Poseta je produbila podele zbog ukrajinskog crkvenog pitanja, a posebno je sporno bilo pominjanje poglavara Pravoslavne crkve Ukrajine, koju ne priznaje većina pomesnih crkava, među kojima je i Bugarska pravoslavna crkva
Na liturgijskoj proslavi praznika Svetog Jovana Rilskog, najvećeg bugarskog svetitelja i nebeskog zaštitnika bugarskog naroda, patrijarh carigradski Vartolomej pomenuo je Epifanija Dumenka, poglavara Pravoslavne crkve Ukrajine (PCU), uprkos uslovu koji mu je, prema navodima medija, postavila Bugarska pravoslavna crkva. Bogosluženje je služeno u manastiru Rila u Bugarskoj.
Prema izveštaju portala spzh.bg, u crkvi su se potom začuli povici "Anatema! Anatema! Anatema!", dok je na službi bilo relativno malo vernika. Poseta je prethodno izazvala protivljenje dela bugarskog sveštenstva, monaštva i vernog naroda, koji su organizovali proteste i prikupljali potpise zahtevajući da se patrijarhu Vartolomeju ne dozvoli služenje u bugarskim svetinjama. Pojedini visoki arhijereji nisu prisustvovali liturgiji.
Prema izveštaju portala spzh.bg, liturgiji nisu prisustvovali mitropolit SAD, Kanade i Australije Josif, mitropolit plevenski Ignjatije, mitropolit velikotarnovski Grigorije, mitropolit plovdivski Nikolaj, mitropolit Zapadne i Srednje Evrope Antonije, mitropolit starozagorski Kiprijan, mitropolit dorostolski Jakov, konstantijski episkop i vikar lovčanskog mitropolita Mihailo, nikopoljski episkop i vikar velikotarnovskog mitropolita Matej i smoljanski episkop i drugi vikar plovdivskog mitropolita Visarion.
S druge strane, među arhijerejima koji su učestvovali na bogosluženju bili su mitropoliti Gavrilo Lovčanski, Arsenije Slivenski, Jovan Varnenski, Serafim Nevrokopski i Naum Rusenski, kao i više episkopa i igumana bugarskih manastira.
Prema istom izveštaju, strahovanje vernika da će Vartolomej pomenuti Dumenka uticalo je na posećenost bogosluženja. Mnogi koji tradicionalno dolaze na poklonjenje Svetom Jovanu Rilskom navodno su odlučili da praznik obeleže u manastiru Ruen, u svetiteljevom rodnom kraju.
Protivljenje poseti carigradskog patrijarha iskazano je i otvorenim pismom upućenim Svetom sinodu Bugarske pravoslavne crkve. Pismo je podržalo više od 2.100 pravoslavnih hrišćana, među kojima su bili sveštenici i monasi. Potpisnici su tražili da se patrijarhu Vartolomeju ne dozvoli sasluživanje u manastiru Rila, navodeći neslaganje sa njegovim postupcima u vezi sa ukrajinskim crkvenim pitanjem.
Uoči dolaska, patrijarh Vartolomej je u intervjuu za Bugarsku nacionalnu televiziju odgovorio na kritike, opisavši protivnike posete kao „zilote” i ljude čija revnost „nije po razumu”. Ocenio je da je reč o maloj manjini koja neće uspeti da osujeti njegov dolazak. Istovremeno je izrazio uverenje da većina bugarskog naroda poštuje i voli Carigradsku patrijaršiju, koju je nazvao majkom Crkvom Bugarske.
Patrijarh Vartolomej rekao je i da protivnici njegove posete postoje u Grčkoj i drugim zemljama, nazivajući ih ekstremistima izolovanim od ostalih. Dodao je da se u Carigradu mole za njih i pozivaju ih da se vrate na pravi put, uz upozorenje da ne stvaraju raskole i samovoljna okupljanja u Crkvi.
Tokom bogosluženja u Rili patrijarh Vartolomej pomenuo je Epifanija Dumenka, čije rukovodstvo Pravoslavnom crkvom Ukrajine ne prihvataju sve pomesne pravoslavne crkve. Upravo je pitanje statusa te crkvene strukture bilo u središtu protivljenja dela bugarskog sveštenstva i vernika.
Prema snimku koji je objavio portal spzh.bg, u crkvi su se začuli povici "Anatema! Anatema! Anatema!" u trenutku kada je patrijarh Vartolomej tokom Velikog vhoda pomenuo poglavara Pravoslavne crkve Ukrajine. Incident je pokazao koliko su podele oko ukrajinskog crkvenog pitanja i odluke Carigradske patrijaršije da prizna rukovodstvo te crkvene strukture i dalje prisutne u pravoslavnom svetu.
