Naša najznačajnija muzejska institucija pruža retku priliku posetiocima da pogledaju prvi ćirilični rukopis, uz stručno vođenje kroz 180 godina muzejske tradicije.
Narodni muzej Srbije pruža retku i neprocenjivu priliku da se posetioci 7, 8. i 9. novembra susretnu sa jednim od najvažnijih kulturnih spomenika u istoriji srpske i svetske civilizacije – Miroslavljevim jevanđeljem. Ovaj izuzetni rukopis, prvi ćirilični "spomenik", ne samo da je svedok bogate duhovne i kulturne tradicije našeg naroda, već predstavlja simbol početka pisane tradicije na našem jeziku.
U otvorenom izložbenom prostoru Narodnog muzeja, Miroslavljevo jevanđelje nudi posetiocima priliku da se dive njegovoj neuporedivoj lepoti i savršenstvu, ali i da osete duboku duhovnu snagu koju nosi.
Ovaj vredni artefakt, kulturno dobro od izuzetnog značaja, posetiocima omogućava susret sa istorijom, umetnošću i religijskim nasleđem koje oblikuje našu prošlost, ali i današnji identitet. Pored toga, povodom obeležavanja sećanja na 11. novembar 1918. godine, kada su sile Antante potpisale primirje sa Nemačkom i okončale Prvi svetski rat, Atrijum Muzeja će 8. novembra ugostiti delo „Artiljerijska zaprega” iz 1915. godine, autora Pjera Olivijea Duboa.
Ovaj pastel, delo umetnika koji je bio učesnik Velikog rata, prikazuje ratne prizore sa posebnim naglaskom na spontanost i toplinu, pronalazeći monumentalno u svakodnevnim trenucima.
Na kraju, 9. novembra u 18 časova, svi posetioci će moći da uživaju u stručnom vođenju kroz stalnu postavku muzeja, uz posebno isticanje najvrednijih eksponata. Ovaj vođeni obilazak će omogućiti da se 180 godina postojanja Narodnog muzeja Srbije proslave kroz duboko poštovanje prema istoriji, kulturi i umetnosti koje čuvamo i delimo sa budućim generacijama.
Jevanđelje i sveti oci ukazuju na to da prizori koje imamo u snu mogu nositi duboke duhovne poruke, ali je neophodno da im se pristupi sa oprezom i duhovnim razlučivanjem. Mudrosti duboko ukorenjene u srpskoj kulturi nisu samo reči – one su živi svedoci duhovne tradicije koja nas povezuje sa svetiteljima i svakodnevnim životom. Sve više sveštenika koristi internet za širenje vere. Paroh crmnički, sveštenik Slobodan Lukić, daje jasan odgovor koliko propovedi u virtuelnom prostoru mogu zadržati svoju duhovnu autentičnost i svrhu. U Verskom dobrotvornom starateljstvu, ljubav i posvećenost postaju hrana koja menja živote. Otkrijte kako obični ljudi sa velikim srcem daju nadu onima kojima je najpotrebnija, stvarajući osećaj doma i porodice tamo gde je to najvažnije.
Credit: Serhat Cagdas / AFP / Profimedia
Duhovna riznica
23:14 | 07.08.2024
ZNAČENJE SNOVA U PRAVOSLAVLJU: Od nebeskih poruka do zamki duhovne obmane
Duhovna riznica
12:53 | 23.10.2024
SVECI U NARODNIM IZREKAMA I POSLOVICAMA: Otkrijte dublje značenje i simboliku rečenica koje oblikuju naš život
Aktuelno iz SPC
00:21 | 08.11.2024
OTAC SLOBODAN O SVEŠTENICIMA INFLUENSERIMA: “Propovedi na društvenim mrežama su opasne po crkvenu misiju, još više po samog misionara”
Duhovna riznica
00:33 | 09.11.2024
KAKO VOLONTERI CRKVENE KUHINJE MENJAJU ŽIVOTE LJUDI U BEOGRADU: „Služiti siromašne je kao najveća molitva koju osetiš“
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Jedan od najvećih pravoslavnih duhovnika 20. veka ostavio je snažnu poruku vernicima kako da u srce prime blagodat i smisao ovog svetog dana.
Događaj tokom proskomidije u atinskoj bolnici za leprozne objašnjava zbog čega Crkva razlikuje ličnu molitvu od pomena na svetoj liturgiji i kome je mesto na liturgijskim ceduljicama sa imenima
U predanju Pravoslavne crkve čuva se svedočanstvo o mladoj hrišćanki iz 2. veka čija je nepokolebljiva vera, prema crkvenom sećanju, prkosila tamnici, vatri i lavovima – i ostavila trag koji se obeležava 26. maja.
Desert sa Atosa koji osvaja na prvi zalogaj.
Mitropolit šumadijski u Hramu Svetog Nikolaja upozorio je da čovek bez vere, ljubavi i odgovornosti lako izgubi i sebe i druge, poručivši da Bog čoveka ne menja silom, već ljubavlju.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Tokom Drugog svetskog rata Nemci su uništavali i pljačkali neprocenjiva istorijska blaga okupiranih zemalja, a jedan potez našeg velikana je tok istorije preusmerio u korist Srbije.
Događaj tokom proskomidije u atinskoj bolnici za leprozne objašnjava zbog čega Crkva razlikuje ličnu molitvu od pomena na svetoj liturgiji i kome je mesto na liturgijskim ceduljicama sa imenima
U trci za još većim bogatstvom mnogi ne primete da gube mir, dok poruka jednog od najvećih svetitelja pravoslavlja razotkriva kako se u toj navici rađa stalna napetost i unutrašnja uznemirenost.
Među vernim narodom koji je primio blagoslov sa Svete Gore otvorilo se pitanje pravilnog ophođenja prema osveštanoj trakici, a sveštenici iznose pojašnjenje u skladu sa crkvenom praksom.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za ponedeljak 7. sedmice po Vaskrsu otkriva se zašto čovek često zaboravlja Boga upravo onda kada mu u životu sve ide dobro.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Svečani početak Sabora označen je nakon liturgije tradicionalnim "prizivom Duha Svetog" u kripti Hrama Svetog Save.
Na praznik Svetih Kirila i Metodija u Obardama je osvećena nova svetinja, podignuta slogom meštana i dobrotvora, a mitropolit mileševski poručio je da će ova svetinja okupljati narod i čuvati veru budućih generacija.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za ponedeljak 7. sedmice po Vaskrsu otkriva se zašto čovek često zaboravlja Boga upravo onda kada mu u životu sve ide dobro.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Epifanija Kiparskog po starom i Treće obretenje glave Svetog Jovana Krstitelja po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Mariju Majku Crkve, dok muslimani obeležavaju Dan Arefata, a Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
