Na praznik Svetog Luke, sabrani vernici u hramu u Vitomirici, posvećenom ovom svetitelju, svedočili su o izdržljivosti i snazi vere naših predaka.
U trenucima kada se srpski narod suočava s iskušenjima i izazovima, snaga vere postaje svetlost koja vodi kroz tamu i obnavlja duše. Na praznik Svetog apostola i jevanđelista Luke, hram u Vitomirici kod Prizrena postao je mesto tihe molitve, ali i velike vere, oživljenog sećanja i svetlosti nade za sve Srbe.
U ovoj svetinji, ožiljenoj prošlim stradanjima, služena je sveta liturgija koju je predvodio jeromonah Justin, iguman manastira Podlastva, uz sasluženje jeromonaha Klimenta, igumana manastira Praskvice, jeromonaha Petra iz Visokih Dečana i sveštenika Dragana, paroha pećkog. Sa njima su bile i sestre iz Pećke Patrijaršije, u molitvenoj tišini, s srcima punim čežnje za večnim mirom.
Foto: SPC / Eparhija raško-prizrenska
Trenutak lomljenja slavskog kolača na hramovnoj slavi Crkve Svetog apostola Luke kod Prizrena
Vitomirica, mesto gde je svaka molitva nalik odjeku prošlosti, danas je svedočanstvo nesalomivog duha srpskog naroda sa Kosova i Metohije. Iguman Justin, rodom iz ovog sela, osvrnuo se na godine tuge i ponosa, podsećajući okupljene na stradanja kroz koja su prošli 1999. godine, ali i na onu tananu snagu koju su u tim trenucima crpli iz vere. Povezao je svoj narod sa rečima apostola Luke: "Zar ne govoraše srce naše u nama da je Gospod bio sa nama" (Lk 24,32)#, a potom je rekao:
- Tako smo i mi videli da je jedina uteha i nada u tim teškim trenucima bila Crkva i sveta vera pravoslavna, tvrda vera Božja kako je govorio mitropolit Amfilohije. Posle toga je ponovo došlo stradanje 2004. godine, a to dobro zna naš narod iz Vitomirice. Preko puta crkve su ostali grobovi koji čuvaju stražu i koji se mole za naš povratak - rekao je iguman Justin i nastavio:
Foto: SPC / Eparhija raško-prizrenska
Liturgija u Crkve Svetog apostola Luke kod Prizrena
Kamen po kamen, uz molitvu i poneku suzu, vernici ponovo oživljavaju ovu svetinju, kao da svakom molitvom žele da spoje prošlost sa nadom u budućnost. Jer, kako reče iguman Justin, obnova hrama znači i obnovu duše, okupljanje i proslavljanje Boga u zajedništvu - zaključio je iguman Justin.
Za Srbe, ovo mesto nije samo parče zemlje u daljini. Vitomirica je slika našeg zajedničkog bola, ali i znak da, uprkos svemu, svetlost vere i dalje sija tamo gde je srce našeg naroda.
Zadužbina Nemanjića, obasjana svetlošću novog rukopoloženja i ispunjena radošću zbog sprovedene Odluke Ustavnog suda tzv. Kosova, na koju su čekali od 2016. godine, konačno je dočekala pravdu. Uz Božju pomoć i monaško strpljenje, pravda je zadovoljena.
Zbog značaja koji ima u srpskoj istoriji i duhovnosti, o ovom svetom mestu se mnogo zna, ali postoje i pojedinosti koje su manje poznate široj javnosti, a jednako su značajne za istoriju manastira i srpsko duhovno nasleđe.
Po zauzeću Srbije, Osmanlije su mnoge srpske hramove pretvorili u svoje džamije, pa su to hteli da učine i sa dečanskom manastirskom crkvom, ali ih je čudesan događaj sprecio u tome.
Sveštenik Trajko Vlajković sa Kosmeta, apelovao je na pravoslavne vernike da milosrđem i donacijama pomognu izgradnju gorionika u Hramu Svetog Cara Uroša, kako bi se očuvale freske i obezbedila bolja funkcionalnost svetinje.
Na dan kada se odaje počast preminulima, pravoslavni vernici iz severnog dela Kosovske Mitrovice kreću u emotivno putovanje ka grobovima svojih voljenih, prevazilazeći etničke podele i obnavljajući vezu s prošlošću na mestima koja su svedoci patnje i nade.
Dok su patrijarsi širom pravoslavnog sveta poslali reči podrške i molitve za žrtve nesreće u Srbiji, carigradski patrijarh uputio je saučešće Španiji zbog poplava, ali ne i srpskom narodu. Da li iza ovog ćutanja postoji dublja poruka ili je reč o propustu u trenucima kada bi izraz solidarnosti bio znak bratske bliskosti?
Iguman manastira Podmaine upozorio je na rizik od kocke, koja stvara zavisnost i vodi ka stalnom stvaranju dugova, uz ozbiljan uticaj na sve sfere života, uključujući brakove i imovinu.
Protojerej Saša Petrović objašnjava da, iako kropljenje nije u potpunosti pravilno, vernici koji su kršteni na taj način, a nisu za to odgovorni, mogu nastaviti živeti crkvenim životom i primiti Božiju blagodat koja nadoknađuje eventualni nedostatak u obredu.
Freskopis manastira Sopoćani je toliko lep i nikoga ne ostavlja ravnodušnim, a sa neizmernom lepotom istog su se složili istoričari umetnosti 60-ih godina prošlog veka.
