Svaki dan, u Versko dobrotvorno starateljstvo Srpske pravoslavne crkve dolaze stotine gladnih ljudi. Njih dočekuju i hrane volonteri — ljudi velikog srca, koji sa ljubavlju pripremaju i služe obroke onima koji su najugroženiji.
Printscreen/Youtube/24sedam
Red ispred crkvene kuhinje Verskog dobrotvornogstarateljstva
Dok mnogi širom sveta svako novo jutro dočekuju gladni, najčešće zbog siromaštva, postoje oni koji ulažu svoje vreme i trud da promene tu surovu stvarnost. Volonteri Verskog dobrotvornog starateljstva jedni su od tih plemenitih ljudi. U dvorištu organizacije, u Francuskoj ulici br. 31 u Beogradu, ova predana grupa priprema trpezu za više od sto osoba. Njihov rad, njihova želja da nahrane gladne, prava su molitva koja pruža toplinu i podršku onima kojima je najpotrebnija.
U dvorište, u kome se crkvena kuhinja nalazi, dolaze korisnici različitih slojeva društva i obrazovanja. Ljudi sede za stolovima i, pre obroka, zajedno se mole, zahvalni na hrani i na zajedništvu koje ih ovde okuplja.
Printscreen/Youtube/24sedam
Volonteri crkvene kuhinje Verskog dobrotvornog starateljstva svakodnevno pripremaju trpezu za više od 100 osoba
Među njima su ljudi, različitih profesija, godina, navika, a mnogi su ovde zato što su im se desile teške životne okolnosti. Ipak, atmosfera nije tmurna i sumorna, kako bi neko mogao da pretpostavi — naprotiv. Čuje se graja, smeh, neki od korisnika prilaze volonterima, srdačno se pozdravljaju i razgovaraju. U ovom malom kutku Beograda, barem na trenutak, svi oni postaju porodica. Možda nisu porodica po krvi, ali sigurno jesu porodica u Hristu .
Printscreen/Youtube/24sedam
Po obrok u crkvenu kuhinju dolaze ljudi, različitih profesija, godina, navika, a mnogi su ovde zato što su im se desile teške životne okolnosti
Ivana Dragić Lekić, koja je već skoro godinu dana volonterka u kuhinji Verskog dobrotvornog starateljstva, sa puno emocija priča o svojoj motivaciji da se pridruži ovoj humanitarnoj ustanovi.
- Živim u blizini i znala sam da tu postoji crkvena kuhinja, ali nisam imala svest o tome na koliko polja VDS pomaže ljudima. Prošle godine sam sa kumom razgovarala šta bismo mi mogle da doprinesemo zajednici i zaključile smo da bi dolazak u VDS bio naš mali doprinos. Međutim, već nakon nekoliko dolazaka i iskustava koje smo doživele ovde, shvatile smo da nam je ovaj rad zapravo potrebniji nego korisnicima. Ovaj ručak koji mi ovde poslužujemo zapravo je samo povod za mnogo dublju razmenu i mnogo veće darove - priča Ivana sa osmehom, prenosi 24sedam.rs .
Printscreen/Youtube/24sedam
Volonterka Ivana Dragić Lekić
Ivana se priseća svog prvog dolaska u VDS i kaže da volonteri obično dođu sa predrasudama o ljudima koje služe.
- Posle nekoliko dolazaka, doživela sam ovo kao produžetak liturgije . Kao najveću molitvu koju mogu da osetim i doživim. Dolazim sredom, i svaki put kada odem, osećam kao da sam potpuno 'resetovana.' Ovo je iskustvo koje treba doživeti, koje se ne može rečima opisati. Uvek pomislim: "Od ovoga ne može bolje i više", i opet, svake nedelje imate bar jednu razmenu sa nekim od korisnika koja vam otvara nove horizonte - rekla je Ivana.
