U borbi sa tamnim silama, primer ovog svetitelja služi kao svetionik za sve one koji tragaju za duhovnom snagom. Kroz istinsko pokajanje i ljubav, svako može pronaći put ka slobodi i unutrašnjem miru.
Daleko od vreve sveta, u tišini egipatske pustinje, jedan čovek svojim prisustvom sijao je više od sunca koje je žarilo pesak oko njega. Sveti Makarije Egipatski, veliki isposnik i jedan od najvoljenijih otaca monaštva, bio je poznat po svojoj mudrosti, izuzetnom smirenju i duhovnoj snazi. Često ga nazivaju i „mladencem stareca“, jer je još u mladosti dostigao zrelost i duhovnu mudrost starca. Njegove reči i pouke nadahnjivale su generacije monaha, a mnoge priče o njegovom životu i borbi sa iskušenjima sačuvane su u zbirci poznatoj kao Apoftegme ili Izreke svetih otaca.
Jednog dana, dok je prebivao u molitvi, pred svetiteljem se pojavio đavo s namerom da ga pokoleba, verujući da će svojom lukavošću zadobiti njegovu naklonost. Približivši mu se, đavo mu reče:
"Sve što ti činiš, činim i ja.
Ti postiš, a ja, kao bestelesni duh, nikada ne jedem.
Bdiš cele noći, ali i ja nikada ne spavam.
Neprestano misliš o Bogu, ali i ja mislim na Njega, dok vodim borbu protiv Njegove dece.“
SPC/Eparhija zvorničko-tuzlanska
Ikona Svetog Makarija Egipatskog
Na ove reči, Makarije je odgovorio tihim, ali snažnim glasom, pokazujući dubinu svoje duhovne mudrosti:
„Sve možeš da činiš kao i ja, ali jedno ne možeš: da se pokaješ!
Dodao bih još i ovo:
ne možeš da kažeš istinu,
ne možeš da se poniziš i
ne možeš da voliš.
I dokle god se borim na ovih četiri bedema – da se kajem, da govorim istinu, da se ponizujem, da volim – ne možeš me pobediti!“
U Makarijevim rečima leži suština hrišćanske borbe, onaj unutrašnji preobražaj koji se ne može imitirati. Ovaj veliki otac monaštva pokazuje da, iako demon može da glumi odricanje i bdenje, postoji neprobojni zid za one koji nemaju ljubavi, pokajanja i poniznosti u srcu. Ta nevidljiva tvrđava duhovne istine štiti onoga ko se čistog srca trudi za Boga. Tako je Makarijeva borba, mudrost i snaga postala primer svim monasima i vernicima, jer se prava pobeda postiže na polju ljubavi, istine i vere, gde đavo ne može ni da kroči.
U srcu Atosa, u administrativnom centru Kareja, nalazi se posebna posnica koja u tišini čuva nasleđe Svetog Save, mesto neprekidne molitve i stroge posvećenosti, koje ima duboku duhovnu tradiciju i istorijski značaj.
Ova molitva iz Molitvenika Srpske pravoslavne crkve pomaže da pronađete unutrašnji mir i da se duhovno osnažite kada se suočite sa svakodnevnim iskušenjima.
Uzdržanje je samo duhovni podvig koji vodi ka čistoći kroz molitvu, sećanje na Hristove patnje i borbu protiv zlih dela. Sreda nas podseća na Judinu izdaju, a petak na Hristovo raspeće.
Skriven od sveta i ušuškan na vrhu nepristupačne krečnjačke stene, ovaj manastir vekovima predstavlja duhovno utočište monasima, simbolizujući pobedu tišine i vere nad prolaznošću sveta.
Apostol Pavle kaže: "Molite se neprestano." Nije slučajno to rekao. To znači da čovek ne može bez molitve. Ne zato što je molitva obraćanje Bogu, u kojem mi tražimo da nam ispuni naše želje i da ono što nam je potrebno po našoj proceni, govorio je Patrijarh Porfirije.
Kada je došao za episkopa u Kesariju, zatekao je sav grad neznabožački, bilo je svega 17 hrišćana u njemu, a kada je odlazio iz ovog života, ostavio je sav grad hrišćanski, samo sa 17 neznabožaca.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Mnogi vernici osećaju da im srce ostaje hladno uprkos želji da razgovaraju sa Bogom – otkrivamo šta sve dovodi do gubitka molitve i kako da povratimo blagodat koja greje duh.
Iguman manastira Rukumija naglašava moć molitve, posta i pokajanja, upozorava na opasnost roditeljskih kletvi i objašnjava kako priprema za svetu tajnu pričešća donosi duhovni mir i blagodat.
Od jevanđeljskog simbola i hrišćanskih običaja do saveta iz „Srbskog kuvara“ iz 1855. godine – kako je jedna namirnica postala tiha spona vere, prirode i svakodnevice pravoslavnih vernika.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Od jevanđeljskog simbola i hrišćanskih običaja do saveta iz „Srbskog kuvara“ iz 1855. godine – kako je jedna namirnica postala tiha spona vere, prirode i svakodnevice pravoslavnih vernika.
