ČUDO U BOSNI: Poplava u Deževicama odnela sve - izuzev kipa Svetog Jakova, a evo kako je i zašto ovo njegovo svetište postalo mesto okupljanja katolika iz celog sveta
printskrin facebook/Kresevo.infoRazrušeno svetište posle poplava
Ova lokacija ima duboko ukorenjeno značenje za katoličke vernike i vekovima je bila duhovno utočište. Svetište čini pećina u kojoj se nalazi vrelo, a voda ne otiče iz nje.
Svetište Svetog Jakova u Deževicama pretrpelo je katastrofalne posledice nedavnih poplava koje su pogodile ovo područje Bosne. Iako je čitava infrastruktura svetišta uništena, jedini deo koji je ostao netaknut je kip Svetog Jakova, što mnogi doživljavaju kao pravo čudo.
Ova lokacija ima duboko ukorenjeno značenje za katoličke vernike i vekovima je bila duhovno utočište. Poplave su izazvale odrone, potopila citava naselja i odnela sa sobom kuće, puteve i mostove, nažalost, i živote.
printskrin facebook/Kresevo.info
Razrušeno svetište posle poplava
Ni svetište nije bilo pošteđeno – zidovi koji su okruživali kip su srušeni, a sve oko njega je devastirano. Ipak, kip Svetog Jakova je ostao netaknut, prkosivši razaranju koje ga je okruživalo.
Inače, ovo svetište nalazi se u selu Deževicama, u opštini Kreševo. Svetište čini pećina u kojoj se nalazi vrelo, a voda ne otiče iz nje. Voda iz vrela smatra se čudotvornom, a prema verovanju hodočasnika, leči mnoga kožna oboljenja. U ovoj pećini je, inače, spavao i najviše vremena upravo proveo fra Jakov Markijski koji je bio poznat kao odličan propovednik, zbog čega su ga tražili brojni biskupi i vladari. Godine 1432. general franjevačkog reda šalje ga u Bosnu kako bi proveo versku obnovu i iskorenio krivoverstvo.
Zbog svoje istrajnosti u sprovođenju obnove, fra Jakov Markijski dva je puta morao napustiti Bosnu, a došao je u sukob s kraljem, vlastelom i fratrima. Uprkos svemu, uspomena na boravak fra Jakova u Deževicama ostala je pozitivna, trajna i jaka, čemu svedoči i prva knjiga na hrvatskom jeziku o svetom Jakovu Markijskom priređena upravo zahvaljujući župi Deževice. Osim navedene knjige o sv. Jakovu Markijskom objavljen je, 2017. godine, i prvi molitvenik na njegovu čast pod nazivom "U ime Isusovo".
Vrhunac "povratka“ Svetog Jakova Markijskog u Deževice bio je u avgustu 2018. godine kada je u ovom svetištu i postavljen njegov kip, kojem ni razorna poplava nije mogla ništa. Inače, kip je donesen iz Monteprandonea, rodnoga mesta fra Jakova Markijskog i tu je postavljen.
Od iznenadnog plamena koji je zahvatio Notr Dam 2019. godine do nedavnog uništenja crkve u Kvebeku, nameće se pitanje misterioznih nesreća koje pogađaju hrišćanske crkve širom Francuske i Kanade i koja je povezanost između tih incidenata, političkih figura i duhovnih pitanja koja ostavljaju vernike u strahu.
Ovaj deo crkvenog kanona izaziva brojne kontroverze i smatra se prevaziđenim, ali kako bi se ovo pravilo bolje razumelo, treba u obzir uzeti i vremenski kontekst u kojem je doneto i kojem nije cilj bio da uvredi ili diskriminiše ženu, već upravo da je zaštiti.
Sveti Teofan ukazuje na to da su ubeđenja rezultat svega što nas okružuje – od odgoja do kulturnih uticaja. Važno je da u našem srcu prepoznamo istinu Božiju koja nas vodi ka spasonosnim ubeđenjima. S druge strane, postoje i laži koje nas mogu skrenuti s puta. U tom svetlu, sud Božiji nas poziva da preuzmemo odgovornost za svoja ubeđenja i postupke.
Nekada simbol topline bakine kuhinje, danas duhovna gozba i u dane posta – sa suvim voćem, orasima i medom, sutlijaš ostaje poslastica koja spaja prošlost i sadašnjost, podsećajući nas na lepotu jednostavnih darova.
Kad umor savlada i snaga oslabi, samo jedan izvor daje novu krepost. Prorok Isaija u svojim nadahnutim rečima otkriva tajnu duhovne snage koja ne jenjava – onaj koji se nada Gospodu, uzdiže se kao orao, trči bez umora i hoda bez posustajanja.
Grešnik misli da ga niko ne vidi, ali Božje oko sve zna – pokajanje je jedini put spasenja, poručuje svetitelj u svojim duhovnim poukama za utorak pete sedmice Velikog posta.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
U vreme pape Pavla VI, 1969. godine katolička crkva je promenila liturgijski spomen ovog svetitelja, ali njegova poruka ljubavi i dalje živi u srcima vernika širom sveta.
Sva braća i sestre su joj bili uhranjeni, zdravi, samo je ona od njih odskakala da je čak kum porodice upozoravao njenog oca da se spreme za najgore. Međutim, Bog je za nju imao druge planove.
Čestitati Bajram nije samo formalnost, već izraz iskrene želje za blagostanjem i srećom, što dodatno jača veze među ljudima različitih verskih i kulturnih pozadina.
Primećujući teške okolnosti u kojima ljudi odrastaju, kao i ekonomsku krizu, mati Serafima dodaje da je svaki novi dan i mala uspešna borba dokaz postojanja heroja današnjice.
Svetinja podignuta na mestu stradanja, postaje simbol molitve i sabornosti – mitropolit kruševački osveštao poslednji krst, a prve liturgije uskoro će odjeknuti sa Bagdale.
Nakon cenzurisanja božićnih čestitki i dekoracija, još jedan veliki hrišćanski praznik postaje meta političke korektnosti – britanska škola otkazala proslavu praznika Vaskrsenja Hristovog, dok se širom Evrope beleže slični slučajevi potiskivanja hrišćanskih tradicija pod plaštom neutralnosti.
Sveća je simbol svetlosti Hristove. On je rekao: "Ja sam svetlost svetu". Ta svetlost treba da nas podseti na svetlost kojom Hristos obasjava duše preminulih, kaže sveštenik.
