Od kraja 1. veka, hrišćani su bili proganjani na teritoriji Rimskog carstva, zbog svoje vere.
313. godine, u gradu Mediolanum (današnji Milano, Italija), rimski car Konstantin Veliki objavio je edikt kojim je priznato hrišćanstvo. Ljudi koji su do tog trenutka smatrani van zakona, dobili su pravo da slobodno ispovedaju svoju veru. Crkva je izašla iz katakombi - i započela jedan od najneverovatnijih perioda u svojoj istoriji.
Naravno, svest čoveka, a još više celokupnog društva, ne može se promeniti objavom jednog, pa i najvažnijeg dokumenta. Za to su potrebne godine i vekovi neprekidnog rada. A on je započeo upravo tada, 313. godine, pod carem Konstantinom.
Šta se tako dramatično promenilo u životu hrišćana? Koji su događaji i procesi bili direktne ili indirektne posledice Milanskog edikta? Šta je glavna vrednost ovog dokumenta sa stanovišta istorije i savremene kulture?
Od kraja 1. veka, hrišćani su bili proganjani na teritoriji Rimskog carstva, zbog svoje vere. Zašto?
Rim je bio tolerantan prema svim religijama, moglo se verovati u bilo šta, ali pod jednim uslovom: potrebno je blagovremeno odati počast rimskim bogovima. Hrišćani su odbili da im odaju počast, nisu učestvovali u državnim verskim praznicima, nisu priznavali kult cara (u rimskoj tradiciji car je mogao da postane bog posle smrti). Tako su oni, ostajući ljudi koji najviše poštuju zakone, sa stanovišta rimskih vlasti, predstavljali opasnost po državu. Hrišćanstvo je zabranjeno.
U periodu od 303. do 305.godine, tokom vladavine cara Dioklecijana, odvijali su se najobimniji i najsuroviji progoni. Ne samo sveštenoslužitelji, već i mirjani, ne samo „puki smrtnici“, već i rimski građani, a među njima ima i mnogo znamenitih ljudi, pretrpeli su u ovo vreme mučeničku smrt zbog svoje vere.
Milanski edikt 313. godine legalizovao je položaj hrišćana, izjednačio njihovu veru u pravima sa drugim religijama. Prestali su progoni velikih razmera, hrišćani više nisu trebali da se kriju u katakombama. Crkva je imala priliku da otvoreno gradi crkve i povrati imovinu oduzetu tokom progona. Ako je nečije imanje imalo novog vlasnika, dobio bi nadoknadu iz carske blagajne.
Dvanaest godina nakon najave edikta, 325. godine, car Konstantin je sazvao Prvi vaseljenski sabor, gde su definisani osnovni dogmati hrišćanstva. Na Sabor su pozvani pastiri i episkopi koji su prošli gonjenja.
Između muškaraca i žena u predhrišćanskom društvu nije postojala ne samo jednakost - nisu postojali ni ideološki preduslovi za to. Samo muškarci su imali pravo da učestvuju u političkom životu i verskim sabranjima, samo su muškarci imali pravo glasa, samo su muškarci imali pravo da pokrenu razvod u porodici. Pored toga, psihološki u društvu muško neverstvo nije smatrano prestupom, dok je za ženu završavalo sramotom.
Milanski edikt pomogao je širenju novog sistema vrednosti. Unutar hrišćanske zajednice i muškarci i žene bili su ravnopravni članovi Crkve, jer su svi jednaki pred Bogom. Neverstvo je podjednako oštro osuđivano i kod muškaraca i žena. Postepeno, pod uticajem hrišćanstva, formirao se pogled na svet u kojem je postalo moguće potpuno izjednačiti prava muškaraca i žena.
Smrtna kazna raspećem bila je namijenjena najzloglasnijim lopovima, pljačkašima i podstrekačima. Rimski građani nisu bili osuđivai na nju - imali su pravo na „časnu“ smrt od mača, a razapetog je društvo preziralo. Tipična karikatura prvih vekova hrišćanske istorije je čovjek prikovan za krst sa magarčevom glavom. Javno crtanje krsta već je bilo samo po sebi podvig i zapravo je značilo podvrgavanje progonu.
