U Verskom dobrotvornom starateljstvu, ljubav i posvećenost postaju hrana koja menja živote. Otkrijte kako obični ljudi sa velikim srcem daju nadu onima kojima je najpotrebnija, stvarajući osećaj doma i porodice tamo gde je to najvažnije.
Svaki dan, u Versko dobrotvorno starateljstvo Srpske pravoslavne crkve dolaze stotine gladnih ljudi. Njih dočekuju i hrane volonteri — ljudi velikog srca, koji sa ljubavlju pripremaju i služe obroke onima koji su najugroženiji.
Printscreen/Youtube/24sedam
Red ispred crkvene kuhinje Verskog dobrotvornogstarateljstva
Dok mnogi širom sveta svako novo jutro dočekuju gladni, najčešće zbog siromaštva, postoje oni koji ulažu svoje vreme i trud da promene tu surovu stvarnost. Volonteri Verskog dobrotvornog starateljstva jedni su od tih plemenitih ljudi. U dvorištu organizacije, u Francuskoj ulici br. 31 u Beogradu, ova predana grupa priprema trpezu za više od sto osoba. Njihov rad, njihova želja da nahrane gladne, prava su molitva koja pruža toplinu i podršku onima kojima je najpotrebnija.
U dvorište, u kome se crkvena kuhinja nalazi, dolaze korisnici različitih slojeva društva i obrazovanja. Ljudi sede za stolovima i, pre obroka, zajedno se mole, zahvalni na hrani i na zajedništvu koje ih ovde okuplja.
Printscreen/Youtube/24sedam
Volonteri crkvene kuhinje Verskog dobrotvornog starateljstva svakodnevno pripremaju trpezu za više od 100 osoba
Među njima su ljudi, različitih profesija, godina, navika, a mnogi su ovde zato što su im se desile teške životne okolnosti. Ipak, atmosfera nije tmurna i sumorna, kako bi neko mogao da pretpostavi — naprotiv. Čuje se graja, smeh, neki od korisnika prilaze volonterima, srdačno se pozdravljaju i razgovaraju. U ovom malom kutku Beograda, barem na trenutak, svi oni postaju porodica. Možda nisu porodica po krvi, ali sigurno jesu porodica u Hristu.
Printscreen/Youtube/24sedam
Po obrok u crkvenu kuhinju dolaze ljudi, različitih profesija, godina, navika, a mnogi su ovde zato što su im se desile teške životne okolnosti
Ivana Dragić Lekić, koja je već skoro godinu dana volonterka u kuhinji Verskog dobrotvornog starateljstva, sa puno emocija priča o svojoj motivaciji da se pridruži ovoj humanitarnoj ustanovi.
- Živim u blizini i znala sam da tu postoji crkvena kuhinja, ali nisam imala svest o tome na koliko polja VDS pomaže ljudima. Prošle godine sam sa kumom razgovarala šta bismo mi mogle da doprinesemo zajednici i zaključile smo da bi dolazak u VDS bio naš mali doprinos. Međutim, već nakon nekoliko dolazaka i iskustava koje smo doživele ovde, shvatile smo da nam je ovaj rad zapravo potrebniji nego korisnicima. Ovaj ručak koji mi ovde poslužujemo zapravo je samo povod za mnogo dublju razmenu i mnogo veće darove - priča Ivana sa osmehom, prenosi 24sedam.rs .
Printscreen/Youtube/24sedam
Volonterka Ivana Dragić Lekić
Ivana se priseća svog prvog dolaska u VDS i kaže da volonteri obično dođu sa predrasudama o ljudima koje služe.
- Posle nekoliko dolazaka, doživela sam ovo kao produžetak liturgije. Kao najveću molitvu koju mogu da osetim i doživim. Dolazim sredom, i svaki put kada odem, osećam kao da sam potpuno 'resetovana.' Ovo je iskustvo koje treba doživeti, koje se ne može rečima opisati. Uvek pomislim: "Od ovoga ne može bolje i više", i opet, svake nedelje imate bar jednu razmenu sa nekim od korisnika koja vam otvara nove horizonte - rekla je Ivana.
Printscreen/Youtube/24sedam
Versko dobrotvorno starateljstvo je u Francuskoj ulici br. 31 u Beogradu
Svako od nas može da pronađe način da pomogne onima kojima je najpotrebnije. Versko dobrotvorno starateljstvo svojim primerom pokazuje da ljubav, podrška i vera u Boga čine temelje našeg društva. Naša je misija da kao hrišćani pratimo taj put ljubavi i solidarnosti, stvarajući svet u kojem niko neće ostati gladan — ni dušom ni telom.
Dok su patrijarsi širom pravoslavnog sveta poslali reči podrške i molitve za žrtve nesreće u Srbiji, carigradski patrijarh uputio je saučešće Španiji zbog poplava, ali ne i srpskom narodu. Da li iza ovog ćutanja postoji dublja poruka ili je reč o propustu u trenucima kada bi izraz solidarnosti bio znak bratske bliskosti?
Jednostavno, nekad Gospod dopušta da neko prođe kroz to iskustvo koje je na mnogo mesta opisano i u žitijama svetih, da bi nama preneo poruku da budemo ozbiljni i odgovorni kad je spasenje nas samih u pitanju, kaže protojerej-stavrofor Vladimir Stupar
Obraćanje Gospodu se praktikuje kroz četiri stepena, od telesne molitve do molitve bez reči, pri čemu svaki stepen zahteva dublje povezivanje uma i srca s Bogom.
Finansijska odluka o pomoći u obnovi manastira u Srpskom Kovinu otvorila je priču o veri, istorijskom pamćenju i odnosu države i Crkve severno od Dunava.
Jednostavno pripremljeno, a bogato aromama, ovaj praznični specijalitet spaja vekovne običaje, miris pečenog luka i maslinovo ulje na trpezama gde se slavi dolazak Božića.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
U prisustvu patrijarha Porfirija i ministarke Milice Đurđević Stamenkovski, potpisan je ugovor kojim država podržava šest decenija Verskog-dobrotvornog starateljstva i tradicije pomoći gladnima, bolesnima i onima koji se bore sa zavisnostima.
Liturgijskim sabranjem vladika, sveštenstva i vernika obeleženo je 180 godina od osvećenja hrama, a bratstvo predvođeno starešinom protojerejem Bogoljubom Ostojićem saopštilo je odluku koja će se dugo pamtiti.
Volonteri Verskog dobrotvornog starateljstva Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke doneli su pomoć i nadu, a jedno krštenje pretvorilo zatvor u hram i simbol novog početka.
Otvaranje centra u Grockoj predstavlja značajan korak u podršci osobama sa zavisnostima, kroz terapijske i duhovne metode, uz stalnu pomoć Crkve i zajednice.
Kroz priču o pravedniku iz Sodome, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 29. sredu po Duhovima pokazuje kako hrabrost i vera mogu odrediti sudbinu.
Pouka velikog duhovnika 20. veka otkriva šta stoji iza unutrašnjeg zamora, zašto pad nije kraj i kako se vodi borba koja ne uništava čoveka, već ga vraća na put trezvenosti i nade.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Kroz priču o pravedniku iz Sodome, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 29. sredu po Duhovima pokazuje kako hrabrost i vera mogu odrediti sudbinu.
Pouka velikog duhovnika 20. veka otkriva šta stoji iza unutrašnjeg zamora, zašto pad nije kraj i kako se vodi borba koja ne uništava čoveka, već ga vraća na put trezvenosti i nade.
