Dvanaest se često javlja u Bibliji, noseći bogatu simboliku i duhovne poruke koje označavaju celovitost, savršenstvo i božanski poredak.
U svetlu današnjeg praznika Sabora svetih 12 apostola, osvrnimo se na duboku i sveprožimajuću simboliku broja 12 u hrišćanstvu. Ovaj broj, osim što označava broj apostola koje je Gospod Isus Hristos odabrao, ima mnogo širu i sveobuhvatniju važnost u Svetom pismu i pravoslavnom predanju.
Broj 12 se pojavljuje na mnogim mestima u Bibliji, noseći sa sobom bogatu simboliku i duhovne poruke. On predstavlja celovitost, savršenstvo i božanski poredak. U Starom zavetu, broj 12 je prvi put značajno pomenut kroz 12 plemena Izrailjevih, koji su potomci 12 Jakovljevih sinova. Ova plemena su činila osnovu Božijeg naroda Izraela, a njihovo jedinstvo i podela predstavljaju temelje božanskog poretka i organizacije naroda izabranog od Boga.
U Novom zavetu, broj 12 ponovo dobija centralnu ulogu kroz 12 apostola koje je Isus Hristos izabrao. Ovi apostoli su bili svedoci njegovog života, smrti i vaskrsenja, a njihova misija je bila da šire Radosnu vest i osnivaju crkve širom sveta. Apostoli su postali temelji crkve, kao što je Isus rekao Petru: "Ti si Petar, i na toj steni sagradiću crkvu svoju" (Matej 16:18).
Simbolika broja 12 ne prestaje tu. U Otkrovenju Jovanovom, broj 12 se pojavljuje mnogo puta u opisima Novog Jerusalima. Grad ima 12 vrata, 12 temelja i meru od 12 hiljada stadija. Svako od 12 vrata nosi ime jednog od 12 plemena Izrailjevih, dok temelji nose imena 12 apostola Jagnjeta (Otkrivenje 21:12-14). Ovaj simbolizam ukazuje na jedinstvo Starog i Novog zaveta, na savršenstvo Božijeg plana spasenja kroz istoriju.
Pravoslavna crkva prepoznaje ovaj broj kao simbol božanskog poretka i savršenstva. Kroz 12 apostola, Crkva je utemeljena i osnažena. Svaki apostol donosi jedinstveni dar i poslanje, ali zajedno predstavljaju jedinstvo i celovitost tela Hristovog. Oni su stupovi vere, kroz koje se prenosi apostolsko nasledstvo i čuva čistoća učenja i predanja.
Na današnji praznik Sabora svetih 12 apostola, pravoslavni vernici se sećaju ne samo njihovih dela i misija, već i dublje simbolike koju broj 12 nosi. On nas podseća na celovitost i jedinstvo crkve, na božanski poredak i na savršenstvo Božijeg plana spasenja. Kao što su 12 plemena Izrailjevih činila narod Božiji u Starom zavetu, tako i 12 apostola predstavljaju temelje nove zajednice, Crkve, koja je Hristovo telo na zemlji.
Neka nas ovaj praznik inspiriše da se prisetimo duboke duhovne simbolike broja 12 i da produbimo svoju veru i posvećenost u sleđenju Hrista, kao što su to činili sveti apostoli. Jer, kroz njihovu veru i poslanje, Crkva i dalje živi i sija svetlost radosne vesti u svetu.
