U najnovijem dokumentu papske fondacije „Pomoć Crkvi u nevolji“ otkriven je dramatičan porast progona hrišćana, naročito u Africi, gde su prisilna raseljavanja i otmice postali surova svakodnevica mnogih vernika.
Izveštaj papske fondacije „Pomoć Crkvi u nevolji“, predstavljen 22. oktobra u Britanskom parlamentu, otkriva zabrinjavajuće podatke o stanju verske slobode, pre svega hrišćanske zajednice, u poslednje dve godine. Fondacija, koja je sprovela istraživanje u 18 zemalja tokom perioda od 2022. do 2024. godine, ukazuje na zabrinjavajući i „neviđeni porast progona hrišćana“, a posebno osvetljava Afriku kao područje na kojem je verski progon dostigao alarmantne razmere.
Kroz svedočenja preživelih i očevideaca, izveštaj donosi žive prikaze stradanja, koja sežu od hapšenja zbog blasfemije, preko prisilnog raseljavanja i deportacija, pa sve do otmica, prisilnih brakova i zaplene imovine. Metode progona od strane državnih organa, ekstremističkih frakcija i terorističkih organizacija variraju, ali zajednički nose težak teret za one koji veru nose kao osnov svog identiteta. Fondacija upozorava da su, na žalost, ove metode nasilja nad hrišćanima samo deo širokog spektra različitih oblika tlačenja.
SOPA Images / Sipa Press / Profimedia
Istraživanje sprovedeno u 18 zemalja od 2022. do 2024. godine, ukazuje na neviđeni porast progona hrišćana
Ova crna statistika ne zaobilazi ni države sa autoritarnim režimima – Kina, Eritreja, Indija i Iran, prema navodima izveštaja, demonstriraju neprijateljski stav prema hrišćanima, vođene nacionalističkim ili ideološkim ciljevima. Uz ovo, raširena mržnja i neprijateljstvo podstiču migracione talase vernika koji spas pronalaze u drugim, manje ugroženim regionima.
Sirija, nekada zemlja sa snažnim hrišćanskim prisustvom, suočava se sa značajnim opadanjem hrišćanske populacije – od 1,5 miliona u 2011. godini na oko 250.000 danas. Slična sudbina zadesila je Irak, gde hrišćani sada čine manje od 0,5% stanovništva.
Burkina Faso, posebno pogođena nasiljem, beleži da je svaki deseti stanovnik morao da napusti dom zbog verskog progona. Ovi podaci, više nego brojke, pričaju priču o ljudima, porodicama i zajednicama koje su prinudno otkinute iz svog prirodnog okruženja, u nadi za sigurnošću i mirnijim životom.
Ipak, izveštaj donosi i jednu tračku nade. Vijetnam, jedina zemlja u kojoj je zabeležen blagi napredak u odnosu prema hrišćanima, napravio je korake ka obnavljanju diplomatskih odnosa sa Vatikanom, što daje nadu u postojanje puteva ka mirnijoj budućnosti kroz dijalog i saradnju.
„Pomoć Crkvi u nevolji“, fondacija iz Vatikana, kroz ovaj dokument skreće pažnju na sve veće stradanje hrišćana i potrebu za globalnim naporima koji će osigurati pravo na slobodno ispovedanje vere.
Ova lokacija ima duboko ukorenjeno značenje za katoličke vernike i vekovima je bila duhovno utočište. Svetište čini pećina u kojoj se nalazi vrelo, a voda ne otiče iz nje.
Moja majka je ostala u blaženom stanju, što se kaže, međutim, oni nikome nisu mogli da kažu, bojali su se, pošto su bili mnogo mladi, a nisu još bili u braku, pričao je Vidović.
U svetu ispunjenom misterijama, anđeli su božanska bića koja nas prate kroz istoriju i u veru. Njihovo prisustvo, od prvih dana stvaranja do savremenih duhovnih putovanja, otkriva nam duboke istine o našem postojanju i odnosu s Bogom.
Beogradski nadbiskup Ladislav Nemet ističe da je Sveti Otac ovom odlukom pokazao veliko poštovanje prema Srbiji, posebno jer je dokument za njegovo imenovanje bio na srpskom jeziku i ćirilici.
Godinu dana posle masakra koji je potresao Crnu Goru, liturgija i molitveno sećanje u drevnoj svetinji postali su mesto sabranja bola, vere i opomene da se zlo ne prećutkuje.
U besedi za 30. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas vodi u čas kada David ostaje sam pred istinom o sebi, pokazujući da se čovek ne slama zbog pada, već zbog pokušaja da ga opravda.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog Ignjatija Bogonosca po starom kalendaru, dok se po novom liturgijski obeležava Sveta Teodota. Katolici proslavljaju Svetog Bazilija Velikog i Svetog Grgura Nazijanskog, a Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Kongresmenka Anna Paulina Luna optužuje ukrajinsku vlast za ograničavanje verskih prava i upozorava da američka finansijska podrška praktično učestvuje u progonu hrišćana, izazivajući odjek među konzervativcima i međunarodnim posmatračima.
Godišnji izveštaj Opservatorije u Beču pokazuje ubistva, paljenje crkava i pravne progone, a stručnjaci upozoravaju da društvo i zakonodavci moraju reagovati da bi zaštitili verska prava.
Sveta knjiga islama u rukama prvog čoveka najvećeg američkog grada pokreće debate o religijskoj raznolikosti, javnom životu i mestu muslimana u društvu.
Predanje kaže da je Sveti Bonifacije na Badnje veče posekao Hrast groma, pod kojim su pagani prinosili ljudske žrtve, što je zauvek promenilo tok jedne stare tradicije.
U katoličkoj tradiciji 31. decembar nosi više od odbrojavanja sekundi do Nove godine - nosi priču o Svetom Silvestru koji je oblikovao veru, odnos Crkve i vlasti i sudbinu Rimskog carstva
Bez povišenog tona i bez kalkulacije, sveštenik Vladislav Vučanović u jednoj kratkoj poruci otvara pitanje zašto se lakše okupljamo oko trpeza i vatrometa nego oko suštine vere, posta i lične odgovornosti.
Dok su satovi odbrojavali prve minute 2026, crkva Vondelkerk u Amsterdamu nestajala je u plamenu, ostavljajući grad bez svetinje i Evropu bez još jednog svedoka hrišćanske prošlosti.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Od Adama do proroka Danila, kroz rodoslov, oganj peći i tiho iščekivanje Mesije otkriva se kako je nada sačuvana u vremenima kada je ljudski život malo vredeo, a vera se prenosila kao upaljena sveća kroz mrak.
Svetitelji podsećaju da početak godine nije pitanje slavlja, već trenutak u kojem se preispituju savest, navike i odnos prema Bogu — jer od toga zavisi kakav će trag ostaviti dani koji dolaze.