Duboko nadahnut molitvom i verom, vladika Nikolaj Velimirović slavi Svetog arhangela Mihaila, nebeskog vojskovođu, u stihovima koji ohrabruju, osnažuju i pozivaju na duhovno uzdizanje.
Kuvana pšenica nije simbol smrti, već života onih koji su živeli i koji sada žive u veri sa Bogom i svojom krsnom slavom. Istina je, takođe, da su svi sveci živi, jer u Bogu niko ne može biti mrtav - Bog je Bog živih, a ne mrtvih.
Presveta Bogorodica mi je rekla da će se ispuniti sve što je zapisano u Svetom pismu. Dolazi treći svetski rat, 3/4 čovečanstva će biti uništeno, samo 1/4 ćovečanstva će biti spasena, pričala je Prepodobna Sofija Klisurska.
Pitanje koje nije jasno mnogima tiče se načina na koji se tradicija proslavljanja kućnog sveca prenosi na ženske članove porodice, posebno u slučajevima kada žena dolazi u novu porodicu, nakon braka.
Na današnji praznik, prisećamo se svedočanstava o događaju koji se odigrao pred ikonom Svetog velikomučenika Dimitrija u Solunu. Ovaj neobični susret sa svetiteljem, u trenutku kada su sile protiv pravoslavlja bile brojčano nadmoćnije, postao je simbol borbe za slobodu, veru i opstanak srpskog naroda.
Religija.rs vas poziva da kroz svoje fotografije zabeležite najvažniji trenutak hrišćanskog života i osvojite zlatne darove koji, pored materijalne, nose i duhovnu vrednost, jer doprinose očuvanju bogate pravoslavne tradicije.
Na dan kada se SPC molitveno seća Prepodobnog Ilariona Velikog, episkop novobrdski Ilarion obeležio je svoj imendan u pobožnoj atmosferi svetinje nadomak Gnjilana, gde je podsetio vernike da u ljubavi prema bližnjem pronalazimo put do večnog života.
Tokom liturgije, iz ikone Gospoda Hrista, koju su hodočasnici darovali kao izraz podrške i ljubavi, počelo je da teče sveto miro. Ovaj čudesni događaj, koji vernici tumače kao Božiji znak, izazvao je snažne emocije među okupljenim narodom.
Srpska pravoslavna crkva 26. oktobra proslavlja ovu svetiteljku, mladu devojku iz Kosovskog Pomoravlja koja je odbacila zavođenja i pretnje, hrabro branila svoju veru i podnela stradanje. Njeno postojano "ne dam veru svoju" postalo je zavet budućim pokolenjima.
Proslava je započela molitveno u Sabornom hramu Uspenija Presvete Bogorodice, uz poziv mitropolita šumadijskog i oca Zorana na dublje razumevanje vere i služenja, u vremenu punom izazova i nesigurnosti, a nastavila se slavskom trpezom i hrišćanskom radošću.
Predsednik Odeljenja za spoljne crkvene veze Moskovske patrijaršije, mitropolit Antonije uručio je prestižno odlikovanje mitropolitu banjalučkom, priznajući njegov izuzetan rad na povezivanju srpskog i ruskog pravoslavlja.
Put 45. poglavara Srpske pravoslavne crkve od malenog sela kod Čačka do patrijaraškog trona bio je obeležen istrajnošću, žrtvom i neprestanom molitvom, a njegovo nasleđe živi u srcima vernika širom pravoslavnog sveta.
Genetsko testiranje vlasi kose potvrdilo je mogućnost da se radi o ženi jevrejskog porekla, no da li je ovo stvarno osoba koja je prva videla vaskrslog Hrista ili ne, nikada nećemo pouzdano znati.
Sedam godina lekari su pratili rupicu na srcu male Natalije, upozoravajući na moguće posledice. Međutim, posle treće posete manastiru Tumane, dogodilo se nešto što su svi smatrali nemogućim, a Mirjana Krstić iz Kačareva svedoči o snazi veri koja je promenila sudbinu njene ćerke.
Čile je, inače, konzervativna zemlja sa dugom katoličkom tradicijom u kojoj katolička crkva igra značajnu ulogu i gde se oko polovina stanovništva izjašnjavaju kao katolici.
U manastiru Rakovica, među molitvama i dečjim glasovima, odata je počast arhijereju čije je ime simbol smirenja, ljubavi i vere, i čije duhovno nasleđe nastavlja da živi među onima koji se nisu ni rodili kada se on upokojio.
U manastiru Rakovica, na parastosu patrijarhu Pavlu, episkop Tihon podsetio je na duhovnu snagu i jevanđeoske pouke velikog arhijereja, čije nasleđe i dalje vodi narod kroz izazovna vremena.
Monasi manastira Grigorijata sa Svete Gore snažno su se usprotivili predlogu patrijarha Vartolomeja i Carigradske patrijaršije, u godišnjem izdanju publikacije "Orthodoxos Typos", detaljno obrazlažući ključne razlike između pravoslavne i katoličke proslave Vaskrsa, koje čuvaju veru i svetootačko predanje.
Nakon što su jednom generalu lekari rekli da operaciju na srcu ne žele da izvedu zbog komplikovanosti, on je spas potražio od Svetog Vasilija Ostroškog.
Pored odabira odeće za bebu i kume ili kuma, podjednako je važno i biranje imena za dete, što bi trebalo biti pažljivo promišljeno, uzimajući u obzir tradiciju i značaj imena, kako bi bilo u skladu sa hrišćanskim vrednostima i istorijom.
