Crkveni propisi kroz vekove nude smernice za pravi trenutak obavljanja Svete tajne krštenja. Iako roditelji često bivaju u nedoumici, crkveno učenje donosi jasnoću i sigurnost u donošenju te odluke.
Različita tumačenja crkvenih kanona, naročito ona koja potiču od onih koji ne poznaju suštinu Svetih knjiga, često unose zbunjenost i izazivaju rasprave o tome kada je najbolje vreme za krštenje deteta. Ove dileme, koje neretko proističu iz neznanja ili površnog shvatanja reči svetih otaca, dovode mnoge roditelje u težak položaj. Odluka o tom svetom činu postaje izazov, obavijen sumnjama i strahom od grešaka. Ipak, Crkva pruža jasan odgovor kroz vekovima utemeljene kanone i učitelje vere.
Jedan od sveštenika koji često rasvetljava ovu temu je protojerej Saša Petrović, čiji je savet mnogima oslonac prilikom donošenja odluke. On objašnjava:
- Koje je najbolje vreme za krštenje deteta? Odmah posle rođenja, odnosno u 40. dan po rođenju. U 8. dan po rođenju sveštenik dolazi u kuću i osvećuje svetom vodicom i zname dete, to jest daje mu se ime koje žele roditelji, koje će dete nositi do krštenja. To ime se može promeniti na krštenju, ono je samo trenutna odrednica, ali tom svetom vodicom kojom sveštenik osvećuje, dete se umiva posle kupanja. I ta sveta vodica štiti bebu od uticaja zlih sila - ističe otac Saša Petrović.
Posebno je značajno naglasiti savet oca Saše roditeljima da paze na okruženje svog deteta, naročito dok još nije kršteno. On dodaje:
- Roditelji treba da ljubomorno čuvaju svoje dete, naročito dok još nije kršteno. Ne treba dopuštati mnoge posete, osim najbližih rođaka, dakle babe i dede. A nikako ne bi trebalo dopustiti da nekrštene osobe dolaze u blizinu deteta, jer moguće je da oni sa sobom nose zlu silu, a da toga nisu ni svesni.
Zaključak je jasan i osvetljava srž crkvene mudrosti – vreme krštenja nije pitanje trenutka, već dubljeg razumevanja duhovne zaštite i odgovornosti roditelja prema detetu. Crkveni kanoni nas uče da krštenje nije samo ritual, već duhovna odbrana od sila ovoga sveta. Roditelji, oslanjajući se na veru i mudrost svetih otaca, pronalaze utehu i mir u pravilno postavljenom trenutku krštenja – u prvih 40 dana po rođenju. Kao što nas podseća protojerej Saša Petrović, duh deteta mora biti zaštićen, a verom osnažen za život pod Božjom zaštitom.
Religija.rs vas poziva da pošaljete svoje fotografije krštenja, najvažnijeg trenutka hrišćanskog života, na foto-konkurs i tako dobijete šansku da osvojite zlatne darove koji, pored materijalne, nose i duhovnu vrednost, jer doprinose očuvanju bogate pravoslavne tradicije. Više o ovom foto-konkursu "Podelite svetlost krštenja i osvojite dukat" možete ptočitati OVDE.
U periodu kada su verske slobode bile ograničene, mnogi su u tajnosti bili kršteni, nesvesni tog čina. SPC ima odgovor za one koji imaju dilemu da li su primili ovu svetu tajnu, nudeći im mogućnost da pronađu mir i sigurnost u veri.
Na praznik Male Gospojine počele su prijave za jedinstven konkurs koji poziva vernike da kroz umetnost fotografije prikažu svetlost krštenja, simbol novog života u Hristu, i osvoje vredan dukat s posebnom simbolikom.
U povratničkom selu kod Istoka, pod svetlom agregata i pred obnovljenim oltarom, više od sto vernika okupilo se na slavi crkve – među porušenim kućama, sećanjima na progon i nadom da će se život ipak vratiti.
Čudesa Svetog Klimenta su bezbrojna.
Od najranijih vremena, Crkva uči da je trpljenje put ka smirenju, duhovnoj snazi i unutrašnjem preobražaju čoveka.
Pravoslavna tradicija uči da se od uninije čovek spasava postepeno, vraćanjem unutrašnje budnosti, molitvom i malim ali istrajnim dobrim delima.
Otkrijte kako kombinacija začina, crnog luka, belog luka i crvenog vina pretvara običan karfiol u hranljiv i bogat obrok koji je vekovima služio monasima.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
Jedno pitanje vernice pokrenulo je raspravu: da li sveta tajna krštenja vredi ako je tek u odraslom dobu shvatimo i prihvatimo srcem?
Pitanje krštenja koje nije u skladu s crkvenim kanonima, a često se obavlja kropljenjem umesto pogružavanjem, donosi duhovne nedoumice. Da li milost Božja može da nadoknadi ono što je u obredu izostalo?
Protojerej objašnjava kako je strah prerastao u pogrešno tumačenje crkvenih pravila.
Krštenje je početak, temelj, ali ne i završetak duhovnog puta.
Od najranijih vremena, Crkva uči da je trpljenje put ka smirenju, duhovnoj snazi i unutrašnjem preobražaju čoveka.
Pravoslavna tradicija uči da se od uninije čovek spasava postepeno, vraćanjem unutrašnje budnosti, molitvom i malim ali istrajnim dobrim delima.
Čini se da vernici u Srbiji, pa i šire, duhovnu stranu često zanemaruju, pa se post za mnoge svodi, pre svega, na opterećenje time šta će da jedu.
U besedi za 26. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako unutrašnje poniženje i dobrodetelj otkrivaju pravi put ka duhovnom vrhu.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
Otkrijte kako kombinacija začina, crnog luka, belog luka i crvenog vina pretvara običan karfiol u hranljiv i bogat obrok koji je vekovima služio monasima.
U besedi za 26. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako unutrašnje poniženje i dobrodetelj otkrivaju pravi put ka duhovnom vrhu.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetu mučenicu Ekaterinu po starom kalendaru i Svetog apostola Tihika po novom, katolici započinju Drugu nedelju Adventa, dok je u islamu i judaizmu dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim dužnostima.
