Sveti Teofan Zatvornik u misli za 31. subotu po Pedesetniciukazuje na duboku istinu o jedinstvu i doslednosti u duhovnom životu. Kroz citat iz Evanđelja po Luki: "Ne možete služiti Bogu i mamonu“ (Lk. 16, 13), on naglašava nemogućnost istovremenog služenja i materijalnim i duhovnim vrednostima. Podeljeno srce i um čine čoveka nesposobnim za dosledno i uspešno delovanje, što je i ključna pouka koju iznosi.
Prema Svetom Teofanu, ako su čovekovo srce i um podeljen, ako se nalazi u konfliktu između materijalnih želja i duhovnih vrednosti, njegovi postupci će biti neusmereni i površni. Dvojedušan čovek je nesiguran i nestalan u svim svojim delima, a takav život je plitak i besplodan. Jedini način da postignemo istinski uspeh i unutrašnju harmoniju jeste da se potpuno posvetimo Bogu i usmerimo sve svoje želje i misli ka duhovnom životu.
Ovaj put nije lak, ali je jedini koji vodi ka ispunjenju i plodonosnom životu. Usmeravanje svega ka Bogu, kako u svakodnevnim, tako i u poslovnim i društvenim stvarima, stvara unutrašnji sklad i snagu za ostvarenje duhovnih ciljeva. Ako svi ljudi postave ovaj jedinstveni cilj – živeti u skladu sa Bogom – društvo bi se transformisalo i u njemu bi se uspostavio sklad i harmonija.
Sveti Teofan nas poziva da se ne povodimo za prolaznim i materijalnim, već da se fokusiramo na veći, duhovni cilj, jer samo tada naš život može biti uspešan i plodonosan.
"Ne možete služiti Bogu i mamonu (Lk.13,16). Podeljena misao i podeljeno srce čine da čovek nije podesan ni za šta: dvojedušan čovek nepostojan je u svim putevima svojim (Jak.1,8). On ili ništa ne čini, ili radi, pa onda popravlja, tj. jednom rukom gradi a drugom ruši. Izvor istinski bogougodnog života je tvrda rešenost da se u svemu ugađa Bogu. Ta rešenost usmerava sve čovekove pomisli, želje i osećanja na jedno i, objedinjujući njegovu unutrašnjost, čini da je spreman za dela. Ona unosi jedinstvo u sveukupnost njegove delatnosti, dajući joj jedinstven karakter. Takva dela su uspešna i plodotvorna zbog toga što su puna istinskog života. A od čega se javljaju mlitavost, sporost i besplodnost? Od unutrašnje beživotnosti, a ona, opet, dolazi od unutrašnje razdvojenosti. Ako jedan jedinstveni cilj nije postavljen za zakon života, sva dela se vrše nemarno. Jedna su usmerena na jednu stranu, a druga na drugu i životno zdanje ne može da se izgradi. Izaberi cilj i posveti mu svoj život. Pravi i glavni cilj ukazan je bogopodobnom prirodom čoveka: živo bogoopštenje. U odnosu na taj glavni cilj usmeravaj i pojedinačne ciljeve: „žitejske“, građanske, poslovne, službene, naučne, upravne. Kada bi se svi u društvu toga držali, u zajednicu bi se uselio jedan opšti sklad, i sve bi jedan duh ispunio".
Iako su naši praznici često obeleženi spoljnim svečanostima, važno je zapitati se koliko je ta spoljašnja svečanost uistinu ukorenjena u duhovnoj stvarnosti. Mnogi ljudi, kako Sveti Teofan primjećuje, ne razumeju pravu važnost praznika ili im se ta važnost čini zamagljenom. Samo retki, istinski posvećeni, mogu da dožive i osete duboko značenje tih dana. Pitanje koje Teofan postavlja jeste: koliko se od onoga što ulažemo u prazničnu spoljašnjost zapravo daje Gospodu i našim bližnjima? Prečesto sve nestaje u ličnim uživanjima i sujetama, dok je istinska duhovnost zanemarena. Gospod, u svojoj providnosti, vidi sve – On ne može biti prevaren.
Sveti Teofan ističe da su upravo prekomerni užici i zabrinutost za svetovne stvari najveći neprijatelji molitve, jer nas odvode od unutrašnje pažnje i pripravnosti za susret sa Gospodom. Gospod nas poziva da budemo budni i da molitvom čuvamo svoja srca, jer, kako svetac kaže, poslednji dan sveta ili našeg života dolazi iznenada, kao lopov. Stoga, treba da živimo sa stalnim oprezom, ne dozvoljavajući da brige i telesni užici preplave naš duh. On ne zabranjuje rad, hranu i vino, ali nas savetuje da sve to činimo sa umerenošću, čuvajući slobodu srca od težine i vezanosti za materijalno.
Sveti Teofan nam u ovoj misli poručuje da u svetu u kojem su prisutni brojni uticaji i različita učenja, važno je da se ne zanosimo prolaznim i promenljivim stavovima. Iako danas, kao i u vreme Hrista, postoji mnoštvo teorija, istinska mudrost i spasenje dolaze kroz veru u Boga i življenje u skladu sa Njegovim zapovestima. On upozorava da ljudska mudrost, ma koliko bila "moderna", ne može zameniti večnu istinu Božje reči.
Sveti Teofan savetuje ljude da se čvrsto drže Crkve i njenih običaja jer oni pomažu u razvijanju blagodati u nama. Međutim, važno je imati na umu da su ti običaji samo sredstva za postizanje duhovnog rasta, a ne krajnji cilj. Cilj je da se, uz Božiju pomoć, postane sposoban za dobra dela.