Printscreen/Youtube/24sedam
Versko dobrotvorno starateljstvo je u Francuskoj ulici br. 31 u Beogradu
Svako od nas može da pronađe način da pomogne onima kojima je najpotrebnije. Versko dobrotvorno starateljstvo svojim primerom pokazuje da ljubav, podrška i vera u Boga čine temelje našeg društva. Naša je misija da kao hrišćani pratimo taj put ljubavi i solidarnosti, stvarajući svet u kojem niko neće ostati gladan — ni dušom ni telom.
Dok su patrijarsi širom pravoslavnog sveta poslali reči podrške i molitve za žrtve nesreće u Srbiji, carigradski patrijarh uputio je saučešće Španiji zbog poplava, ali ne i srpskom narodu. Da li iza ovog ćutanja postoji dublja poruka ili je reč o propustu u trenucima kada bi izraz solidarnosti bio znak bratske bliskosti?
Jednostavno, nekad Gospod dopušta da neko prođe kroz to iskustvo koje je na mnogo mesta opisano i u žitijama svetih, da bi nama preneo poruku da budemo ozbiljni i odgovorni kad je spasenje nas samih u pitanju, kaže protojerej-stavrofor Vladimir Stupar
Obraćanje Gospodu se praktikuje kroz četiri stepena, od telesne molitve do molitve bez reči, pri čemu svaki stepen zahteva dublje povezivanje uma i srca s Bogom.
Na praznik Svetog Luke, sabrani vernici u hramu u Vitomirici, posvećenom ovom svetitelju, svedočili su o izdržljivosti i snazi vere naših predaka.
Versko dobrotvorno starateljstvo Srpske pravoslavne crkve pruža podršku najugroženijima, a svi građani mogu učestvovati u njihovoj misiji kroz jednostavan gest dobrote.
Kako pronaći smisao u patnji i prihvatiti oboljenje kao deo Božijeg plana? Iguman manastira Podmaine otkriva zašto je važno smiriti srce, osloniti se na veru i kroz iskušenja pronaći put do Hrista.
Ivana Crnogorčevića je sveštenik, a njegova supruga etno-pevačica Danica je izvela numeru koja je obišla čitav svet. Njihov brak je jedinstven, a ljubav prema Bogu ih je spojila.
U samom manastiru posebno je zanimljiva kapela Svetog Trifuna, manastirska kosturnica u kojoj se mogu videtu stotine lobanja i kostiju u kriptama iza rešetaka.
Monah Arsenije Jovanović otkriva koje 3 delatnosti mogu biti terapija za sve - smanjuju stres, pomažu za zdravlje, uspeh i ljubav.
Ivana Crnogorčevića je sveštenik, a njegova supruga etno-pevačica Danica je izvela numeru koja je obišla čitav svet. Njihov brak je jedinstven, a ljubav prema Bogu ih je spojila.
U razgovoru za religija.rs, ovaj svetogorac govori o vekovnoj tradiciji hrišćanske ljubavi i molitve koje kroz monaške proizvode, uz blagoslov, donose blagodat za dušu i telo.
Združeni horovi Pevačkog društva su ovu numeru izveli pod dirigentskom palicom Katarine Stanković i Milene Antonović, a upravo ova verzija se na društvenim mrežama stihijski proširila na svih sedam kontinenata.
U besedi posle liturgije, patrijarh carigradski podsetio na izjavu svog prethodnika, patrijarha Atinagore, iz 1963. godine o približavanju Rimu, kao i na njegov istorijski susret sa papom Pavlom VI u Jerusalimu 1964. godine, koji je označio prekretnicu u međuhrišćanskom dijalogu.
Združeni horovi Pevačkog društva su ovu numeru izveli pod dirigentskom palicom Katarine Stanković i Milene Antonović, a upravo ova verzija se na društvenim mrežama stihijski proširila na svih sedam kontinenata.
Crkva nas uči da je i patnja dobra za nas, da mi kroz nju sebe obezbeđuje spasenje i mesto u Carstvu nebeskom, ali da ona nikako ne sme prerasti u očajanje.
U razgovoru za religija.rs, ovaj svetogorac govori o vekovnoj tradiciji hrišćanske ljubavi i molitve koje kroz monaške proizvode, uz blagoslov, donose blagodat za dušu i telo.