ČUDO U BOSNI: Poplava u Deževicama odnela sve - izuzev kipa Svetog Jakova, a evo kako je i zašto ovo njegovo svetište postalo mesto okupljanja katolika iz celog sveta
printskrin facebook/Kresevo.infoRazrušeno svetište posle poplava
Ova lokacija ima duboko ukorenjeno značenje za katoličke vernike i vekovima je bila duhovno utočište. Svetište čini pećina u kojoj se nalazi vrelo, a voda ne otiče iz nje.
Svetište Svetog Jakova u Deževicama pretrpelo je katastrofalne posledice nedavnih poplava koje su pogodile ovo područje Bosne. Iako je čitava infrastruktura svetišta uništena, jedini deo koji je ostao netaknut je kip Svetog Jakova, što mnogi doživljavaju kao pravo čudo.
Ova lokacija ima duboko ukorenjeno značenje za katoličke vernike i vekovima je bila duhovno utočište. Poplave su izazvale odrone, potopila citava naselja i odnela sa sobom kuće, puteve i mostove, nažalost, i živote.
printskrin facebook/Kresevo.info
Razrušeno svetište posle poplava
Ni svetište nije bilo pošteđeno – zidovi koji su okruživali kip su srušeni, a sve oko njega je devastirano. Ipak, kip Svetog Jakova je ostao netaknut, prkosivši razaranju koje ga je okruživalo.
Inače, ovo svetište nalazi se u selu Deževicama, u opštini Kreševo. Svetište čini pećina u kojoj se nalazi vrelo, a voda ne otiče iz nje. Voda iz vrela smatra se čudotvornom, a prema verovanju hodočasnika, leči mnoga kožna oboljenja. U ovoj pećini je, inače, spavao i najviše vremena upravo proveo fra Jakov Markijski koji je bio poznat kao odličan propovednik, zbog čega su ga tražili brojni biskupi i vladari. Godine 1432. general franjevačkog reda šalje ga u Bosnu kako bi proveo versku obnovu i iskorenio krivoverstvo.
Zbog svoje istrajnosti u sprovođenju obnove, fra Jakov Markijski dva je puta morao napustiti Bosnu, a došao je u sukob s kraljem, vlastelom i fratrima. Uprkos svemu, uspomena na boravak fra Jakova u Deževicama ostala je pozitivna, trajna i jaka, čemu svedoči i prva knjiga na hrvatskom jeziku o svetom Jakovu Markijskom priređena upravo zahvaljujući župi Deževice. Osim navedene knjige o sv. Jakovu Markijskom objavljen je, 2017. godine, i prvi molitvenik na njegovu čast pod nazivom "U ime Isusovo".
Vrhunac "povratka“ Svetog Jakova Markijskog u Deževice bio je u avgustu 2018. godine kada je u ovom svetištu i postavljen njegov kip, kojem ni razorna poplava nije mogla ništa. Inače, kip je donesen iz Monteprandonea, rodnoga mesta fra Jakova Markijskog i tu je postavljen.
Od iznenadnog plamena koji je zahvatio Notr Dam 2019. godine do nedavnog uništenja crkve u Kvebeku, nameće se pitanje misterioznih nesreća koje pogađaju hrišćanske crkve širom Francuske i Kanade i koja je povezanost između tih incidenata, političkih figura i duhovnih pitanja koja ostavljaju vernike u strahu.
Ovaj deo crkvenog kanona izaziva brojne kontroverze i smatra se prevaziđenim, ali kako bi se ovo pravilo bolje razumelo, treba u obzir uzeti i vremenski kontekst u kojem je doneto i kojem nije cilj bio da uvredi ili diskriminiše ženu, već upravo da je zaštiti.
Sveti Teofan ukazuje na to da su ubeđenja rezultat svega što nas okružuje – od odgoja do kulturnih uticaja. Važno je da u našem srcu prepoznamo istinu Božiju koja nas vodi ka spasonosnim ubeđenjima. S druge strane, postoje i laži koje nas mogu skrenuti s puta. U tom svetlu, sud Božiji nas poziva da preuzmemo odgovornost za svoja ubeđenja i postupke.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Veliki petak po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog proroka Jezekilja, dok Jevreji obeležavaju šabatski dan nakon Pashe, a muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Rimski upravitelj Judeje, Pontije Pilat, u početku nije nalazio osnov da ga osudi, ali je pod pritiskom naroda i optužbi da se proglašava carem i time ugrožava vlast imperatora, na kraju popustio.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Bezlične figure Svete porodice na Velikom trgu izazvale su snažne reakcije vernika, političara i teologa, pokrenuvši žustru raspravu o tome gde prestaje savremeni izraz, a počinje povreda svetog.
Razlika u računanju vremena dovodi do toga da se datum Vaskrsa često ne poklapa, iako je suština praznika ista - proslava Hristovog vaskrsenja i pobede života nad smrću.
Od uskršnjeg trodnevlja i noćnog bdenja do pisanica, blagoslova hrane i porodične trpeze – evo kako vernici obeležavaju ovaj veliki dan i šta svaki od tih običaja znači.
Gardijan podseća da je obalsko područje Džebel Alija nekoliko puta pogođeno raketama i dronovima koje je ispalio Iran, nakon što je njegova luka označena kao "legitimna meta" zbog navodnog američkog vojnog prisustva.
Nastojateljica Manastira Vratna govori kako lavanda, pčelinji vosak i prirodna eterična ulja iz ove svetinje pomažu vernicima da povrate ravnotežu tela i duha.
Od jutarnje liturgije do prazničnog okupljanja uz rukotvorine i manastirske proizvode, dan je protekao u znaku molitve, sećanja na čudesno izbavljenje i živog susreta ljudi koji svoju veru potvrđuju i kroz rad i darivanje.
Kolone vernika iz Golupca i Kučeva slile su se u manastir, gde je jutro počelo Liturgijom, a potom nastavljeno krsnim hodom i molitvom pred moštima svetitelja.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Od pranja nogu apostolima do ustanovljenja pričešća, ovaj dan nosi poruku smirenja i unutrašnjeg preobražaja, dok narodni običaji otkrivaju kako se vekovima pripremamo za najveći hrišćanski praznik.
