Na praznik Svetog Luke, sabrani vernici u hramu u Vitomirici, posvećenom ovom svetitelju, svedočili su o izdržljivosti i snazi vere naših predaka.
U trenucima kada se srpski narod suočava s iskušenjima i izazovima, snaga vere postaje svetlost koja vodi kroz tamu i obnavlja duše. Na praznik Svetog apostola i jevanđelista Luke, hram u Vitomirici kod Prizrena postao je mesto tihe molitve, ali i velike vere, oživljenog sećanja i svetlosti nade za sve Srbe.
U ovoj svetinji, ožiljenoj prošlim stradanjima, služena je sveta liturgija koju je predvodio jeromonah Justin, iguman manastira Podlastva, uz sasluženje jeromonaha Klimenta, igumana manastira Praskvice, jeromonaha Petra iz Visokih Dečana i sveštenika Dragana, paroha pećkog. Sa njima su bile i sestre iz Pećke Patrijaršije, u molitvenoj tišini, s srcima punim čežnje za večnim mirom.
Foto: SPC / Eparhija raško-prizrenska
Trenutak lomljenja slavskog kolača na hramovnoj slavi Crkve Svetog apostola Luke kod Prizrena
Vitomirica, mesto gde je svaka molitva nalik odjeku prošlosti, danas je svedočanstvo nesalomivog duha srpskog naroda sa Kosova i Metohije. Iguman Justin, rodom iz ovog sela, osvrnuo se na godine tuge i ponosa, podsećajući okupljene na stradanja kroz koja su prošli 1999. godine, ali i na onu tananu snagu koju su u tim trenucima crpli iz vere. Povezao je svoj narod sa rečima apostola Luke: "Zar ne govoraše srce naše u nama da je Gospod bio sa nama" (Lk 24,32)#, a potom je rekao:
- Tako smo i mi videli da je jedina uteha i nada u tim teškim trenucima bila Crkva i sveta vera pravoslavna, tvrda vera Božja kako je govorio mitropolit Amfilohije. Posle toga je ponovo došlo stradanje 2004. godine, a to dobro zna naš narod iz Vitomirice. Preko puta crkve su ostali grobovi koji čuvaju stražu i koji se mole za naš povratak - rekao je iguman Justin i nastavio:
Foto: SPC / Eparhija raško-prizrenska
Liturgija u Crkve Svetog apostola Luke kod Prizrena
Kamen po kamen, uz molitvu i poneku suzu, vernici ponovo oživljavaju ovu svetinju, kao da svakom molitvom žele da spoje prošlost sa nadom u budućnost. Jer, kako reče iguman Justin, obnova hrama znači i obnovu duše, okupljanje i proslavljanje Boga u zajedništvu - zaključio je iguman Justin.
Za Srbe, ovo mesto nije samo parče zemlje u daljini. Vitomirica je slika našeg zajedničkog bola, ali i znak da, uprkos svemu, svetlost vere i dalje sija tamo gde je srce našeg naroda.
Zadužbina Nemanjića, obasjana svetlošću novog rukopoloženja i ispunjena radošću zbog sprovedene Odluke Ustavnog suda tzv. Kosova, na koju su čekali od 2016. godine, konačno je dočekala pravdu. Uz Božju pomoć i monaško strpljenje, pravda je zadovoljena.
Zbog značaja koji ima u srpskoj istoriji i duhovnosti, o ovom svetom mestu se mnogo zna, ali postoje i pojedinosti koje su manje poznate široj javnosti, a jednako su značajne za istoriju manastira i srpsko duhovno nasleđe.
Po zauzeću Srbije, Osmanlije su mnoge srpske hramove pretvorili u svoje džamije, pa su to hteli da učine i sa dečanskom manastirskom crkvom, ali ih je čudesan događaj sprecio u tome.
Sveštenik Trajko Vlajković sa Kosmeta, apelovao je na pravoslavne vernike da milosrđem i donacijama pomognu izgradnju gorionika u Hramu Svetog Cara Uroša, kako bi se očuvale freske i obezbedila bolja funkcionalnost svetinje.
