Na praznik Svetog Luke, sabrani vernici u hramu u Vitomirici, posvećenom ovom svetitelju, svedočili su o izdržljivosti i snazi vere naših predaka.
U trenucima kada se srpski narod suočava s iskušenjima i izazovima, snaga vere postaje svetlost koja vodi kroz tamu i obnavlja duše. Na praznik Svetog apostola i jevanđelista Luke, hram u Vitomirici kod Prizrena postao je mesto tihe molitve, ali i velike vere, oživljenog sećanja i svetlosti nade za sve Srbe.
U ovoj svetinji, ožiljenoj prošlim stradanjima, služena je sveta liturgija koju je predvodio jeromonah Justin, iguman manastira Podlastva, uz sasluženje jeromonaha Klimenta, igumana manastira Praskvice, jeromonaha Petra iz Visokih Dečana i sveštenika Dragana, paroha pećkog. Sa njima su bile i sestre iz Pećke Patrijaršije, u molitvenoj tišini, s srcima punim čežnje za večnim mirom.
Foto: SPC / Eparhija raško-prizrenska
Trenutak lomljenja slavskog kolača na hramovnoj slavi Crkve Svetog apostola Luke kod Prizrena
Vitomirica, mesto gde je svaka molitva nalik odjeku prošlosti, danas je svedočanstvo nesalomivog duha srpskog naroda sa Kosova i Metohije. Iguman Justin, rodom iz ovog sela, osvrnuo se na godine tuge i ponosa, podsećajući okupljene na stradanja kroz koja su prošli 1999. godine, ali i na onu tananu snagu koju su u tim trenucima crpli iz vere. Povezao je svoj narod sa rečima apostola Luke: "Zar ne govoraše srce naše u nama da je Gospod bio sa nama" (Lk 24,32)#, a potom je rekao:
- Tako smo i mi videli da je jedina uteha i nada u tim teškim trenucima bila Crkva i sveta vera pravoslavna, tvrda vera Božja kako je govorio mitropolit Amfilohije. Posle toga je ponovo došlo stradanje 2004. godine, a to dobro zna naš narod iz Vitomirice. Preko puta crkve su ostali grobovi koji čuvaju stražu i koji se mole za naš povratak - rekao je iguman Justin i nastavio:
Foto: SPC / Eparhija raško-prizrenska
Liturgija u Crkve Svetog apostola Luke kod Prizrena
Kamen po kamen, uz molitvu i poneku suzu, vernici ponovo oživljavaju ovu svetinju, kao da svakom molitvom žele da spoje prošlost sa nadom u budućnost. Jer, kako reče iguman Justin, obnova hrama znači i obnovu duše, okupljanje i proslavljanje Boga u zajedništvu - zaključio je iguman Justin.
Za Srbe, ovo mesto nije samo parče zemlje u daljini. Vitomirica je slika našeg zajedničkog bola, ali i znak da, uprkos svemu, svetlost vere i dalje sija tamo gde je srce našeg naroda.
Zadužbina Nemanjića, obasjana svetlošću novog rukopoloženja i ispunjena radošću zbog sprovedene Odluke Ustavnog suda tzv. Kosova, na koju su čekali od 2016. godine, konačno je dočekala pravdu. Uz Božju pomoć i monaško strpljenje, pravda je zadovoljena.
Zbog značaja koji ima u srpskoj istoriji i duhovnosti, o ovom svetom mestu se mnogo zna, ali postoje i pojedinosti koje su manje poznate široj javnosti, a jednako su značajne za istoriju manastira i srpsko duhovno nasleđe.
Po zauzeću Srbije, Osmanlije su mnoge srpske hramove pretvorili u svoje džamije, pa su to hteli da učine i sa dečanskom manastirskom crkvom, ali ih je čudesan događaj sprecio u tome.
Sveštenik Trajko Vlajković sa Kosmeta, apelovao je na pravoslavne vernike da milosrđem i donacijama pomognu izgradnju gorionika u Hramu Svetog Cara Uroša, kako bi se očuvale freske i obezbedila bolja funkcionalnost svetinje.
Na dan kada se odaje počast preminulima, pravoslavni vernici iz severnog dela Kosovske Mitrovice kreću u emotivno putovanje ka grobovima svojih voljenih, prevazilazeći etničke podele i obnavljajući vezu s prošlošću na mestima koja su svedoci patnje i nade.
Dok su patrijarsi širom pravoslavnog sveta poslali reči podrške i molitve za žrtve nesreće u Srbiji, carigradski patrijarh uputio je saučešće Španiji zbog poplava, ali ne i srpskom narodu. Da li iza ovog ćutanja postoji dublja poruka ili je reč o propustu u trenucima kada bi izraz solidarnosti bio znak bratske bliskosti?
U autorskom tekstu, koji prenosimo u celosti, profesor Pravoslavnog univerziteta Svetog Tihona ukazuje na duboki jaz između izvornog cilja joge i njene savremene, komercijalne upotrebe.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 28. nedelju po Duhovima razotkriva posledice grešnih postupaka na prirodu i čovekov život, pokazujući da i u kazni postoji prostor za pokajanje i obnovu.
Običaj podrazumeva da roditelji rano ujutro ili po povratku iz crkve sa bogosluženja, vežu svoju decu, obično za ruke ili noge, najčešće za stolicu na kojoj sede.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Na slavi u manastiru Svete Nedelje, mitropolit raško-prizrenski poslao snažnu poruku o veri koja isceljuje, svetinji koja ne sme biti zaboravljena i ljubavi Hristovoj koja okuplja Srbe vekovima.
Na liturgiji u Veljinama, mitropolit Hrizostom je istakao da se pravovernost Svetog oca Nikolaja ogledala u njegovoj nepokolebljivosti i postojanosti u zdravoj nauci Gospodnjoj.
U besedi na Nikoljdan, poglavar SPC podsetio je da se vera ne završava za slavskom trpezom, već počinje na liturgiji i potvrđuje svakodnevnim odnosom prema Bogu i bližnjem čoveku.
Na prazničnoj liturgiji, starešina Sabornog hrama govorio je o svetosti, krsnoj slavi i veri koja ne staje na običajima, već traži ličnu promenu, odgovornost i život u istini.
Okupljeni raseljeni Srbi i vernici iz okolnih mesta proslavili su svetitelja čuvajući tradiciju i sećanje na dom koji opstaje uprkos godinama i ruševinama.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Pouka jednog od najomiljenijih svetitelja novijeg vremena otkriva zašto trenutak tišine pred Bogom nosi snagu da savlada nervozu, umor i haos koji čekaju svakog od nas.
Protojerej Dušan Kolundžić ističe da se iza naizgled razigranog običaja krije snažna poruka o ljubavi, oproštaju i ponovnom vezivanju porodice, koja ove dane čini jednim od najdubljih trenutaka srpskog duhovnog kalendara.
Nakon što je bivši fudbaler fizički napadnut u beogradskom tržnom centru, duhovnik Manastira Pokajnica progovara o savremenoj navici da se sudi i presuđuje drugima, podsećajući da pravda pripada Bogu, a ne javnom mnjenju.
