U južnoj Nigeriji, hrišćanske zajednice ponovo postaju meta nemilosrdnih napada nomadskih stočara Fulani, koji ne biraju ni vreme ni mesto, a njihove žrtve su nevini vernici – i to za vreme molitve.
U srcu Nigerije, zemlje koja je podeljena između života i smrti, hrišćani su, ponovo, postali meta brutalnih napada nomadskih stočara Fulani. U poslednjem talasu nasilja, koji je izazvao neizmernu tugu i očaj, dva života su ugašena, dok su još tri osobe poginule samo nekoliko dana ranije, dok su bili u središtu svojih molitava.
Selo Kurmin Kare, smešteno u okrugu Kačija u južnoj državi Kaduna, suočilo se sa teškim gubitkom – Audu Bala i Jonatan Mozes su poginuli u napadu stočara Fulani, dok su radili na svojim njivama. Fulani su pripadnici islamske zajednice i njihovi napadi na hrišćane godinama ne jenjavaju.
- Opkolili su ih i otvorili vatru. Obojica su poginula na mestu napada - govori Solomon Sanga, lokalni stanovnik, koji je za christiandaily.com tužno posvedočio o ovoj tragediji. Ovaj napad je deo neprekidne serije napada koju ekstremisti provode u pokušaju da zastraše hrišćanske zajednice, dok su polovinom septembra oteli i Jafeta Zarmu Jakubua dok je radio na svom imanju, a tražili su od njegove porodice otkup od 30 miliona naira.
Credit: Kola SULAIMON / AFP / Profimedia
Dok su hrišćani stajali pred Bogom, u molitvi, ni tada nisu bili pošteđeni. U selu Bakinpa Maro, takođe u državi Kaduna, stočari Fulani su napali parohijane Evangelističke crkve i Katoličke crkve. Tragedija je kulminirala tri smrtna slučaja, dok je 30 hrišćana, među kojima i pastor Bernard Gajere, odvedeno u nepoznatom pravcu, bez ikakvog traga.
Ovi napadi ne mogu se posmatrati kao izolovani incidenti. U selu Kalah Afogo, sa većinskim hrišćanskim stanovništvom, napadači su prošle godine upali u kliniku primarne zdravstvene zaštite, ubivši pet hrišćana i kidnapujući mnoge druge. Svaka od ovih tragedija nosi priču o nevinoj krvi, koja se prolila tokom molitve, simbola vere i zajedništva, zbog nesrećnog spoja nesigurnosti, radikalizma i narušenih granica.
Nigerija je, nažalost, postala najopasnije mesto na svetu za hrišćane, sa 4.118 ubijenih hrišćana u periodu od 1. oktobra 2022. do 30. septembra 2023. godine. Ni muško ni žensko, ni staro ni mlado – niko nije pošteđen. Ništa nije sveto u ovoj borbi za opstanak, ni crkve, ni škole, ni groblja. Država Kaduna, koja je deo ove mračne slike, nije samo brojčano pogođena – svaki napad nosi duboke emotivne ožiljke, ne samo fizičke, već i duhovne.
Credit: PIUS UTOMI EKPEI / AFP / Profimedia
Progon i ubistva hrišćana u Niheriji traju godinama
Ova država na zapadu Afrike, Nigerija se iz godine u godinu nalazi na spisku zemalja gde je najteže biti hrišćanin. U 2024. godini zauzima šesto mesto. Otmice, napadi na crkve, zatvaranje zajednica – to su sve realnosti sa kojima se suočavaju vernici u ovom delu sveta. Ipak, napadi stočara Fulani nisu samo obični napadi. U velikoj meri, oni su postali oružje u pokušaju da se nasilno zauzmu hrišćanska zemljišta i nametne islam, što se objašnjava teškom situacijom u kojoj se Fulani nalaze zbog dezertifikacije.