Vernici danas obnavljaju uspomenu na arhijereja koji je blagim, ali mudrim govorom i delima ostavio trag dublji od svakog naslova i svake epohe. Iako su naši stari znali prigodne zdravice, mnogi danas nisu sigurni kako da pozdrave domaćina, izgovore čestitku i učestvuju u prvom obredu koji sledi čim pređu prag slavske kuće. U 23. subotu po Duhovima, vladika Nikolaj vodi čitaoce kroz večni Božji plan, pokazujući kako kroz Hrista i ličnu slobodnu volju svaki čovek može živeti u pravdi, ljubavi i svetosti – još pre nego što je svet stvoren. Ajeti 50:15-16, izdvojeni za 15. novembar, podsećaju na neprekidnu Božiju pažnju i moć stvaranja, izazivajući razmišljanje o odgovornosti, sudbini i unutrašnjem životu svakog čoveka. Svetitelj iz 4. veka pokazuje jednostavan, ali dubok način da očistimo dušu, prevaziđemo greh i pronađemo unutrašnji mir. Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane. Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza. Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje. Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije. Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Printscreen / YouTube
Profimedia
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Aktuelno iz SPC
12:21
SEĆANJE NA DAN KADA JE SRBIJA UTIHNULA: Navršilo se 16 godina bez patrijarha Pavla – pastira čija je jednostavnost bila najveća pouka
Duhovna riznica
10:49
EVO KAKO SE PRAVILNO ČESTITA SLAVA: Reči koje domaćin očekuje, a većina gostiju ne zna da izgovori
Duhovna riznica
07:30
NAJVEĆA TAJNA SPASENJA: Vladika Nikolaj otkriva ono što je Bog znao pre nego što smo se rodili
Islam
02:00
TAJNA NEVIDLJIVE PRISUTNOSTI: Kako jedan uvid može promeniti vaš život i misli
Duhovna riznica
00:01
OVE TRI SILE NAS TERAJU NA GREH: Sveti Jefrem Sirin otkriva lek za svaku od njih
Posni recepti
09:54 | 27.09.2025
STARINSKI MAKEDONSKI KOLAČ PO ORIGINALNOM RECEPTU: Sočna posna poslastica koja okuplja porodicu
Posni recepti
11:48 | 19.08.2025
RETKO STARINSKO JELO VEČNOG UKUSA: Tradicionalni recept iz manastira Krušedol koji greje dušu i telo
Posni recepti
10:47 | 30.08.2025
SALATA SA SRPSKIH DVOROVA: Stari recept jeromonaha Jeroteja iz 19. veka otkriva kako se jednostavni sastojci pretvaraju u bogatstvo ukusa
Mrsni recepti
10:00 | 23.09.2025
RIČET – ZABORAVLJENO JELO KOJE JE BILO OMILJENO NA CELOM BALKANU: Ovaj recept iz bakine sveske unosi toplinu u dom
Mrsni recepti
10:46 | 20.09.2025
STARINSKI RECEPT ZA NAJUKUSNIJU SREMSKU ŠTRUDLU SA MAKOM: Mirisi detinjstva koji vraćaju sećanja i okupljaju porodicu
Vizuelni prikazi nasleđa najbližih sledbenika i svedoka života Isusa Hrista, brojnim remek-delima obogatili su kulturu i umetnost, podsećajući nas na njihovu misiju i žrtvu.
Iako su naši stari znali prigodne zdravice, mnogi danas nisu sigurni kako da pozdrave domaćina, izgovore čestitku i učestvuju u prvom obredu koji sledi čim pređu prag slavske kuće.
U 23. subotu po Duhovima, vladika Nikolaj vodi čitaoce kroz večni Božji plan, pokazujući kako kroz Hrista i ličnu slobodnu volju svaki čovek može živeti u pravdi, ljubavi i svetosti – još pre nego što je svet stvoren.
Svetitelj iz 4. veka pokazuje jednostavan, ali dubok način da očistimo dušu, prevaziđemo greh i pronađemo unutrašnji mir.
Od modelinga i Jutjuba do neočekivane hirotonije, brzog raščinjenja i hapšenja koje je otvorilo „Pandorinu kutiju“ - šta krije telefon oca Partenija i kako bi njegovi podaci mogli da razotkriju čitavu kriminalnu strukturu.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Vernici im se obraćaju u trenucima bolesti, straha i nevolja — njihovo besplatno služenje i zagovor kod Hrista donose zdravlje, utehu i snagu za životne borbe.
Saznajte kako naklíjano seme, šargarepa i med postaju prirodna bomba vitamina i minerala, bez belog šećera.
Tribina o AI tehnologiji u Crkvi izazvala je oštre reakcije monaha svetinje kraj Golupca, koji tvrde da su kritike zlonamerne i da dodatno remete crkveno jedinstvo.
