Ovaj deo crkvenog kanona izaziva brojne kontroverze i smatra se prevaziđenim, ali kako bi se ovo pravilo bolje razumelo, treba u obzir uzeti i vremenski kontekst u kojem je doneto i kojem nije cilj bio da uvredi ili diskriminiše ženu, već upravo da je zaštiti.
Krštenje deteta je veliki dan za svaku porodicu, ali u hrišćanstvu postoji jedno pravilo - ako se dete krštava pre navršenog 40. dana života, majka ne može da prisustvuje ovom činu. Naime, žena se u prvih 40 dana od porođaja smatra "nečistom" i ne može da ulazi u crkvu i prisutvuje bilo kom obredu koji se u njoj obavlja.
Ovaj deo crkvenog kanona izaziva brojne kontroverze i smatra se prevaziđenim, ali kako bi se ovo pravilo bolje razumelo, trebalo u obzir uzeti i vremenski kontekst u kojem je doneto i kojem nije cilj bio da uvredi ili diskriminiše ženu, već upravo da je zaštiti.
Ovo pravilo vuče korene, kako je svojevremeno objasnio jedan pravoslavni duhovnik za TV Hram, iz Starog zaveta. Podsećamo, hrišćanstvo je poteklo od Jevreja i prvi hrišćani bili su poreklom Judeji, pa otuda mnogi običaji imaju svoj izvor u Starom Zavetu.
Naime, u vreme Mojsija, položaj žena je bio izrazito loš, imale su malo bolji status od robinja.
- U vreme kada je Mojsije pisao svoje zapovesti, položaj žene u jevrejskom društvu, a tako isto i u mnogim drugim narodima, bio je dosta težak. Kada su upitali Hrista zašto je Mojsej zapovedio da se ženi da knjiga otpusna i da se tako razvede muž od žene, Hristos im je odgovorio: “zbog okorelosti vaših srca”. Naime, isprva mužu nije bilo dopušteno da se razdvoji od svoje žene.
Često se događalo da muž koji poželi da se ponovo oženi ubije svoju ženu. Jer kao udovac imao je po zakonu pravo da se ponovo oženi, ali dok mu je žena živa nije imao pravo da se ženi ponovo. Kako su mnoge žene na taj način stradale, Mojsije je dodao zapovest koja je mužu davala pravo da ukoliko nije više zadovoljan svojom ženom, napiše joj knjigu otpusnu tj dokument kojim potvrđuje da više nije njegova žena i da tako stekne pravo da se ženi ponovo.
Namera Mojsijeva bila je da zaštiti ženu kako je ne bi muž ubio ako mu se prohte da se ponovo oženi. Zato je Isus Hristos i rekao: “Po okorelosti srca vaših, dao vam je Mojsej ovu zapovest" - objasnio je duhovnik.
U skladu sa teškim položajem žena, Mojsije je, a to ne bi trebalo zaboraviti, osim što je bio prorok bio i zakonodav, u zakon uveo i da su žene "nečiste" tokom mentrualnog ciklusa i izvesno vreme posle porođaja (40 dana ako rodi muško dete i 80 ako rodi žensko).
- Možda se nekom na prvi pogled učine ove zapovesti kao izraz muškog šovinizma, međutim i ovde je bila druga ideja kojom se Mojsije rukovodio. Naime, da je on svojim savremenicima govorio kako treba da svojim ženama daju malo predaha i prilike da se oporave od porođaja, malo bi ga ko u tome poslušao.
Međutim ako im zapovedi da će i muž postati nečist ako se samo dotakne svoje žene u vreme kada je nečista, i da će u tom slučaju morati da prinese određenu žrtvu i da provede neko vreme u postu i očišćenju, onda će skoro svi da se pridržavaju tih zapovesti. Glavni dakle efekat bio je u tome da se olakša položaj žene u društvu u kome se na ženu gledalo kao na roblje, na oruđe koje govori. Otuda potiče i pravilo po kome se žene ne pričešćuju u toku ciklusa i ne idu u hramove 40 dana od porođaja.
Prema savremenijim teološkim stavovima, žena je "nečista" u ovim periodima jer izbacije iz sebe krv (i porodilja 40 dana krvari) pa može uprljati crkvu.
