Ermil je bio đakon i propovedao je hrišćanstvo u Singidunumu (današnji Beograd) početkom četvrtog veka. Zbog odbijanja da se odrekne svoje vere, izveden je pred sud. Kada su mu rekli da ga vode na mučenje, on se veoma obradovao.
Uzalud mu je car pretio, Ermil je ispovedao slobodno svoju veru u Hrista i odgovori caru na sve pretnje: "Gospod mi je pomoćnik, na bojim se, šta mi može učiniti čovek“ (Ps 117, 6)? Posle teških mučenja baciše Ermila u tamnicu.
Stratonik, pritajeni hrišćanin, bio je jedan od njegovih tamničara. Zadivljen Ermilovom istrajnošću u veri, odlučio je da prihvati hrišćanstvo.
printskrin SPC
Sveti mučenici Ermil i Stratonik
Rimljani su obojicu žive vezali, stavili u jednu mrežu, i bacili u Dunav. Reka ih je izbacila na obalu blizu današnje Grocke.
Posle tri dana tela im je izbacila voda na obalu i hrišćani ih nađoše i sahraniše na osamnaest stadija daleko od Beograda. Nad njihovom grobnicom je podignuta kapela.
Ova dvojica mučenika se smatraju prvim stradalnicima sa ovih prostora koji su živote dali za hrišćansku veru.
Nastradali su 315. godine.
Na smrt ih je osudio car Likinije, vladar istočnog dela Rimskog carstva, kome je pripadao Singidunum. Likinije je bio zet cara Konstantina, koji je s njim 313. potpisao Milanski edikt o prestanku progona hrišćana. Ali došlo je do desetogodišnjeg sukoba oko prevlasti, pa je Likinije počeo da progoni sledbenike Hristove vere kao Konstantinove pristalice, ne samo iz religioznih, već i iz političkih razloga.
Ranohrišćansku crkvu u Brestoviku u kojoj su počivali Ermil i Stratonik arheolozi su otkrili 1895. godine, a 1979. godine upisana je u registar kulturnih dobara kao spomenik od velikog značaja. U njoj su bila tri grobna mesta, ali se ne zna ko je tu osim dvojice mučenika sahranjen.
Tela iz grobnice odneta su, najverovatnije pred najezdom Huna i Avara, da ne bi bila oskrnavljena. Na osnovu dokumenata zna se da je lobanja bar jednog od dvojice mučenika stigla u Carigrad. Kasnije im se gubi trag. Pretpostavka je da su u vreme Latinskog carstva osnovanog 1204. po padu Konstantinopolja u krstaške ruke jedna ili obe lobanje beogradskih mučenika, kao i druge relikvije, odnete u Italiju.
Sveti Teofan nam u ovoj misli poručuje da u svetu u kojem su prisutni brojni uticaji i različita učenja, važno je da se ne zanosimo prolaznim i promenljivim stavovima. Iako danas, kao i u vreme Hrista, postoji mnoštvo teorija, istinska mudrost i spasenje dolaze kroz veru u Boga i življenje u skladu sa Njegovim zapovestima. On upozorava da ljudska mudrost, ma koliko bila "moderna", ne može zameniti večnu istinu Božje reči.
Sveti Teofan savetuje ljude da se čvrsto drže Crkve i njenih običaja jer oni pomažu u razvijanju blagodati u nama. Međutim, važno je imati na umu da su ti običaji samo sredstva za postizanje duhovnog rasta, a ne krajnji cilj. Cilj je da se, uz Božiju pomoć, postane sposoban za dobra dela.
Prema Svetom Teofanu, ako su čovekovo srce i um podeljen, ako se nalazi u konfliktu između materijalnih želja i duhovnih vrednosti, njegovi postupci će biti neusmereni i površni. Dvojedušan čovek je nesiguran i nestalan u svim svojim delima, a takav život je plitak i besplodan. Jedini način da postignemo istinski uspeh i unutrašnju harmoniju jeste da se potpuno posvetimo Bogu i usmerimo sve svoje želje i misli ka duhovnom životu. Ovaj put nije lak, ali je jedini koji vodi ka ispunjenju i plodonosnom životu.
U snažnoj besedi u kragujevačkom naselju Aerodrom, mitropolit šumadijski poručio je da se trpljenjem spasavaju duše i da mir pripada onome koji ume da ćuti i prašta.
Mnoge žene danas trpe zlostavljanje od strane svojih muževa, ćuteći iz straha, srama ili pogrešnog uverenja da je trpljenje dužnost svake dobre hrišćanke.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Usamljeni hram kod sela Edelevo u Rusiji, za koji se kaže da do njega stižu samo oni kojima vera pokaže put, zbunjuje naučnike, inspiriše vernike i privlači avanturiste iz celog sveta.
Na ostrvcetu od svega 100 kvadratnih metara, svetinja Svetog Andreja Prvozvanog očarava posetioce bajkovitim prizorom i duhovnim mirom, postajući nezaobilazna destinacija za vernike i turiste.
Na liturgiji i svepravoslavnom molebanu, vernici iz cele zemlje i Balkana sabrali su se da mole za mir, zaštitu napaćenog naroda i blagoslov svojih porodica, stvarajući prizor koji očarava i duhovno i vizuelno.
Ako želite da na slavsku trpezu donesete novo jelo koje spaja jednostavnost i bogat ukus, ova brza salata biće vaš najbolji saveznik – oduševiće i najzahtevnije goste.
U besedi za 20. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski I Žički pokazuje kako vera daruje ljudima vlast nad zlom i otkriva snagu koja nadilazi svaku opasnost.
Čitanje Svetog pisma za 20. utorak po Duhovima pokazuje kako iz srca izviru dela koja oblikuju našu svakodnevicu i duhovni život, otkrivajući snagu oproštaja i unutrašnje odgovornosti.