Na dan kada se odaje počast preminulima, pravoslavni vernici iz severnog dela Kosovske Mitrovice kreću u emotivno putovanje ka grobovima svojih voljenih, prevazilazeći etničke podele i obnavljajući vezu s prošlošću na mestima koja su svedoci patnje i nade.
Dok su patrijarsi širom pravoslavnog sveta poslali reči podrške i molitve za žrtve nesreće u Srbiji, carigradski patrijarh uputio je saučešće Španiji zbog poplava, ali ne i srpskom narodu. Da li iza ovog ćutanja postoji dublja poruka ili je reč o propustu u trenucima kada bi izraz solidarnosti bio znak bratske bliskosti?
Oni su bili muž i žena, koji su dvadeset dana nakon venčanja, za vreme vladavine Dioklecijana, izvedeni pred sud, pred tivaidskog namesnika Ariana, zbog hrišćanske vere.
U Beogradu je otvorena postavka „Služitelj mira i ljubavi“ povodom 80 godina od upokojenja Svetog Dositeja Vasića, duhovnog gorostasa koji je verom i hrabrošću ostao uz narod i Crkvu u najmračnijim vremenima.
Neprimereno topli tonovi u izjavama pojedinih pravoslavnih jerarha upućenih novom papi, izazvali su buru među vernicima i teolozima, koji sve glasnije upozoravaju na opasnost od zamućivanja identiteta i odstupanja od Svetog Predanja.
Na praznik Svetog Atanasija Velikog, u hramu Svetog Save na Vračaru, liturgijsko sabranje okupilo je arhijereje iz više krajeva sveta, a duhovna poruka slavljenika dotakla je srca svih prisutnih: da živimo rukovođeni svetiteljskom mudrošću i božanskom ljubavlju.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
Uz miris tamjana, liturgijsko pojanje bogoslova i svečanu litiju, proslavljena je slava jedne od najsvetijih svetinja Prizrena, podsetivši vernike na snagu zaveta koji spaja prošlost, sadašnjost i budućnost srpskog naroda na Kosmetu.
Sve više pravoslavaca iz Srbije i sveta dolazi na Kosovo i Metohiju — ne kao turisti, već kao hodočasnici koji tragaju za svetlošću, utehom i korenima. U svom autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, Maria Vasić, otkriva se kako meštani, zatečeni tom radošću, širom otvaraju vrata svojih domova — i svojih srca.
Drugog dana svoje posete južnoj srpskoj pokrajini, poglavar Srpske pravoslavne crkve služio je Liturgiju u manastiru Visoki Dečani, poručivši vernicima da neprijatelji nisu ljudi, već smrt – jedini istinski protivnik, koga je Hristos pobedio iz ljubavi prema svakome od nas.
Na Veliki četvrtak, iz Hrama Svetog Save, poglavar Srpske pravoslavne crkve najavio je da će Hristovo Vaskrsenje proslaviti u Pećkoj patrijaršiji, uprkos zabrani ulaska na teritoriju Kosova i Metohije iz maja prošle godine, poručivši da bez Boga nismo ništa, a s Njim postajemo učesnici večnog života.
U Beogradu je otvorena postavka „Služitelj mira i ljubavi“ povodom 80 godina od upokojenja Svetog Dositeja Vasića, duhovnog gorostasa koji je verom i hrabrošću ostao uz narod i Crkvu u najmračnijim vremenima.
Na praznik Svetog Atanasija Velikog, u hramu Svetog Save na Vračaru, liturgijsko sabranje okupilo je arhijereje iz više krajeva sveta, a duhovna poruka slavljenika dotakla je srca svih prisutnih: da živimo rukovođeni svetiteljskom mudrošću i božanskom ljubavlju.
Ove crkve svedoče o različitosti izraza hrišćanske vere kroz vreme i prostor. Bilo da su uklesane u stenu, sagrađene od kostiju ili skrivene u drvetu, sve one predstavljaju mesto susreta čoveka sa Bogom – u tišini, divljenju i molitvi.
