Dvanaest se često javlja u Bibliji, noseći bogatu simboliku i duhovne poruke koje označavaju celovitost, savršenstvo i božanski poredak.
U svetlu današnjeg praznika Sabora svetih 12 apostola, osvrnimo se na duboku i sveprožimajuću simboliku broja 12 u hrišćanstvu. Ovaj broj, osim što označava broj apostola koje je Gospod Isus Hristos odabrao, ima mnogo širu i sveobuhvatniju važnost u Svetom pismu i pravoslavnom predanju.
Broj 12 se pojavljuje na mnogim mestima u Bibliji, noseći sa sobom bogatu simboliku i duhovne poruke. On predstavlja celovitost, savršenstvo i božanski poredak. U Starom zavetu, broj 12 je prvi put značajno pomenut kroz 12 plemena Izrailjevih, koji su potomci 12 Jakovljevih sinova. Ova plemena su činila osnovu Božijeg naroda Izraela, a njihovo jedinstvo i podela predstavljaju temelje božanskog poretka i organizacije naroda izabranog od Boga.
U Novom zavetu, broj 12 ponovo dobija centralnu ulogu kroz 12 apostola koje je Isus Hristos izabrao. Ovi apostoli su bili svedoci njegovog života, smrti i vaskrsenja, a njihova misija je bila da šire Radosnu vest i osnivaju crkve širom sveta. Apostoli su postali temelji crkve, kao što je Isus rekao Petru: "Ti si Petar, i na toj steni sagradiću crkvu svoju" (Matej 16:18).
Simbolika broja 12 ne prestaje tu. U Otkrovenju Jovanovom, broj 12 se pojavljuje mnogo puta u opisima Novog Jerusalima. Grad ima 12 vrata, 12 temelja i meru od 12 hiljada stadija. Svako od 12 vrata nosi ime jednog od 12 plemena Izrailjevih, dok temelji nose imena 12 apostola Jagnjeta (Otkrivenje 21:12-14). Ovaj simbolizam ukazuje na jedinstvo Starog i Novog zaveta, na savršenstvo Božijeg plana spasenja kroz istoriju.
Pravoslavna crkva prepoznaje ovaj broj kao simbol božanskog poretka i savršenstva. Kroz 12 apostola, Crkva je utemeljena i osnažena. Svaki apostol donosi jedinstveni dar i poslanje, ali zajedno predstavljaju jedinstvo i celovitost tela Hristovog. Oni su stupovi vere, kroz koje se prenosi apostolsko nasledstvo i čuva čistoća učenja i predanja.
Na današnji praznik Sabora svetih 12 apostola, pravoslavni vernici se sećaju ne samo njihovih dela i misija, već i dublje simbolike koju broj 12 nosi. On nas podseća na celovitost i jedinstvo crkve, na božanski poredak i na savršenstvo Božijeg plana spasenja. Kao što su 12 plemena Izrailjevih činila narod Božiji u Starom zavetu, tako i 12 apostola predstavljaju temelje nove zajednice, Crkve, koja je Hristovo telo na zemlji.
Neka nas ovaj praznik inspiriše da se prisetimo duboke duhovne simbolike broja 12 i da produbimo svoju veru i posvećenost u sleđenju Hrista, kao što su to činili sveti apostoli. Jer, kroz njihovu veru i poslanje, Crkva i dalje živi i sija svetlost radosne vesti u svetu.
U katoličkoj tradiciji 31. decembar nosi više od odbrojavanja sekundi do Nove godine - nosi priču o Svetom Silvestru koji je oblikovao veru, odnos Crkve i vlasti i sudbinu Rimskog carstva Pitanje koje svake zime deli vernike dobija jasan odgovor sveštenika koji, bez popuštanja veri ali i bez straha od radosti, objašnjava gde je prava granica. U besedi za 30. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o jednostavnoj, ali moćnoj odluci koja je u trenutku bola i tuge oblikovala carevu lozu i otvorila put do proroka i najvećeg među carevima. Pravoslavni vernici danas slave Svetog Sevastijana po starom kalendaru, a Svetu Melaniju Mlađu po novom. Katolici proslavljaju Svetog papu Silvestera I, dok Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama prema svojim verskim običajima. Za 31. decembar, izabrani stihovi iz sure El Ikhlas u knjizi „Kuran – 365 odabranih ajeta“ podsećaju na Božju jedinstvenost i savršenstvo. Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane. Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije. Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena. Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju. Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Printscreen / YouTube
Profimedia
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Katoličanstvo
10:35
NI KATOLICI VEČERAS NE SLAVE NOVU GODINU: Evo kako Katolička crkva obeležava Silvestrovo - praznik posvećen 33. rimskom papi
Duhovna riznica
09:30
DA LI JE GREH DA VERNIK IDE NA DOČEK, ČAK I AKO SE SLUŽI POSNA HRANA: Otac Dušan rešio je dilemu koja se uvek javlja pred Novu godinu
Duhovna riznica
07:30
“SMRT ĆE ME SAMO RASTAVITI OD TEBE”: Vladika Nikolaj o rečenici koja je pokrenula lanac istorijskih preokreta
Praznici i sveci
06:00
VERSKI KALENDAR ZA SREDU 31. DECEMBAR
Islam
02:00
TAJNA UNUTRAŠNJEG MIRA KOJU SVAKO MOŽE RAZUMETI: Reči koje donose smirenje u vremenu promena
Posni recepti
09:54 | 27.09.2025
STARINSKI MAKEDONSKI KOLAČ PO ORIGINALNOM RECEPTU: Sočna posna poslastica koja okuplja porodicu
Mrsni recepti
10:00 | 23.09.2025
RIČET – ZABORAVLJENO JELO KOJE JE BILO OMILJENO NA CELOM BALKANU: Ovaj recept iz bakine sveske unosi toplinu u dom
Mrsni recepti
12:19 | 04.11.2025
NAJBRŽI SITNI KOLAČI KOJI MAME POGLEDE I POHVALE: Poslastica savršenog ukusa za slavsku trpezu
Mrsni recepti
11:26 | 18.10.2025
ZABORAVLJENI SEOSKI SPECIJALITET S JUGA: Starinski recept koji vekovima okuplja porodice oko stola
Mrsni recepti
12:43 | 01.11.2025
KOLAČI KOJI PRVI NESTANU SA SLAVSKOG STOLA: Starinski recept za breskvice donosi miris detinjstva, toplinu doma i radost zajedništva
Vizuelni prikazi nasleđa najbližih sledbenika i svedoka života Isusa Hrista, brojnim remek-delima obogatili su kulturu i umetnost, podsećajući nas na njihovu misiju i žrtvu.
Pitanje koje svake zime deli vernike dobija jasan odgovor sveštenika koji, bez popuštanja veri ali i bez straha od radosti, objašnjava gde je prava granica.
U besedi za 30. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o jednostavnoj, ali moćnoj odluci koja je u trenutku bola i tuge oblikovala carevu lozu i otvorila put do proroka i najvećeg među carevima.
Jedna iskrena reč starca razbija iluziju univerzalnog spasenja i pokazuje da vera nije pasivna uteha, već put dela i lične odgovornosti.
Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja.
Sveti oci nas podsećaju da nema istinske vere bez dela, niti prave ljubavi bez žrtve.
Desert koji se podjednako rado iznosi pred goste i ostavlja za miran ili svečani porodični ručak u danima posta na ulju.
