U najnovijem dokumentu papske fondacije „Pomoć Crkvi u nevolji“ otkriven je dramatičan porast progona hrišćana, naročito u Africi, gde su prisilna raseljavanja i otmice postali surova svakodnevica mnogih vernika.
Izveštaj papske fondacije „Pomoć Crkvi u nevolji“, predstavljen 22. oktobra u Britanskom parlamentu, otkriva zabrinjavajuće podatke o stanju verske slobode, pre svega hrišćanske zajednice, u poslednje dve godine. Fondacija, koja je sprovela istraživanje u 18 zemalja tokom perioda od 2022. do 2024. godine, ukazuje na zabrinjavajući i „neviđeni porast progona hrišćana“, a posebno osvetljava Afriku kao područje na kojem je verski progon dostigao alarmantne razmere.
Kroz svedočenja preživelih i očevideaca, izveštaj donosi žive prikaze stradanja, koja sežu od hapšenja zbog blasfemije, preko prisilnog raseljavanja i deportacija, pa sve do otmica, prisilnih brakova i zaplene imovine. Metode progona od strane državnih organa, ekstremističkih frakcija i terorističkih organizacija variraju, ali zajednički nose težak teret za one koji veru nose kao osnov svog identiteta. Fondacija upozorava da su, na žalost, ove metode nasilja nad hrišćanima samo deo širokog spektra različitih oblika tlačenja.
SOPA Images / Sipa Press / Profimedia
Istraživanje sprovedeno u 18 zemalja od 2022. do 2024. godine, ukazuje na neviđeni porast progona hrišćana
Ova crna statistika ne zaobilazi ni države sa autoritarnim režimima – Kina, Eritreja, Indija i Iran, prema navodima izveštaja, demonstriraju neprijateljski stav prema hrišćanima, vođene nacionalističkim ili ideološkim ciljevima. Uz ovo, raširena mržnja i neprijateljstvo podstiču migracione talase vernika koji spas pronalaze u drugim, manje ugroženim regionima.
Sirija, nekada zemlja sa snažnim hrišćanskim prisustvom, suočava se sa značajnim opadanjem hrišćanske populacije – od 1,5 miliona u 2011. godini na oko 250.000 danas. Slična sudbina zadesila je Irak, gde hrišćani sada čine manje od 0,5% stanovništva.
Burkina Faso, posebno pogođena nasiljem, beleži da je svaki deseti stanovnik morao da napusti dom zbog verskog progona. Ovi podaci, više nego brojke, pričaju priču o ljudima, porodicama i zajednicama koje su prinudno otkinute iz svog prirodnog okruženja, u nadi za sigurnošću i mirnijim životom.
Ipak, izveštaj donosi i jednu tračku nade. Vijetnam, jedina zemlja u kojoj je zabeležen blagi napredak u odnosu prema hrišćanima, napravio je korake ka obnavljanju diplomatskih odnosa sa Vatikanom, što daje nadu u postojanje puteva ka mirnijoj budućnosti kroz dijalog i saradnju.
„Pomoć Crkvi u nevolji“, fondacija iz Vatikana, kroz ovaj dokument skreće pažnju na sve veće stradanje hrišćana i potrebu za globalnim naporima koji će osigurati pravo na slobodno ispovedanje vere.
Ova lokacija ima duboko ukorenjeno značenje za katoličke vernike i vekovima je bila duhovno utočište. Svetište čini pećina u kojoj se nalazi vrelo, a voda ne otiče iz nje.
Moja majka je ostala u blaženom stanju, što se kaže, međutim, oni nikome nisu mogli da kažu, bojali su se, pošto su bili mnogo mladi, a nisu još bili u braku, pričao je Vidović.
U svetu ispunjenom misterijama, anđeli su božanska bića koja nas prate kroz istoriju i u veru. Njihovo prisustvo, od prvih dana stvaranja do savremenih duhovnih putovanja, otkriva nam duboke istine o našem postojanju i odnosu s Bogom.
Beogradski nadbiskup Ladislav Nemet ističe da je Sveti Otac ovom odlukom pokazao veliko poštovanje prema Srbiji, posebno jer je dokument za njegovo imenovanje bio na srpskom jeziku i ćirilici.
Nova pravna odredba, koja uskoro stupa na snagu, izazvala je masovne pobune hrišćanske zajednice u Arunačal Pradešu, dok kritičari upozoravaju na ozbiljne posledice po verska i ljudska prava.
Iako mnogi veruju da crveni konac štiti od zlih sila, ruski naučnik tvrdi da nas duboka duhovna dimenzija ovog okultnog simbola može odvesti na pogrešan put.
Ukrajinske vlasti nasilno ušle u hram, uklonile mošti svetitelja i izazvale međunarodne reakcije. Zahtev upućen UN-u – hoće li svetska zajednica zaštititi ovo pravoslavno nasleđe?
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Nova pravna odredba, koja uskoro stupa na snagu, izazvala je masovne pobune hrišćanske zajednice u Arunačal Pradešu, dok kritičari upozoravaju na ozbiljne posledice po verska i ljudska prava.
Nakon cenzurisanja božićnih čestitki i dekoracija, još jedan veliki hrišćanski praznik postaje meta političke korektnosti – britanska škola otkazala proslavu praznika Vaskrsenja Hristovog, dok se širom Evrope beleže slični slučajevi potiskivanja hrišćanskih tradicija pod plaštom neutralnosti.
Zabrinjavajući podaci iz poslednjeg izveštaja OIDAC Europe – Religijska sloboda se smatra temeljnim ljudskim pravom u Evropi, međutim poslednjih godina primećuje se zabrinjavajući porast netrpeljivosti prema hrišćanima.
Nova pravna odredba, koja uskoro stupa na snagu, izazvala je masovne pobune hrišćanske zajednice u Arunačal Pradešu, dok kritičari upozoravaju na ozbiljne posledice po verska i ljudska prava.
Primećujući teške okolnosti u kojima ljudi odrastaju, kao i ekonomsku krizu, mati Serafima dodaje da je svaki novi dan i mala uspešna borba dokaz postojanja heroja današnjice.
Svetinja podignuta na mestu stradanja, postaje simbol molitve i sabornosti – mitropolit kruševački osveštao poslednji krst, a prve liturgije uskoro će odjeknuti sa Bagdale.
Nekada simbol topline bakine kuhinje, danas duhovna gozba i u dane posta – sa suvim voćem, orasima i medom, sutlijaš ostaje poslastica koja spaja prošlost i sadašnjost, podsećajući nas na lepotu jednostavnih darova.
Nakon cenzurisanja božićnih čestitki i dekoracija, još jedan veliki hrišćanski praznik postaje meta političke korektnosti – britanska škola otkazala proslavu praznika Vaskrsenja Hristovog, dok se širom Evrope beleže slični slučajevi potiskivanja hrišćanskih tradicija pod plaštom neutralnosti.
