U Vrtu časti na Povlenu, vladika Isihije i akademik Matija Bećković otkrili su skulpturu Svetog Vladike Nikolaja, simbol nade i jedinstva srpskog naroda u teškim vremenima.
Na svečanoj ceremoniji održanoj 22. septembra 2025. godine, episkop valjevski Isihije i akademik Matija Bećković otkrili su skulpturu Svetog Vladike Nikolaja u Vrtu časti na planini Povlen, na znamenitom Kneževom polju. Ovaj događaj predstavlja poseban trenutak u duhovnom i kulturnom životu Srbije, jer Vrt časti važi kao mesto posvećeno sećanju i poštovanju velikih ličnosti srpskog naroda.
Vladika Isihije u svojoj besedi podsetio je na duboku duhovnu ulogu Svetog Vladike Nikolaja, koji je, kako je rekao, „poslat od Boga da nas u ovom vremenu vodi i sačuva od propasti“. On je istakao da Sveti Vladika nije samo duhovni vođa, već i sabirač svih društvenih slojeva — od prostog naroda, pa sve do najviših intelektualnih i umetničkih krugova. Njegove reči i dela i danas vode mnoge ka istinskoj veri i miru, posebno u vremenima smutnje koja danas proživljavamo.
Akademik Matija Bećković je u svom govoru podsetio na čuvene reči Svetog Vladike Nikolaja izgovorene na Lovćenu: „Evo nas na krovu naše otadžbine“. Ove reči, prema njegovim rečima, simbolizuju duhovnu snagu i otpor srpskog naroda kroz vekove, naročito u vremenima velikih ispita. On je naglasio značaj Povlena kao mesta gde se „natpevavaju Lovćenski Tajnovidac i Lelićki Zlatoust“, i gde je sabrana istorija i kultura jednog naroda.
Skulptura Vladike Nikolaja, delo vajara Milutina Rankovića, urađena je u hrastu i predstavlja jedinstveno umetničko delo koje će, kako su istakli organizatori, „krasiti Vrt časti kao znak večnog poštovanja i duhovne inspiracije“. Ovaj podvig takođe označava i nastavak tradicije očuvanja sećanja na velike ličnosti koje su obeležile srpsku istoriju i veru.
Svečanosti su prisustvovali brojni vernici, kulturni i duhovni radnici, a program je obogaćen nastupima hora sveštenika i bogoslova, dramskog umetnika Aleksandra Dunića i zvucima frule u izvođenju mlade umetnice Sanje Milanović, čime je dočarana prava duhovna atmosfera.
Preosvećeni vladika Isihije je zaključio da je Sveti Vladika Nikolaj u svom životu i stradanju uspeo da ujedini različite ideološke i političke sprge i da nas svojom ljubavlju i verom vodi kroz smutna, možda i poslednja vremena. On je istakao da su ovi „potopi“ — kako ih je nazvao — nacistički i komunistički, bili veliki ispit za srpski narod, ali da svetlost Vladike Nikolaja i dalje sija kao neugasivi plamen nade.
Ovim otkrivanjem skulpture, Vrt časti na Povlenu dobija još značajniju ulogu kao mesto sabornosti, duhovne snage i večne nade za sve generacije.
Ajeti 88:17–20 iz sure El Gašija otkrivaju kako svaki element prirode nosi poruku Svemogućeg i poziva na preispitivanje.
U trenucima tuge i nemira, osmeh postaje duhovno oruđe koje priziva svetitelje i donosi unutrašnji mir.
Posebnu pažnju svake godine privlači božićna misa u Vatikanu, koju predvodi papa u Bazilici Svetog Petra, nakon čega se upućuje tradicionalna božićna poruka "Urbi et Orbi“, sa apelom na mir, dijalog i solidarnost među narodima.
Njegove čudotvorne mošti nalaze se na Krfu.
Deset godina rada udruženja koje spaja medicinu i duhovnost pokazalo je da je lečenje dar koji nosi svešteničku dimenziju.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Finansijska odluka o pomoći u obnovi manastira u Srpskom Kovinu otvorila je priču o veri, istorijskom pamćenju i odnosu države i Crkve severno od Dunava.
Mati Dominika provela je čitav život u Grnčarici, služeći Bogu i ljudima, ostavljajući za sobom svedočanstvo tihe vere i trajne molitve.
U Jagodnjaku nadomak Osijeka, na praznik Svetog Nikolaja, obeleženo je 300 godina Nikolajevskog hrama, sabornosti i istrajanja Srba na prostoru današnje Hrvatske.
Pred stotinama mališana u Hramu Svetog Save, poglavar Srpske pravoslavne crkve je besedio o daru života, dugu ljubavi i veri koja se ne troši, već umnožava.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti Nikolaj Žički nas uči da osmeh, bez zlobe, može biti odgovor na podsmeh. Jer neznanju priliči podsmeh, a znanju osmeh.
Vernici i ljudi dobre volje sada imaju priliku da učestvuju u izgradnji duhovnog centra koji će okupljati generacije.
Finansijska odluka o pomoći u obnovi manastira u Srpskom Kovinu otvorila je priču o veri, istorijskom pamćenju i odnosu države i Crkve severno od Dunava.
Jednostavno pripremljeno, a bogato aromama, ovaj praznični specijalitet spaja vekovne običaje, miris pečenog luka i maslinovo ulje na trpezama gde se slavi dolazak Božića.
