U borbi sa tamnim silama, primer ovog svetitelja služi kao svetionik za sve one koji tragaju za duhovnom snagom. Kroz istinsko pokajanje i ljubav, svako može pronaći put ka slobodi i unutrašnjem miru.
Daleko od vreve sveta, u tišini egipatske pustinje, jedan čovek svojim prisustvom sijao je više od sunca koje je žarilo pesak oko njega. Sveti Makarije Egipatski, veliki isposnik i jedan od najvoljenijih otaca monaštva, bio je poznat po svojoj mudrosti, izuzetnom smirenju i duhovnoj snazi. Često ga nazivaju i „mladencem stareca“, jer je još u mladosti dostigao zrelost i duhovnu mudrost starca. Njegove reči i pouke nadahnjivale su generacije monaha, a mnoge priče o njegovom životu i borbi sa iskušenjima sačuvane su u zbirci poznatoj kao Apoftegme ili Izreke svetih otaca.
Jednog dana, dok je prebivao u molitvi, pred svetiteljem se pojavio đavo s namerom da ga pokoleba, verujući da će svojom lukavošću zadobiti njegovu naklonost. Približivši mu se, đavo mu reče:
"Sve što ti činiš, činim i ja.
Ti postiš, a ja, kao bestelesni duh, nikada ne jedem.
Bdiš cele noći, ali i ja nikada ne spavam.
Neprestano misliš o Bogu, ali i ja mislim na Njega, dok vodim borbu protiv Njegove dece.“
SPC/Eparhija zvorničko-tuzlanska
Ikona Svetog Makarija Egipatskog
Na ove reči, Makarije je odgovorio tihim, ali snažnim glasom, pokazujući dubinu svoje duhovne mudrosti:
„Sve možeš da činiš kao i ja, ali jedno ne možeš: da se pokaješ!
Dodao bih još i ovo:
ne možeš da kažeš istinu,
ne možeš da se poniziš i
ne možeš da voliš.
I dokle god se borim na ovih četiri bedema – da se kajem, da govorim istinu, da se ponizujem, da volim – ne možeš me pobediti!“
U Makarijevim rečima leži suština hrišćanske borbe, onaj unutrašnji preobražaj koji se ne može imitirati. Ovaj veliki otac monaštva pokazuje da, iako demon može da glumi odricanje i bdenje, postoji neprobojni zid za one koji nemaju ljubavi, pokajanja i poniznosti u srcu. Ta nevidljiva tvrđava duhovne istine štiti onoga ko se čistog srca trudi za Boga. Tako je Makarijeva borba, mudrost i snaga postala primer svim monasima i vernicima, jer se prava pobeda postiže na polju ljubavi, istine i vere, gde đavo ne može ni da kroči.
U srcu Atosa, u administrativnom centru Kareja, nalazi se posebna posnica koja u tišini čuva nasleđe Svetog Save, mesto neprekidne molitve i stroge posvećenosti, koje ima duboku duhovnu tradiciju i istorijski značaj.
Ova molitva iz Molitvenika Srpske pravoslavne crkve pomaže da pronađete unutrašnji mir i da se duhovno osnažite kada se suočite sa svakodnevnim iskušenjima.
Uzdržanje je samo duhovni podvig koji vodi ka čistoći kroz molitvu, sećanje na Hristove patnje i borbu protiv zlih dela. Sreda nas podseća na Judinu izdaju, a petak na Hristovo raspeće.
Skriven od sveta i ušuškan na vrhu nepristupačne krečnjačke stene, ovaj manastir vekovima predstavlja duhovno utočište monasima, simbolizujući pobedu tišine i vere nad prolaznošću sveta.
Apostol Pavle kaže: "Molite se neprestano." Nije slučajno to rekao. To znači da čovek ne može bez molitve. Ne zato što je molitva obraćanje Bogu, u kojem mi tražimo da nam ispuni naše želje i da ono što nam je potrebno po našoj proceni, govorio je Patrijarh Porfirije.
Recept iz "Srbski kuvara" koji kombinuje mirise povrća i začina, idealan za posne dane kada je riba dozvoljena, a svaki zalogaj spaja ukus posta i bogatstvo tradicije.
Kratak razgovor koji počinje bezazleno, a završava se neprijatnim ogledalom u kome se prepoznaju vera bez napora, pobožnost bez dela i razlog zbog kog mnogi beže od istine o sebi.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Duhovna deca i poklonici govore o susretima sa Svetim Jakovom Kalikisom, koji su ostavljali trag u savesti, telu i životu – o molitvi pred kojom su padali strahovi, a ustajale duše.
Mnogi vernici osećaju da im srce ostaje hladno uprkos želji da razgovaraju sa Bogom – otkrivamo šta sve dovodi do gubitka molitve i kako da povratimo blagodat koja greje duh.
Kratak razgovor koji počinje bezazleno, a završava se neprijatnim ogledalom u kome se prepoznaju vera bez napora, pobožnost bez dela i razlog zbog kog mnogi beže od istine o sebi.
Iguman Arsenije kroz poređenje sa svetiteljem iz Amerike upozorava da se duhovno stanje ne skriva - ono se oseti i onda kada mnogi misle da ga niko ne primećuje.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U besedi za 27. subotu po Duhovima, saznajte Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako svakodnevno preispitivanje i pokajanje mogu vratiti svetlost u život.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog Andreja Prvozvanog po starom kalendaru, a po novom kalendaru Svetog mučenika Evstratija. Katolici su u Drugoj nedelji Adventa, dok su u islamu i judaizmu dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
