U borbi sa tamnim silama, primer ovog svetitelja služi kao svetionik za sve one koji tragaju za duhovnom snagom. Kroz istinsko pokajanje i ljubav, svako može pronaći put ka slobodi i unutrašnjem miru.
Daleko od vreve sveta, u tišini egipatske pustinje, jedan čovek svojim prisustvom sijao je više od sunca koje je žarilo pesak oko njega. Sveti Makarije Egipatski, veliki isposnik i jedan od najvoljenijih otaca monaštva, bio je poznat po svojoj mudrosti, izuzetnom smirenju i duhovnoj snazi. Često ga nazivaju i „mladencem stareca“, jer je još u mladosti dostigao zrelost i duhovnu mudrost starca. Njegove reči i pouke nadahnjivale su generacije monaha, a mnoge priče o njegovom životu i borbi sa iskušenjima sačuvane su u zbirci poznatoj kao Apoftegme ili Izreke svetih otaca.
Jednog dana, dok je prebivao u molitvi, pred svetiteljem se pojavio đavo s namerom da ga pokoleba, verujući da će svojom lukavošću zadobiti njegovu naklonost. Približivši mu se, đavo mu reče:
"Sve što ti činiš, činim i ja.
Ti postiš, a ja, kao bestelesni duh, nikada ne jedem.
Bdiš cele noći, ali i ja nikada ne spavam.
Neprestano misliš o Bogu, ali i ja mislim na Njega, dok vodim borbu protiv Njegove dece.“
SPC/Eparhija zvorničko-tuzlanska
Ikona Svetog Makarija Egipatskog
Na ove reči, Makarije je odgovorio tihim, ali snažnim glasom, pokazujući dubinu svoje duhovne mudrosti:
„Sve možeš da činiš kao i ja, ali jedno ne možeš: da se pokaješ!
Dodao bih još i ovo:
ne možeš da kažeš istinu,
ne možeš da se poniziš i
ne možeš da voliš.
I dokle god se borim na ovih četiri bedema – da se kajem, da govorim istinu, da se ponizujem, da volim – ne možeš me pobediti!“
U Makarijevim rečima leži suština hrišćanske borbe, onaj unutrašnji preobražaj koji se ne može imitirati. Ovaj veliki otac monaštva pokazuje da, iako demon može da glumi odricanje i bdenje, postoji neprobojni zid za one koji nemaju ljubavi, pokajanja i poniznosti u srcu. Ta nevidljiva tvrđava duhovne istine štiti onoga ko se čistog srca trudi za Boga. Tako je Makarijeva borba, mudrost i snaga postala primer svim monasima i vernicima, jer se prava pobeda postiže na polju ljubavi, istine i vere, gde đavo ne može ni da kroči.
U srcu Atosa, u administrativnom centru Kareja, nalazi se posebna posnica koja u tišini čuva nasleđe Svetog Save, mesto neprekidne molitve i stroge posvećenosti, koje ima duboku duhovnu tradiciju i istorijski značaj.
Ova molitva iz Molitvenika Srpske pravoslavne crkve pomaže da pronađete unutrašnji mir i da se duhovno osnažite kada se suočite sa svakodnevnim iskušenjima.
Uzdržanje je samo duhovni podvig koji vodi ka čistoći kroz molitvu, sećanje na Hristove patnje i borbu protiv zlih dela. Sreda nas podseća na Judinu izdaju, a petak na Hristovo raspeće.
Skriven od sveta i ušuškan na vrhu nepristupačne krečnjačke stene, ovaj manastir vekovima predstavlja duhovno utočište monasima, simbolizujući pobedu tišine i vere nad prolaznošću sveta.
Apostol Pavle kaže: "Molite se neprestano." Nije slučajno to rekao. To znači da čovek ne može bez molitve. Ne zato što je molitva obraćanje Bogu, u kojem mi tražimo da nam ispuni naše želje i da ono što nam je potrebno po našoj proceni, govorio je Patrijarh Porfirije.
Reči akademika Jerotića o greškama, pokajanju i promeni otkrivaju šta se krije iza odnosa prema onima koje volimo i zašto prava bliskost ne prestaje kada neko pogreši.
Meštani Rezale gotovo dve decenije sami su gradili i čuvali mesto okupljanja, a pred dolazak mehanizacije iz njega su izneli sve osim onoga što je za njih imalo posebno značenje.
Sestre iz Manastira Svete Liidje obilaze srpske svetinje, a u Beogradu su se susrele sa Tamarom Vučić i podsetile na godine kada su njihove manastirske kapije bile otvorene za prognane i ratnu siročad.
Nadbiskup beogradski uputio je saučešće bratstvu Svjatogorske lavre, mitropolitu Arseniju i Ukrajinskoj Pravoslavnoj Crkvi, poručivši da je svaki ljudski život svet jer je stvoren po liku Božjem.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Duhovna deca i poklonici govore o susretima sa Svetim Jakovom Kalikisom, koji su ostavljali trag u savesti, telu i životu – o molitvi pred kojom su padali strahovi, a ustajale duše.
U svojoj knjizi "Lestvica" svetitelj je opisao kako se u molitvi javljaju zevanje, smeh i rasejanost, ukazujući da iza tih prekida pažnje stoji dublja borba za sabranost pred Bogom.
Od neprekidnog pričanja i pohlepe do nedostatka vere - otac Dimitrije objasnio je kako molitva, disciplina i odlazak u crkvu mogu osloboditi dušu i doneti mir.
U razgovoru koji je zapisao Sergej Nilus, optinski starac dao je neobično jednostavno molitveno pravilo i poručio da se vernik ne boji nečistih napada, jer onaj ko se drži psalama i molitve zadobija sigurnost koju strah ne može da slomi.
Reči akademika Jerotića o greškama, pokajanju i promeni otkrivaju šta se krije iza odnosa prema onima koje volimo i zašto prava bliskost ne prestaje kada neko pogreši.
Meštani Rezale gotovo dve decenije sami su gradili i čuvali mesto okupljanja, a pred dolazak mehanizacije iz njega su izneli sve osim onoga što je za njih imalo posebno značenje.
Sestre iz Manastira Svete Liidje obilaze srpske svetinje, a u Beogradu su se susrele sa Tamarom Vučić i podsetile na godine kada su njihove manastirske kapije bile otvorene za prognane i ratnu siročad.
Zajednica u ovom američkom gradu već decenijama okuplja vernike različitog porekla, a više od polovine njenih članova čine upravo oni koji su sami izabrali da prime pravoslavnu veru.
Hristovo učenje nije bilo i nije ni danas prilagođeno ljudskim željama, već je pozivalo i poziva na promenu iznutra, što savremenom čoveku nimalo ne odgovara.
Episkop vašingtonsko-njujorški i istočnoamerički govorio je na međureligijskom skupu o zaštiti bogomolja i vernika, uputivši poziv na odlučniju borbu protiv mržnje, nasilja i ugrožavanja verskih sloboda.
Nakon razgovora u Požarevcu, dvojica arhijereja obišla su drevnu svetinju, poklonila se ikoni Presvete Bogorodice Kurske i posetila isposnicu Svetog Zosima, a potom je episkop bihaćko-petrovački nastavio put ka Eparhiji timočkoj.
Za osobu koja nije pripadala Pravoslavnoj crkvi ne mogu se vršiti opela, pomeni i druge crkvene molitve na način na koji se one vrše za pravoslavne hrišćane.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