BONUS VIDEO
Carigradski patrijarh poručio je da se približavanje Carigradske i Rimokatoličke crkve nastavlja i ocenio da je obnova punog zajedništva istorijski proces koji više ne može da se zaustavi.
Egzarhat u Letoniji Moskva vidi kao nastavak širenja Carigrada i produbljivanje spora koji je počeo u Ukrajini.
Carigradski patrijarh poručio da očekuje obnovu punog jedinstva pravoslavnih i rimokatolika, pozivajući se na poredak prvog milenijuma, dok se otvara pitanje granica njegove crkvene nadležnosti.
Profesor Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava na moguću promenu odnosa među pomesnim crkvama i novo približavanje Zapadu.
Poseta je produbila podele zbog ukrajinskog crkvenog pitanja, a posebno je sporno bilo pominjanje poglavara Pravoslavne crkve Ukrajine, koju ne priznaje većina pomesnih crkava, među kojima je i Bugarska pravoslavna crkva
Ovi svetitelji bili su ugledni velikaši na dvoru rimskog cara Maksimijana, koji ih je poštovao zbog njihove hrabrosti, mudrosti i odanosti, ali sve se promenilo kad je saznao da su hrišćani.
Književnik je odlikovanje primio kao priznanje za vernost Crkvi i doprinos očuvanju srpske kulturne i duhovne baštine u Crnoj Gori, ističući da ono za njega predstavlja krunu životnog truda na njivi Gospodnjoj.
Blagodat Božija se ne gubi odlaskom u goste ili ostajanjem na agapama, objasnio je otac Dejan.
Smisao odlaska u crkvu nije samo traženje Božje pomoći onda kada se čovek nađe u nevolji ili poželi da ostvari nešto što mu je važno.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Autori pisma traže da poglavar Carigradske patrijaršije otkaže posetu Rilskom manastiru, navodeći primedbe na ekumenizam, Ukrajinu i međureligijski dijalog.
Ovi svetitelji bili su ugledni velikaši na dvoru rimskog cara Maksimijana, koji ih je poštovao zbog njihove hrabrosti, mudrosti i odanosti, ali sve se promenilo kad je saznao da su hrišćani.
Književnik je odlikovanje primio kao priznanje za vernost Crkvi i doprinos očuvanju srpske kulturne i duhovne baštine u Crnoj Gori, ističući da ono za njega predstavlja krunu životnog truda na njivi Gospodnjoj.
Blagodat Božija se ne gubi odlaskom u goste ili ostajanjem na agapama, objasnio je otac Dejan.
Blagodat Božija se ne gubi odlaskom u goste ili ostajanjem na agapama, objasnio je otac Dejan.
Smisao odlaska u crkvu nije samo traženje Božje pomoći onda kada se čovek nađe u nevolji ili poželi da ostvari nešto što mu je važno.
Kroz primer cara Davida, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto ispovest nije kraj duhovne borbe i zbog čega istinsko pokajanje traži suočavanje sa sopstvenim slabostima i trajnu promenu života.
Svetogorski starac objasnio je kakvu ulogu imaju pokajanje i ispovest u borbi sa strahom od magije i šta čovek najpre treba da preispita kada posumnja da je postao žrtva.
Ovi svetitelji bili su ugledni velikaši na dvoru rimskog cara Maksimijana, koji ih je poštovao zbog njihove hrabrosti, mudrosti i odanosti, ali sve se promenilo kad je saznao da su hrišćani.
Smisao odlaska u crkvu nije samo traženje Božje pomoći onda kada se čovek nađe u nevolji ili poželi da ostvari nešto što mu je važno.
Na praznik Svetog apostola Tome, Teodora i Luka kreću u neobičnu avanturu koja će ih naučiti da iza tuđeg ćutanja ponekad stoji priča koju ne smemo da prekinemo pre nego što je saslušamo.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
Svinjski vrat, slanina, ćevapi i pečene paprike daju punoću ukusa ovom omiljenom jelu juga Srbije, a pravi način pripreme čini razliku između običnog ručka i specijaliteta kao iz leskovačkog restorana.
Kroz primer cara Davida, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto ispovest nije kraj duhovne borbe i zbog čega istinsko pokajanje traži suočavanje sa sopstvenim slabostima i trajnu promenu života.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog apostola Tomu, poznatog i kao Tomindan, po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog proroka Joila i druge svetitelje. Katolička crkva obeležava spomen na Svete Jovana de Brebefa, Isaka Žoga i njihove saputnike, dok Jevreji i muslimani nemaju veći verski praznik.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
