je zakon kojim se priznaje čak 72 roda – broj koji u očima mnogih vernika ne predstavlja samo pravnu odrednicu, već znak duboke konfuzije u odnosu na prvobitno jedinstvo koje je Bog ustanovio. Dok se jedni osećaju ljutito zbog onoga što doživljavaju kao degradaciju hrišćanskih vrednosti, drugi su zbunjeni novim pravilima koja se udaljavaju od onoga što su vekovima smatrali temeljnim istinama vere.
Takva promena ne ostavlja prostora za tišinu u dušama onih koji čuvaju tradicionalna verovanja i vrednosti. Za njih, ovo pitanje prelazi okvire zakona i postaje mesto gde se susreću vera i iskušenja modernog sveta.
Dana 29. oktobra 2024. godine, predsednik Irske, 83-godišnji Majkl D. Higins, potpisao je „Zakon o zločinima iz mržnje“. To se dogodilo nakon što je parlament Irske većinom glasova (78 „za“, 52 „protiv“) usvojio odgovarajući predlog zakona.
Među pet predloga zakona koji su usvojeni u Donjem domu parlamenta za manje od šest sati uveče 23. oktobra (proces koji obično traje nekoliko nedelja) našao se i ovaj predlog zakona, koji definiše „rod“ kao biološki pol osobe ili društveni rod koji osoba smatra poželjnim za sebe ili sa kojim se identifikuje (uključujući transrodne osobe), kao i rod različit od muškog i ženskog.
Dok se predlog zakona razmatrao u Senatu, senatorka Šeron Keogan pročitala je listu od 72 roda, koji su sada dobili zakonsku snagu, a za to joj je bilo potrebno čitavih 25 minuta, prenosi portal The European Conservative.
Proglašena je za sveticu od strane Svetog sinoda Ekumenskog Patrijarhata, 16. januara 2004. Tom prilikom kanonizovani su i Marijin sin Jurij, Ilja Fondaminski i Otac Dimitrije u Katedrali Svetog Aleksandra Nevskog u Parizu.
Uz zvuke crkvenih zvona i uprkos kiši, narod iz svih krajeva Albanije okuplja se u Sabornom hramu Vaskrsenja Hristovog kako bi odao počast i poslednji put poljubio arhiepiskopa koji je pravoslavlje u Albaniji podigao iz pepela.
Kada se u jednoj porodici sudare pravoslavna vera, naučna medicina i narodni običaji, često nastaju nesporazumi. Protojerej Andrej Efanov objašnjava kako prepoznati istinsku duhovnu pomoć i razlikovati je od sujeverja i zašto je važno osloniti se na Crkvu i molitvu.
Uz zvuke crkvenih zvona i uprkos kiši, narod iz svih krajeva Albanije okuplja se u Sabornom hramu Vaskrsenja Hristovog kako bi odao počast i poslednji put poljubio arhiepiskopa koji je pravoslavlje u Albaniji podigao iz pepela.
Vernici su se okupili u Sabornom hramu u Novom Sadu na molitvenom slavlju u čast Svetog Save, dok su mitropolit bački Irinej i episkop Tihon govorili o njegovom delu i duhovnoj zaostavštini.
Visoki predstavnici Crkve i države svedočili su istorijskoj ceremoniji u Rimu, u kojoj je duhovna pesma posvećena prvom srpskom arhiepiskopu odzvanjala u srcu katoličkog sveta, u prisustvu pape Franje i visokih predstavnika Srbije.
Kada se u jednoj porodici sudare pravoslavna vera, naučna medicina i narodni običaji, često nastaju nesporazumi. Protojerej Andrej Efanov objašnjava kako prepoznati istinsku duhovnu pomoć i razlikovati je od sujeverja i zašto je važno osloniti se na Crkvu i molitvu.