Krst je, od instrumenta sramne egzekucije, svuda postao simbol Vaskrsenja Hristovogi pobede života nad smrću. Ukinuta je smrtna kazna raspećem. Nakon što je sveta carica Jelena pronašla Sveti životvorni Krst Gospodnji u Jerusalimu, njegovo poštovanje se brzo proširilo po hrišćanskim zajednicama.
Tokom godina progona, hrišćani su se navikli da kriju svoje mošti, krišom čuvajući mošti mučenika. Rimske vlasti, znajući za osobenost hrišćana da evharistiju slave na moštima, često su ih uništavale kako svetinja ne bi išla u zajednicu. Ništa se nije znalo o položaju mnogih moštiju do 4. veka. Dakle, Jerusalim, uništen do temelja, nije sačuvao tragove Golgote, Svetog groba ili drugih mesta i svetinja značajnih za hrišćane.
Nekoliko godina nakon objavljivanja edikta, carica Jelena je hodočastila u Svetu zemlju, što je rezultovalo pronalaskom Svetog životvornog krsta i brojnih drugih važnih svetinja. Istovremeno je utvrđena lokacija Golgote.
Zapravo, Jelena je uspostavila tradiciju hodočašća u novo „pronađena“ sveta mesta i poštovanje svetinja postalo je otvoreno.
Dok se crkveni život odvijao u katakombama, društveno napredne hrišćanske vrednosti - na primer, zapovest da se vole neprijatelji, oprašta prestupniku i jednakost pred Bogom za ljude svih nacionalnosti - nisu imale širok uticaj na javnu svest. U Rimskom carstvu praktično nije bilo opsežnog misionarskog rada. Propoved hrišćanstva praktično nije išla izvan carstva (sa izuzetkom, možda, misije apostola Tome u 1. veku).
Milanski edikt omogućio je razvoj misionarskog rada. Hrišćanska propoved je počela otvoreno da se čuje širom sveta. Širenjem novog učenja i poruke Vaskrsenja Hristovog, celo Rimsko carstvo je preobraženo. Posle toga, hrišćanska misija je otišla daleko izvan svojih granica i transformisala mnoge nacije i države.
Milanski edikt- je postao zaista sudbonosan ne samo za hrišćane, već i za ceo svet. Dovoljno je reći da najvažnije grane našeg savremenog života - na primer, napredna nauka, savremeni pravni sistem - nikada ne bi dostigle nivo razvoja koji je postao moguć u našoj hrišćanskoj civilizaciji.
BONUS VIDEO: U ovom manastiru se čuvaju mošti Svetog Lazara: I dalje ima trepavice na kapcima
Car Konstantin je 313. godine Milanskim ediktom ukinuo progon hrišćana i priznao hrišćanstvo.
Uprkos rasprostranjenoj slici iz udžbenika i umetnosti, Biblija nigde ne pominje jabuku kao „zabranjeni plod“ – ovo tumačenje poteklo je iz lingvističke igre reči i srednjovekovnih zapadnih predstava, dok Pravoslavna crkva uporno čuva dublji smisao priče o padu čoveka.
U sredu sedme sedmice po Vaskrsu čitamo važnu pouku jednog od najdubljih duhovnih učitelja pravoslavlja — o tamnoj noći duše, dolasku Gospoda i prepoznavanju Hrista u sopstvenom stradanju
Ako volimo sebe i služimo sebi, mi onda ne možemo da služimo Bogu. I to je uzrok svih naših stradanja, stramputica i padanja, ističe protojerej-stavrofor profesor dr Vladimir Stupar.
U drevnom hramu Bogorodice Ljeviške, uz molitve, suze i pesmu, obeležen je završetak školovanja desete generacije obnovljene prizrenske Bogoslovije — simbola postojanosti, vere i nade u srcu Metohije.
