ZAHVALJUJUĆI OVOM ČOVEKU DANAS IMAMO SAČUVANO MIROSLAVLJEVO JEVANĐELJE: Jedna odluka Milana Kašanina je ispisala istoriju Srbije!

Marina Bojić, ćerka Milana Kašanina, velikog srpskog mislioca i učenjaka, istoričara umetnosti, esejiste i romansijera, koji je zajedno sa knezom Pavlom ustanovio i oformio Muzej kneza Pavla, današnji Narodni muzej Srbije, gde je funkciju direktora obavljao više godina, da bi nakon Drugog svetskog rata bio postavljen za direktora Galerije fresaka, otkrila je svojevremeno kako je njen otac spasio jednu od najvrednijih hrišćanskih relikvija - Miroslavljevo jevanđelje, najznačajniji ćirilički spomenik srpske i južnoslovenske, odnosno srpsko-slovenske pismenosti iz 12. veka. 

- Tata je 40-ih godina čudesno sačuvao Miroslavljevo jevanđelje. Dejan Medaković, tadašnji volonter i njegov prijatelj, je jednom prilikom na televiziji govorio o kako je tata sačuvao Miroslavljevo jevanđelje - započela je Bojić.

YT/ RTS Kulturno-umetnički program - Zvanični kanal

 

Kako navodi Marina Bojić, njen otac je sa svojim prijateljima i poslovnim saradnicima relikviju dobro sakrio u nekoliko sanduka.

- On je tada sa svojim saradnicima Jevanđelje uvio u neku vrstu folije, potom su ga sakrili u jedan kovčežić od metala. Najzad su ga stavili u sanduk sa peskom i odneli u Narodnu banku.

YT/ RTS Kulturno-umetnički program - Zvanični kanal

 

Dosetljivost i briljantni um njenog oca ilustruje odluka, koju je  u tom sudbonosnom času doneo, a to je odabir mesta na koji je sanduk sa Miroslavljevim jevanđeljem ostavljeno.

- Tamo su ga ostavili u hodnik, a ne u trezor, znajući da će okupatori prvo poharati trezor. Sakrili su ga u jedan sporedni hodnik. Znali su da u trezor prvo upadaju tražeći vredne stvari.

Osim toga Milan Kašanin je u Narodnom muzeju zazidao prostoriju darujući je brojnim istorijskim vrednostima.

- Sačuvao je Miroslavljevo jevanđelje i u muzeju zazidao jednu prostoriju u kojoj je sačuvao najvrednije stvari, zastave iz ratova i ustanaka... - zaključila je Marina Bojić.

Miroslavljevo jevanđelje 

Nemanja Pančić

 

Unesko ga je 2005. godine uvrstio u svoju biblioteku „Pamćenje sveta” čime je postao deo 120 najvrednijih dobara koje je stvorila ljudska civilizacija. Rukopis se do 1896. nalazio u Hilandaru, kada je poklonjen kralju Aleksandru Obrenoviću prilikom njegove posete Atosu.

Danas se čuva u Narodnom muzeju u Beogradu. U Miroslavljevom jevanđelju su, inače, uporedo zastupljena dva pravopisa: zetsko-humski i raški.

Nastalo je po narudžbini zahumskog kneza Miroslava, brata raškog velikog župana Stefana Nemanje, najverovatnije u Kotoru, oko 1185. godine, a za potrebe crkve Svetog Petra i Pavla u Bijelom Polju na Limu, i same zadužbine kneza Miroslava, koja je docnije postala episkopsko sedište Humske eparhije Srpske pravoslavne crkve.

Ne zna se pouzdano koji je bio motiv kneza Miroslava da naruči izradu Jevanđelja, koje je kasnije po svom naručiocu i dobilo ime - Miroslavljevo jevanđelje.

Godine 1998. izvršena je konzervacija originala i restauriran povez knjige.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

1 Komentara

Najnoviji komentari Najstariji komentari