Protođakon Ljubomir Ranković objašnjava da svako snosi posledice svojih grehova, ali da postoji način za otkupljenje kroz pokajanje, ispovest i milostinju, čime možemo pomoći i svojim precima. On je krštavao ljude u reci Jordan, govoreći im da ih on krsti vodom, a da za njim "ide onaj koji će ih krstiti Duhom Svetim i ognjem“. Sveti Sergiju Radonješkom, koga takođe danas obeležavamo, više puta se javila Bogorodica. Crkva dva puta u godini proslavlja ovog svetitelja i to 9. oktobra, kad se seća njegovog upokojenja, i 21. maja jer se na taj dan iz njegovog groba širi čudesni i, kako vernici kažu, lekoviti prah, koji su uzimali i time isceljivali svoje muke i razne bolesti.
Profimedia
Aktuelno iz SPC
17:58 | 27.09.2024
OTAC LJUBA REŠAVA JEDNO OD NAJTEŽIH PITANJA HRIŠĆANSTVA: Da li deca nasleđuju grehove roditelja?
Praznici i sveci
07:00 | 06.10.2024
DANAS JE VELIKI PRAVOSLAVNI PRAZNIK – ZAČEĆE SVETOG JOVANA KRSTITELJA: Proslavljamo čudo, milost i mudrost Božju!
Praznici i sveci
07:01 | 08.10.2024
ONA SE PRERUŠILA U MUŠKARCA I OTIŠLA U MANASTIR, OTAC JE NIKAD NIJE PREŽALIO: Danas je Prepodobna Efrosinija, ali obeležavamo i još jednog velikog sveca
Praznici i sveci
07:01 | 09.10.2024
DANAS JE SVETI APOSTOL I JEVANĐELIST JOVAN BOGOSLOV: On je bio omiljeni učenik Isusa Hrista i jedini koji je sa Bogorodicom ostao pod krstom kad je razapet
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Razdvajamo autentično svedočanstvo o svetiteljki od mitova, uključujući i priču o navodnom susretu sa Staljinom, i otkrivamo kako je zaista izgledao njen život u vremenu progona i stradanja.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako privlačne ideje i teorije mogu postati prostor u kome čovek gubi sigurnost duhovnog oslonca i ne primećuje trenutak kada se udaljava od onoga što smatra istinom.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Jovana Vethopeščernika po starom i Svetog Atanasija Velikog po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Atanasija Velikog, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Reči svetitelja razotkrivaju zašto ono što vas danas muči nije ni približno veliko kao što izgleda i kako da povratite unutrašnji mir, bez obzira na okolnosti
Podvižnik iz palestinske pustinje koji je kroz post, molitvu i tišinu izgradio put koji i danas nadahnjuje vernike da preispitaju sopstvene izbore.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Svetu tajnu krštenja ustanovio je sam Isus Hrist, rekavši svim učenicima: "Idite i naučite sve narode krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha", a i dao je sam primer krstivši se na reci Jordan.
Ako roditelji nisu venčani, oni čine prema hrišćanstvu greh, i tada je čak poželjno dete i krstiti jer se samim činom krštenja sa deteta spiraju i grehovi predaka.
Krštenje deteta je prva Sveta tajna u pravoslavnoj crkvi, koja simbolizuje duhovno rođenje, ulazak u crkvenu zajednicu i početak života u Hristu.
Kum nije samo svedok obreda, već duhovni roditelj deteta.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Prisustvo čestice moštiju Svetog Nektarija Eginskog u prostorijama u kojima se svakodnevno vodi borba za živote pretvorilo je medicinsko okruženje u mesto zajedničke molitve, sabranja i duhovne podrške svim prisutnima.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
U prisustvu sveštenstva, majstora i meštana završen važan korak u izgradnji crkve, a poruke vladike ukazale na značaj istrajnosti, vere i dela koja, kako je naglasio, imaju trajnu vrednost i ne prolaze s vremenom.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U jednoj svojoj pouci svetogorski podvižnik opisuje preokret vrednosti u kojem se ono što je nekada budilo stid danas predstavlja kao napredak.
Prisustvo čestice moštiju Svetog Nektarija Eginskog u prostorijama u kojima se svakodnevno vodi borba za živote pretvorilo je medicinsko okruženje u mesto zajedničke molitve, sabranja i duhovne podrške svim prisutnima.
Sveštenik Dmitrij Baricki tumači dramatičan jevanđelski događaj i upozorava na skrivenu opasnost – kada čovek odbije milost, ni čudo ne donosi mir, a rana nastavlja da upravlja njegovim životom.
