Sveti Teofan u svojom misli za 16. četvrtak po Pedesetnici naglašava značaj vere i ubeđenja. Sirofeničanka, koja je prišla Gospodu, bila je duboko uverena u Njegovu moć da isceli njenu kćer, što je bio glavni motiv njenog upornog traženja pomoći. Njeno ubeđenje proizašlo je iz kombinacije ličnih iskustava, tradicije i unutrašnje istine koja se nalazi u svakom čoveku.
Sveti Teofan ukazuje na to da su ubeđenja rezultat svega što nas okružuje – od odgoja do kulturnih uticaja. Važno je da u našem srcu prepoznamo istinu Božiju koja nas vodi ka spasonosnim ubeđenjima. S druge strane, postoje i laži koje nas mogu skrenuti s puta.
Ova priča o Sirofeničanki podseća nas na to da je vera u Božiju moć ključna za postizanje duhovnog isceljenja i pomoći. Kroz njen primer, sveti Teofan poziva sve nas da istražujemo svoja ubeđenja i da težimo istini koja je u skladu s Božijom voljom. U tom svetlu, sud Božiji nas poziva da preuzmemo odgovornost za svoja ubeđenja i postupke.
"Šta je podstaklo Sirofeničanku da priđe Gospodu i da bude tako uporna u iskanju? (Mk.7,24-30). Ubeđenje, koje se u njoj obrazovalo. Ona je bila ubeđena da je Spasitelj moćan da isceli njenu kćer i zato mu je prišla. Bila je ubeđena da On neće ostaviti njenu molbu neispunjenu. Stoga nije prestajala da traži. Ubeđenja su zbir sveg života, vaspitanja, uobičajenih misli, utisaka od onog što nas okružuje, učenja koja srećemo i raznovrsnih slučajeva i zanimanja u životu. Pod dejstvom svega toga misao radi i dolazi do izvesnih ubeđenja. Pri tome treba imati na umu da svuda postoji i odasvud se tiska u dušu čoveka istina Božija. Istina leži u srcu čoveka. Istina Božija je zapečaćena i u svakoj tvari. Ima je i u običajima i u naravima ljudskim. Ima je i u učenjima, manje ili više. Ali, svugde ima i laži. Ko je od istine, sabira istinu, i pun je istinitih i spasonosnih ubeđenja. Ko, pak, nije od istine, sabira laž i pun je lažnih ubeđenja i pogubnih zabluda. Da li od čoveka zavisi da je od istine ili da nije od istine, neka svako sam rasudi. Sud Božiji, međutim, očekuje sve…"
Sveti Teofan nas podseća na važnost samoposmatranja i duhovnog napredovanja kako bismo se oslobodili mračnih uticaja. On ističe da je ključna borba sa sopstvenim slabostima i strastima, a ne samo spoljašnje delovanje zlih duhova.
Sveti Teofan naglašava da kada neko iskreno prati Gospodnji put, njegovo unutrašnje i spoljašnje biće doživljava transformaciju. Čovek koji se trudi da prevaziđe svoje slabosti, postaje dostojanstveniji i mudriji, bez obzira na svoj socijalni status ili obrazovanje. Ova promena nije rezultat akademskog učenja, već delovanja Božje blagodati koja oblikuje njegovo biće.
U misli za 15. četvrtak po Pedesetnici, Sveti Teofan nam poručuje da je u srcu svake osobe usađeno duboko osećanje za Božansko, koje nas neprekidno vuče ka Gospodu. U evanđelju po Marku (Mk. 6,33) opisuje se, podseća, trenutak kada se narod okuplja oko Isusa, vođen potrebom za duhovnim ispunjenjem. Ova scena, u kojoj Isus hrani pet hiljada ljudi, oslikava kako Božanska prisutnost deluje na ljude, probuđujući u njima skrivenu glad za nečim višim.
Sveta Teofan kaže prva faza greha počinje u obliku zle pomisli koja se javlja kao "seme" u našim mislima. To seme, ako ne bude odbačeno, može se razviti u stvarne postupke. On naglašava važnost prepoznavanja tih pomisli i njihovog trenutnog odbacivanja. Čim ih primetimo, trebamo ih odbaciti s trezvenošću i hrabrošću, jer će u suprotnom postati sve jače i teže će ih biti ignorisati. On upozorava i na uticaj "nečistih sila" koje su svuda oko nas. One pokušavaju da nas navedu na zlo, a mi moramo biti budni i spremni da se odupremo njihovim porivima. Ova unutrašnja borba nije samo pitanje lične odgovornosti, već i duhovnog rasta kroz molitvu i samodisciplinu.
