Ermil je bio đakon i propovedao je hrišćanstvo u Singidunumu (današnji Beograd) početkom četvrtog veka. Zbog odbijanja da se odrekne svoje vere, izveden je pred sud. Kada su mu rekli da ga vode na mučenje, on se veoma obradovao.
Uzalud mu je car pretio, Ermil je ispovedao slobodno svoju veru u Hrista i odgovori caru na sve pretnje: "Gospod mi je pomoćnik, na bojim se, šta mi može učiniti čovek“ (Ps 117, 6)? Posle teških mučenja baciše Ermila u tamnicu.
Stratonik, pritajeni hrišćanin, bio je jedan od njegovih tamničara. Zadivljen Ermilovom istrajnošću u veri, odlučio je da prihvati hrišćanstvo.
printskrin SPC
Sveti mučenici Ermil i Stratonik
Rimljani su obojicu žive vezali, stavili u jednu mrežu, i bacili u Dunav. Reka ih je izbacila na obalu blizu današnje Grocke.
Posle tri dana tela im je izbacila voda na obalu i hrišćani ih nađoše i sahraniše na osamnaest stadija daleko od Beograda. Nad njihovom grobnicom je podignuta kapela.
Ova dvojica mučenika se smatraju prvim stradalnicima sa ovih prostora koji su živote dali za hrišćansku veru.
Nastradali su 315. godine.
Na smrt ih je osudio car Likinije, vladar istočnog dela Rimskog carstva, kome je pripadao Singidunum. Likinije je bio zet cara Konstantina, koji je s njim 313. potpisao Milanski edikt o prestanku progona hrišćana. Ali došlo je do desetogodišnjeg sukoba oko prevlasti, pa je Likinije počeo da progoni sledbenike Hristove vere kao Konstantinove pristalice, ne samo iz religioznih, već i iz političkih razloga.
Ranohrišćansku crkvu u Brestoviku u kojoj su počivali Ermil i Stratonik arheolozi su otkrili 1895. godine, a 1979. godine upisana je u registar kulturnih dobara kao spomenik od velikog značaja. U njoj su bila tri grobna mesta, ali se ne zna ko je tu osim dvojice mučenika sahranjen.
Tela iz grobnice odneta su, najverovatnije pred najezdom Huna i Avara, da ne bi bila oskrnavljena. Na osnovu dokumenata zna se da je lobanja bar jednog od dvojice mučenika stigla u Carigrad. Kasnije im se gubi trag. Pretpostavka je da su u vreme Latinskog carstva osnovanog 1204. po padu Konstantinopolja u krstaške ruke jedna ili obe lobanje beogradskih mučenika, kao i druge relikvije, odnete u Italiju.
Sveti Teofan nam u ovoj misli poručuje da u svetu u kojem su prisutni brojni uticaji i različita učenja, važno je da se ne zanosimo prolaznim i promenljivim stavovima. Iako danas, kao i u vreme Hrista, postoji mnoštvo teorija, istinska mudrost i spasenje dolaze kroz veru u Boga i življenje u skladu sa Njegovim zapovestima. On upozorava da ljudska mudrost, ma koliko bila "moderna", ne može zameniti večnu istinu Božje reči.
Sveti Teofan savetuje ljude da se čvrsto drže Crkve i njenih običaja jer oni pomažu u razvijanju blagodati u nama. Međutim, važno je imati na umu da su ti običaji samo sredstva za postizanje duhovnog rasta, a ne krajnji cilj. Cilj je da se, uz Božiju pomoć, postane sposoban za dobra dela.
Prema Svetom Teofanu, ako su čovekovo srce i um podeljen, ako se nalazi u konfliktu između materijalnih želja i duhovnih vrednosti, njegovi postupci će biti neusmereni i površni. Dvojedušan čovek je nesiguran i nestalan u svim svojim delima, a takav život je plitak i besplodan. Jedini način da postignemo istinski uspeh i unutrašnju harmoniju jeste da se potpuno posvetimo Bogu i usmerimo sve svoje želje i misli ka duhovnom životu. Ovaj put nije lak, ali je jedini koji vodi ka ispunjenju i plodonosnom životu.
U atmosferi političkih pritisaka i snažnih medijskih kampanja polemika oko predstojatelja Srpske pravoslavne crkve uklapa se u širu borbu oko Kosova i Metohije, istorijskog pamćenja i duhovnog identiteta srpskog naroda.
Duhovni vođa srpskog naroda traži hitnu intervenciju međunarodne zajednice kako bi se sprečila primena zakona koji preti školama, bolnicama i opstanku srpskog naroda.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Vasilija Ispovednika po starom i Prenos moštiju Svetog Nikifora Carigradskog po novom kalendaru. Katolici slave spomendan Svete Kristine Persijske, muslimani su u mesecu ramazana, dok Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
Čovek lako upada u zamku da na uvredu odgovori uvredom, na zlo zlom, ali hrišćansko iskustvo vekovima svedoči da takav odgovor samo produbljuje sukobe i unosi nemire.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća zašto je Hristos hrana koju ne smemo zaboraviti i kako Njegova prisutnost svakodnevno hrani misli, srce i volju.