Jovan Krstitelj je posečen po želji i nagovoru zlobne Irodijade, žene Irodove.
Pravoslavlje naglašava da brak treba da bude put duhovnog uzrastanja, ljubavi, žrtve i međusobnog služenja.
U pravoslavlju, molitve za pokoj duše obavljaju se u crkvi, na groblju, uz sveštenika, i u skladu sa bogoslužbenim pravilima.
Ova olitva, kako je objašnjvao Tesla, ima višeslojni terapeutski i duhovni učinak.
Razgovor u Patrijaršijskom dvoru otkrio ključnu ulogu Srpske pravoslavne crkve u očuvanju identiteta i unapređenju međunarodnih odnosa kroz dijalog, sinergiju sa državom i negovanje duhovnih vrednosti među Srbima u dijaspori.
Nakon sticanja autokefalnosti pre samo tri godine Makedonska crkva se suočava s dubokim podelama oko izbora novog mitropolita, a oštre reči arhijereja i nezadovoljstvo vernog naroda otvaraju pitanje budućnosti njene stabilnosti i jedinstva.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Protojerej Lambros iz Larise ispratio je još jedno dete na onaj svet. Njegova ćerka ubijena je nožem, a osumnjičeni je njen dvadesetjednogodišnji sin.
Nije Hristos vaskrsao da bismo mi farbali jaja, kaže otac Borislav.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Rimljani su obojicu žive vezali, stavili u jednu mrežu, i bacili u Dunav. Reka ih je izbacila na obalu blizu današnje Grocke.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Pravoslavlje naglašava da brak treba da bude put duhovnog uzrastanja, ljubavi, žrtve i međusobnog služenja.
U pravoslavlju, molitve za pokoj duše obavljaju se u crkvi, na groblju, uz sveštenika, i u skladu sa bogoslužbenim pravilima.
Ova olitva, kako je objašnjvao Tesla, ima višeslojni terapeutski i duhovni učinak.
Nakon sticanja autokefalnosti pre samo tri godine Makedonska crkva se suočava s dubokim podelama oko izbora novog mitropolita, a oštre reči arhijereja i nezadovoljstvo vernog naroda otvaraju pitanje budućnosti njene stabilnosti i jedinstva.
U pravoslavlju, molitve za pokoj duše obavljaju se u crkvi, na groblju, uz sveštenika, i u skladu sa bogoslužbenim pravilima.
Nakon sticanja autokefalnosti pre samo tri godine Makedonska crkva se suočava s dubokim podelama oko izbora novog mitropolita, a oštre reči arhijereja i nezadovoljstvo vernog naroda otvaraju pitanje budućnosti njene stabilnosti i jedinstva.
Od kraja 1. veka, hrišćani su bili proganjani na teritoriji Rimskog carstva, zbog svoje vere.
Iguman manastira Rukumija ističe da crna magija često dolazi kroz „bezazlene“ posete i ostavljene predmete, a objašnjava i kako se od toga možemo zaštititi – ne samo molitvom, već i jednostavnim zaključavanjem vrata.
Nakon sticanja autokefalnosti pre samo tri godine Makedonska crkva se suočava s dubokim podelama oko izbora novog mitropolita, a oštre reči arhijereja i nezadovoljstvo vernog naroda otvaraju pitanje budućnosti njene stabilnosti i jedinstva.
Veliki bajram nije samo praznik žrtvovanja, već i vreme kada iskrenost, poštovanje i zajedništvo dolaze do izražaja u svakom rukovanju, poljupcu ruke ili izgovorenoj čestitki. Evo šta je važno znati da ne pogrešite kada nekome poželite blagosloven praznik.
U vreme kada se hrana nije bacala, domaćice su znale da i od suvog hleba naprave čudo – evo jednostavnog i ukusnog doručka koji će vas vratiti u toplinu porodične trpeze.
