U misli za 15. utorak po Pedesetnici, Sveti Teofan postavlja duboko pitanje o izvoru mudrosti i unutrašnje promene koja se dešava kod onih koji slede Gospoda. Nazarećani, koji su poznavali Isusa iz mladosti, iznenađeni su njegovom sposobnošću i učenjem, postavljajući pitanje: "Otkud ovome to?".
Sveti Teofan naglašava da kada neko iskreno prati Gospodnji put, njegovo unutrašnje i spoljašnje biće doživljava transformaciju. Čovek koji se trudi da prevaziđe svoje slabosti, postaje dostojanstveniji i mudriji, bez obzira na svoj socijalni status ili obrazovanje. Ova promena nije rezultat akademskog učenja, već delovanja Božje blagodati koja oblikuje njegovo biće.
Sveti Teofan dalje objašnjava kako se kroz molitvu, pažnju prema sebi i bliskost s Bogom, ljudi mogu preobraziti na način koji prevazilazi ljudsko razumevanje. Ova unutrašnja transformacija dovodi do jasnijeg pogleda na svet i ispravnog prosuđivanja, pa čak i do čistih namera i delovanja. Tako, iako možda nisu imali formalno obrazovanje, ti ljudi zrače mudrošću koja je viša od onoga što se može naučiti.
Zato, kada se postavlja pitanje "Otkud ovome to?", odgovor leži u dubljem duhovnom putu i blagodati koja deluje u životima onih koji se istinski trude da žive prema Božjim načelima. Ovo nas poziva da razmislimo o vlastitim duhovnim praksama i mogućnosti preobražaja kroz veru.
"Otkud ovome to? I kakva mu je premudrost dana? (Mk.6,2). Tako su o Gospodu govorili Nazarećani koji su poznavali Njegov pređašnji, skromni život. Isto biva i sa svima koji istinski slede Gospoda. Onaj ko se strogo drži puta Gospodnjeg, posle truda i pošto u sebi pobedi neispravnost, u čitavom svom sastavu doživljava promenu: u pogledu, u hodu, u reči, u držanju. Sve od tada nosi pečat osobene uređenosti i dostojanstva, pa makar on vodio poreklo iz najnižeg sloja i bio sasvim neobrazovan. I, može se čuti: „Odakle njemu to?“. Kada se telesno i vidljivo tako preobražava, šta da se kaže o unutrašnjem i duševnom, koje neposrednije i lakše podleže dejstvu preobražavajuće blagodati, i u odnosu na koje spoljašnje služi kao izraz i posledica? Kako su tada o svemu svetle misli, kako tačne i određene! Kako je ispravno prosuđivanje o svemu što postoji i što se dešava! Tada je pogled na sve – viši od filosofskog! A namere, a dejstva, a poduhvati? Sve je čisto, sve je obasjano svetom nebeskom svetlošću. To je zaista novi čovek! Obrazovanje nije stekao, nije slušao predavanja na akademiji, vaspitanje nije imao nikakvo, a pokazuje se kao dobro vaspitan i premudar. Pažnja prema sebi, trud nad sobom, molitva i približavanje ka Bogu – sve su preradili blagodaću Božijom. Način, pak, niko nije video. Odatle i proističe pitanje: Otkud ovome to?"
Sveti Teofan Zatvornik za današnji dan, četrnaesti utorak po Pedesetnici, ističe značaj duhovnog uzdizanja, koristeći metaforu rasta pšenice. Kao što pšenica klija i raste neprimetno, tako se i duhovni razvoj svakog čoveka odvija kroz Božiju blagodat, često bez naše svesti o tome.
Sveti Teofan Zatvornik u svojoj knjizi 14. srede po Pedesetnici ukazuje na to kako su Božji sledbenici, suočeni s "olujom na moru", simbol svakog čoveka u borbi sa životnim izazovima. Iako se Gospod čini nepomičnim i statičnim, jasno stavlja do znanja da je uvek prisutan, prateći sve šta se dešava. On reaguje samo kada su ljudski napori nedovoljni, čime se osigurava da se Njegov plan ostvari.
Sveti Teofan nas podseća na važnost samoposmatranja i duhovnog napredovanja kako bismo se oslobodili mračnih uticaja. On ističe da je ključna borba sa sopstvenim slabostima i strastima, a ne samo spoljašnje delovanje zlih duhova.
Sveti Teofan Zatvornik za današnji dan, nedelju četrnaestu po Pedesetnici, podseća na parabolu o kraljevskoj svadbi iz Jevanđelja, gde car poziva zvanice na svadbu svog sina. Ova priča nam jasno ukazuje na suštinsku poruku: svadba simbolizuje Carstvo nebesko, dok je poziv na nju propoved Jevanđelja. Mnogi, međutim, odbacuju ovaj poziv zbog svakodnevnih briga i obaveza.
