Crkveni propisi kroz vekove nude smernice za pravi trenutak obavljanja Svete tajne krštenja. Iako roditelji često bivaju u nedoumici, crkveno učenje donosi jasnoću i sigurnost u donošenju te odluke.
Različita tumačenja crkvenih kanona, naročito ona koja potiču od onih koji ne poznaju suštinu Svetih knjiga, često unose zbunjenost i izazivaju rasprave o tome kada je najbolje vreme za krštenje deteta. Ove dileme, koje neretko proističu iz neznanja ili površnog shvatanja reči svetih otaca, dovode mnoge roditelje u težak položaj. Odluka o tom svetom činu postaje izazov, obavijen sumnjama i strahom od grešaka. Ipak, Crkva pruža jasan odgovor kroz vekovima utemeljene kanone i učitelje vere.
Jedan od sveštenika koji često rasvetljava ovu temu je protojerej Saša Petrović, čiji je savet mnogima oslonac prilikom donošenja odluke. On objašnjava:
- Koje je najbolje vreme za krštenje deteta? Odmah posle rođenja, odnosno u 40. dan po rođenju. U 8. dan po rođenju sveštenik dolazi u kuću i osvećuje svetom vodicom i zname dete, to jest daje mu se ime koje žele roditelji, koje će dete nositi do krštenja. To ime se može promeniti na krštenju, ono je samo trenutna odrednica, ali tom svetom vodicom kojom sveštenik osvećuje, dete se umiva posle kupanja. I ta sveta vodica štiti bebu od uticaja zlih sila - ističe otac Saša Petrović.
Posebno je značajno naglasiti savet oca Saše roditeljima da paze na okruženje svog deteta, naročito dok još nije kršteno. On dodaje:
- Roditelji treba da ljubomorno čuvaju svoje dete, naročito dok još nije kršteno. Ne treba dopuštati mnoge posete, osim najbližih rođaka, dakle babe i dede. A nikako ne bi trebalo dopustiti da nekrštene osobe dolaze u blizinu deteta, jer moguće je da oni sa sobom nose zlu silu, a da toga nisu ni svesni.
Zaključak je jasan i osvetljava srž crkvene mudrosti – vreme krštenja nije pitanje trenutka, već dubljeg razumevanja duhovne zaštite i odgovornosti roditelja prema detetu. Crkveni kanoni nas uče da krštenje nije samo ritual, već duhovna odbrana od sila ovoga sveta. Roditelji, oslanjajući se na veru i mudrost svetih otaca, pronalaze utehu i mir u pravilno postavljenom trenutku krštenja – u prvih 40 dana po rođenju. Kao što nas podseća protojerej Saša Petrović, duh deteta mora biti zaštićen, a verom osnažen za život pod Božjom zaštitom.
Religija.rs vas poziva da pošaljete svoje fotografije krštenja, najvažnijeg trenutka hrišćanskog života, na foto-konkurs i tako dobijete šansku da osvojite zlatne darove koji, pored materijalne, nose i duhovnu vrednost, jer doprinose očuvanju bogate pravoslavne tradicije. Više o ovom foto-konkursu "Podelite svetlost krštenja i osvojite dukat" možete ptočitati OVDE.
U periodu kada su verske slobode bile ograničene, mnogi su u tajnosti bili kršteni, nesvesni tog čina. SPC ima odgovor za one koji imaju dilemu da li su primili ovu svetu tajnu, nudeći im mogućnost da pronađu mir i sigurnost u veri.
Na praznik Male Gospojine počele su prijave za jedinstven konkurs koji poziva vernike da kroz umetnost fotografije prikažu svetlost krštenja, simbol novog života u Hristu, i osvoje vredan dukat s posebnom simbolikom.
Saopštenje Sinoda krila tzv. CPC koje predvodi mitropolit Mihailo otvara raspravu o promeni crkvenog kalendara, ali i donosi oštre kazne drugom krilu iste organizacije, uz teške optužbe, poništavanje crkvenih obreda.
Porušeni spomenici kod Obilića nisu samo vandalski čin, već upozorenje koje uznemirava čitavu zajednicu i otvara pitanje dokle traje bezbednost onih koji su sahranjeni, ali i onih koji su ostali.
U besedi za 28. sredu po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da je izvor svega što je pravedno i blagotvorno samo Bog, dok zlo dolazi iz ljudskog srca, i objašnjava zašto je važno prepoznati pravu prirodu Stvoritelja.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetu Varvaru po starom kalendaru, dok po novom kalendaru proslavljaju Svetog proroka Danila. Katolici se nalaze u trećoj nedelji Adventa, Jevreji obeležavaju četvrti dan Hanuke, a muslimani posvećuju dan redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
Bez moralizovanja i utešnih reči, ova pouka razotkriva uzrok porodičnih lomova, životnih zastoja i unutrašnjeg nemira koji se često pogrešno pripisuju okolnostima, a ne sopstvenom odnosu prema roditeljima.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Jedno pitanje vernice pokrenulo je raspravu: da li sveta tajna krštenja vredi ako je tek u odraslom dobu shvatimo i prihvatimo srcem?
Pitanje krštenja koje nije u skladu s crkvenim kanonima, a često se obavlja kropljenjem umesto pogružavanjem, donosi duhovne nedoumice. Da li milost Božja može da nadoknadi ono što je u obredu izostalo?
Protojerej objašnjava kako je strah prerastao u pogrešno tumačenje crkvenih pravila.
Krštenje je početak, temelj, ali ne i završetak duhovnog puta.
Saopštenje Sinoda krila tzv. CPC koje predvodi mitropolit Mihailo otvara raspravu o promeni crkvenog kalendara, ali i donosi oštre kazne drugom krilu iste organizacije, uz teške optužbe, poništavanje crkvenih obreda.
Porušeni spomenici kod Obilića nisu samo vandalski čin, već upozorenje koje uznemirava čitavu zajednicu i otvara pitanje dokle traje bezbednost onih koji su sahranjeni, ali i onih koji su ostali.
U besedi za 28. sredu po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da je izvor svega što je pravedno i blagotvorno samo Bog, dok zlo dolazi iz ljudskog srca, i objašnjava zašto je važno prepoznati pravu prirodu Stvoritelja.
Bez moralizovanja i utešnih reči, ova pouka razotkriva uzrok porodičnih lomova, životnih zastoja i unutrašnjeg nemira koji se često pogrešno pripisuju okolnostima, a ne sopstvenom odnosu prema roditeljima.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti Nikolaj Žički nas uči da osmeh, bez zlobe, može biti odgovor na podsmeh. Jer neznanju priliči podsmeh, a znanju osmeh.
Iguman Arsenije kroz poređenje sa svetiteljem iz Amerike upozorava da se duhovno stanje ne skriva - ono se oseti i onda kada mnogi misle da ga niko ne primećuje.
Pogača od karfiola, kako je svetogorci zovu, dokaz je kako obični, svakodnevni sastojci postaju hrana za dušu i inspiracija za umeren život.
U zavetnom hramu srpskog naroda patrijarh je mladima govorio o Svetom Savi kao meri života, o identitetu koji se gradi bez straha i o ljubavi kao snazi koja čuva posebnost, ali otvara prostor za susret i zajedništvo.
Pravoslavno učenje polazi od toga da čovek nije stvoren radi udobnog života, već radi spasenja.
