Ermil je bio đakon i propovedao je hrišćanstvo u Singidunumu (današnji Beograd) početkom četvrtog veka. Zbog odbijanja da se odrekne svoje vere, izveden je pred sud. Kada su mu rekli da ga vode na mučenje, on se veoma obradovao.
Uzalud mu je car pretio, Ermil je ispovedao slobodno svoju veru u Hrista i odgovori caru na sve pretnje: "Gospod mi je pomoćnik, na bojim se, šta mi može učiniti čovek“ (Ps 117, 6)? Posle teških mučenja baciše Ermila u tamnicu.
Stratonik, pritajeni hrišćanin, bio je jedan od njegovih tamničara. Zadivljen Ermilovom istrajnošću u veri, odlučio je da prihvati hrišćanstvo.
printskrin SPC
Sveti mučenici Ermil i Stratonik
Rimljani su obojicu žive vezali, stavili u jednu mrežu, i bacili u Dunav. Reka ih je izbacila na obalu blizu današnje Grocke.
Posle tri dana tela im je izbacila voda na obalu i hrišćani ih nađoše i sahraniše na osamnaest stadija daleko od Beograda. Nad njihovom grobnicom je podignuta kapela.
Ova dvojica mučenika se smatraju prvim stradalnicima sa ovih prostora koji su živote dali za hrišćansku veru.
Nastradali su 315. godine.
Na smrt ih je osudio car Likinije, vladar istočnog dela Rimskog carstva, kome je pripadao Singidunum. Likinije je bio zet cara Konstantina, koji je s njim 313. potpisao Milanski edikt o prestanku progona hrišćana. Ali došlo je do desetogodišnjeg sukoba oko prevlasti, pa je Likinije počeo da progoni sledbenike Hristove vere kao Konstantinove pristalice, ne samo iz religioznih, već i iz političkih razloga.
Ranohrišćansku crkvu u Brestoviku u kojoj su počivali Ermil i Stratonik arheolozi su otkrili 1895. godine, a 1979. godine upisana je u registar kulturnih dobara kao spomenik od velikog značaja. U njoj su bila tri grobna mesta, ali se ne zna ko je tu osim dvojice mučenika sahranjen.
Tela iz grobnice odneta su, najverovatnije pred najezdom Huna i Avara, da ne bi bila oskrnavljena. Na osnovu dokumenata zna se da je lobanja bar jednog od dvojice mučenika stigla u Carigrad. Kasnije im se gubi trag. Pretpostavka je da su u vreme Latinskog carstva osnovanog 1204. po padu Konstantinopolja u krstaške ruke jedna ili obe lobanje beogradskih mučenika, kao i druge relikvije, odnete u Italiju.
Sveti Teofan nam u ovoj misli poručuje da u svetu u kojem su prisutni brojni uticaji i različita učenja, važno je da se ne zanosimo prolaznim i promenljivim stavovima. Iako danas, kao i u vreme Hrista, postoji mnoštvo teorija, istinska mudrost i spasenje dolaze kroz veru u Boga i življenje u skladu sa Njegovim zapovestima. On upozorava da ljudska mudrost, ma koliko bila "moderna", ne može zameniti večnu istinu Božje reči.
Sveti Teofan savetuje ljude da se čvrsto drže Crkve i njenih običaja jer oni pomažu u razvijanju blagodati u nama. Međutim, važno je imati na umu da su ti običaji samo sredstva za postizanje duhovnog rasta, a ne krajnji cilj. Cilj je da se, uz Božiju pomoć, postane sposoban za dobra dela.
Prema Svetom Teofanu, ako su čovekovo srce i um podeljen, ako se nalazi u konfliktu između materijalnih želja i duhovnih vrednosti, njegovi postupci će biti neusmereni i površni. Dvojedušan čovek je nesiguran i nestalan u svim svojim delima, a takav život je plitak i besplodan. Jedini način da postignemo istinski uspeh i unutrašnju harmoniju jeste da se potpuno posvetimo Bogu i usmerimo sve svoje želje i misli ka duhovnom životu. Ovaj put nije lak, ali je jedini koji vodi ka ispunjenju i plodonosnom životu.