I dok sunce zalazi nad Nigerijom, pretežno hrišćanske zajednice i dalje tragaju za sigurnošću, dok se nijedno molitveno okupljanje više ne doživljava kao sigurno utočište. U senci nasilja, hrišćani neprestano moraju birati između života i svoje posvećenosti veri. Onoga dana kada molitva više neće biti dovoljno snažna da zaštiti od smrti, Nigerija će zauvek nositi još jedno ime – zemlja gde je krv nevinih prolivena u ime radikalnog ekstremizma.
U borbi sa tamnim silama, primer ovog svetitelja služi kao svetionik za sve one koji tragaju za duhovnom snagom. Kroz istinsko pokajanje i ljubav, svako može pronaći put ka slobodi i unutrašnjem miru.
Dok su patrijarsi širom pravoslavnog sveta poslali reči podrške i molitve za žrtve nesreće u Srbiji, carigradski patrijarh uputio je saučešće Španiji zbog poplava, ali ne i srpskom narodu. Da li iza ovog ćutanja postoji dublja poruka ili je reč o propustu u trenucima kada bi izraz solidarnosti bio znak bratske bliskosti?
Jednostavno, nekad Gospod dopušta da neko prođe kroz to iskustvo koje je na mnogo mesta opisano i u žitijama svetih, da bi nama preneo poruku da budemo ozbiljni i odgovorni kad je spasenje nas samih u pitanju, kaže protojerej-stavrofor Vladimir Stupar
U Crkvi Svetog Georgija, uz molitveno prisustvo mitropolita Irineja, služen je pomen žrtvama tragičnog događaja na novosadskoj železničkoj stanici. Verni narod i sveštenstvo uzneli su molitve za pokoj duša stradalih i brzo ozdravljenje povređenih.
Njegove reči otvaraju pitanje koje se često prećuti kada nestanu bliskost, strpljenje i razumevanje, a odgovor ne upućuje prvo na drugoga, već na naš odnos prema Bogu.
Iz crkvenog vrha oštro su reagovali na javne prozivke, deo tvrdnji ocenili kao „potpuno neutemeljene i zlonamerne“, a osvrnuli su se i na događaje iz 2020. godine i aferu "Udar".
Dok švajcarske vlasti nastavljaju istragu i proces identifikacije poginulih, patrijarh Rumunije je pozvao na molitvu, podsećajući na snagu hrišćanske vere u trenucima najveće boli.
Brutalan napad na crkvenu zajednicu u nigerijskoj državi Plato dogodio se neposredno posle božićne službe. Među ubijenima su trudnica i cela porodica, dok vlasti i dalje ignorišu pozive za zaštitu hrišćanske populacije.
U istočnom delu Ugande, radikalni pripadnici islamske zajednice izvršili su stravičan zločin nad sveštenikom, negovom ženom i dve ćerke, nakon što je on trojicu muslimana preobratio u hrišćanstvo, posvedočio je brat ubijenog, Džejms Tusubira.
U izraelu se obeležava se 3. oktobra 2026. godine, a u dijaspori se Simhat tora slavi dan kasnije; evo zbog čega se osmi dan razlikuje od prethodnih sedam i kakvu simboliku nosi ovaj praznični datum.
Praznički dani obeleženi su životom pod otvorenim nebom, simbolima zahvalnosti i sećanjem na put kroz pustinju, dok se porodice okupljaju uz molitve, prazničnu trpezu i drevne običaje.
Četvorodnevni boravak Svetog Oca doneće susrete sa stotinama hiljada vernika, mladima, preživelima seksualnog zlostavljanja u Katoličkoj crkvi i evropskim liderima, uz molitve u Notr Damu i Lurdu.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U besedi za ponedeljak 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristove reči o Utešitelju i govori o savršenoj saglasnosti Oca, Sina i Svetoga Duha.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog sveštenomučenika Foku i Svetog proroka Jonu po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetu mučenicu Haritinu. Katolička crkva obeležava Svetu Faustinu Kovalsku, Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