Iako je zbog svoje učenosti i duhovnosti bio veoma poštovan, u vreme progona hrišćana pod carem Maksimijanom, suočio se sa teškim mučenjima, koja je podneo ne odričući se Hrista.
U Crkvi Ružici služeno je praznično bdenje, dok su u Kapeli Svete Petke sveštenici čitali molitve pred moštima svetiteljke i blagosiljali okupljene vernike. Potom je u kapeli služena i sveta tajna jeleosvećenja.
Arhijerejski namesnik novopazarski objašnjava kada se na slavu posti, šta se obavezno priprema, kada se osveštava vodica i podseća na reči patrijarha Pavla o slav¬skoj trpezi.
Njihova žitija svedoče o stradanju i nepokolebljivoj vernosti Hristu, a Crkva ih molitveno proslavlja kao primer postojanosti u veri čak i pred najtežim mukama.
Od Začeća Svetog Jovana Preteče do Svetog Luke, porodični praznici nižu se tokom celog meseca, a jedan od najpoznatijih datuma ove godine pada u sredu i obeležava se uz post na ulju.
Početak novog godišnjeg bogoslužbenog kruga Crkva dočekuje molitvom za Božji blagoslov, rodnost zemlje, blagorastvorenje vazduha i dobro svih ljudi, čuvajući drevnu tradiciju dugu više vekova.
Iako je zbog svoje učenosti i duhovnosti bio veoma poštovan, u vreme progona hrišćana pod carem Maksimijanom, suočio se sa teškim mučenjima, koja je podneo ne odričući se Hrista.
Vernik može redovno da odlazi u crkvu, da se pridržava posta i da izgovara molitve, a da istovremeno u svakodnevnim odnosima bude opterećen nemirom, nezadovoljstvom i teškoćom da pronađe mir.
Vernici su praznik Svete Petke proslavili u svetinjama na Kalemegdanu. U Crkvi Ružici služene su dve liturgije, a mnogi su došli i u Kapelu Svete Petke da se poklone moštima svetiteljke i uzmu vodu sa izvora.
Iako je zbog svoje učenosti i duhovnosti bio veoma poštovan, u vreme progona hrišćana pod carem Maksimijanom, suočio se sa teškim mučenjima, koja je podneo ne odričući se Hrista.
U Crkvi Ružici služeno je praznično bdenje, dok su u Kapeli Svete Petke sveštenici čitali molitve pred moštima svetiteljke i blagosiljali okupljene vernike. Potom je u kapeli služena i sveta tajna jeleosvećenja.
Arhijerejski namesnik novopazarski objašnjava kada se na slavu posti, šta se obavezno priprema, kada se osveštava vodica i podseća na reči patrijarha Pavla o slav¬skoj trpezi.
Iako je zbog svoje učenosti i duhovnosti bio veoma poštovan, u vreme progona hrišćana pod carem Maksimijanom, suočio se sa teškim mučenjima, koja je podneo ne odričući se Hrista.
Vernik može redovno da odlazi u crkvu, da se pridržava posta i da izgovara molitve, a da istovremeno u svakodnevnim odnosima bude opterećen nemirom, nezadovoljstvom i teškoćom da pronađe mir.
Vernici su praznik Svete Petke proslavili u svetinjama na Kalemegdanu. U Crkvi Ružici služene su dve liturgije, a mnogi su došli i u Kapelu Svete Petke da se poklone moštima svetiteljke i uzmu vodu sa izvora.
Od molbi za zdravlje i duševni mir do molitava za porodicu i pokoj upokojenih, donosimo tri molitve Prepodobnoj mati Paraskevi, kao i video-snimak molitve koju sveštenici čitaju nad njenim moštima.
Uzbudljiva priča o Tari i njenim drugarima, neobičnoj tajni na krovu zgrade i pouci Prepodobne mati Paraskeve da se prava ljubav prema Bogu pokazuje brigom za druge.
Vitovnički duhovnik objasnio je zašto krštenje i krsna slava nisu dovoljni ako se ne menjamo iznutra i ne trudimo se da živimo u skladu sa hrišćanskim učenjem.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News
