U ovom Jevanđelju Isus Hrist govori o tome kako je bogatašima teško da uđu u Carstvo Božije.
Jevanđelje Marko, začalo 45. (10,17-27) 17. I kad iziđe na put, pritrča neko, i kleknuvši na kolena pred njim, pitaše ga: „Učitelju blagi, šta mi treba činiti da nasledim život večni?” 18. A Isus mu reče: „Što me zoveš blagim? Niko nije blag osim jednoga Boga. 19. Zapovesti znaš: 'Ne čini preljube; ne ubij; ne ukradi; ne svedoči lažno; ne čini nepravde nikome; poštuj oca svog i mater.'” 20. A on odgovarajući reče mu: „Učitelju, sve sam ovo sačuvao od mladosti svoje.” 21. A Isus pogledavši na nj, omilje mu, i reče mu: „Još ti jedno nedostaje: idi prodaj sve što imaš i podaj siromasima; i imaćeš blago na nebu; i dođi, uzmi krst svoj i hajde za mnom.” 22. A on se snuždi zbog ove reči, i otide žalostan; jer beše vrlo bogat. 23. I pogledavši oko sebe, Isus reče učenicima svojim: „Kako je teško bogatima ući u Carstvo Božije!„ 24. A učenici se zapanjiše na reči njegove. A Isus opet odgovarajući reče im: „Deco, kako je teško onima koji se uzdaju u bogatstvo ući u Carstvo Božije! 25. Lakše je kamili kroz iglene uši proći negoli bogatome u Carstvo Božije ući.” 26. A oni se veoma čuđahu govoreći u sebi: „Pa ko se onda može spasti?” 27. A Isus pogledavši na njih reče: „Ljudima je to nemoguće, ali Bogu nije; jer sve je moguće Bogu.”
U ovom Jevanđelju se pominje vaskrsenje Isusa Hrista.
U ovim Jevanđeljima pripoveda se o tome kako je Sveti Jovan Krstitelj krstio Isusa Hrista, sina Božijeg, ali i o duhovnim porukama koje prate ovu priču.
U ovim Jevanđeljima se govorio o krštenju Isusa Hrista i o silasku Duha Svetoga sa nebesa u vidu belog goluba.
Isus poučava da je brak nesalomiv, deca treba da dolaze k njemu, jer takvi pripadaju Carstvu Božijem, i da onaj ko ne prihvati Carstvo Božije kao dete, neće ući u njega.
Ma koliko čovek verovao, smrt je teška za svakoga i izaziva veliku tugu.
Đavo ne može stvoriti ništa novo, ali može iskriviti dobro koje je Bog stvorio.
Starinski recept iz vremena kada domaćice pravile đakonije isključivo od prirodnih sastojaka – kremasti sir, mirisna mirođija i nežna šargarepa spajaju se u predjelo koje oduševljava i oči i nepca, idealno za porodicu i goste.
Dar Gruzijske pravoslavne crkve dočekan je uz molitvu i svečanu liturgiju, spajajući dve pravoslavne zemlje u jedinstvu vere i blagoslova.
Danijel Ander iz Nju Džerzija, poginuo je štiteći svoju porodicu od naoružanog čoveka, a pet godina kasnije, njegova žrtva postala je simbol vere i ljubavi zbog koje bi Katolička crkva mogla da ga proglasi svecem.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
"A ja vam kažem da se ne protivite zlu, nego ako te ko udari po desnom obrazu tvom, okreni mu i drugi".
"A ja vam kažem da svaki koji otpusti ženu svoju, osim zbog preljube, navodi je da čini preljubu; i koji se oženi otpuštenicom, preljubu čini."
"Nećeš izaći odande dok ne daš do poslednjeg novčića."
"Blaženi ste kada vas sramote i progone i lažući govore protiv vas svakojake rđave reči, zbog mene."
Ma koliko čovek verovao, smrt je teška za svakoga i izaziva veliku tugu.
Đavo ne može stvoriti ništa novo, ali može iskriviti dobro koje je Bog stvorio.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 22. Ponedeljak po Duhovima govori o snazi koja nadilazi vreme i prostor, i o jeziku koji prenosi ljubav, radost i unutrašnju svetlost.
Pouke omiljenog patrijarha srpskog nisu bile uputstva, već životni primer – tiha istina koja nas i danas podseća da vera ne živi u propovedi, već u svakodnevnom hodu i ličnom svedočanstvu.
Sabrani verni narod zajedno sa državnim zvaničnicima u tišini i molitvi odali poštovanje stradalima dok su patrijarhove reči o miru i jedinstvu dirnule srca svih prisutnih.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Od molitava za zdravlje i porodičnu sreću do isceljenja koja se prepričavaju generacijama — žene širom Srbije svedoče kako im je Sveta Petka vratila snagu, veru i mir u srcu.
Pouke omiljenog patrijarha srpskog nisu bile uputstva, već životni primer – tiha istina koja nas i danas podseća da vera ne živi u propovedi, već u svakodnevnom hodu i ličnom svedočanstvu.
Još od prvih hrišćanskih vekova, večernje označava tihu i svečanu pripremu duše za novi liturgijski dan.
Decenija svešteničke službe na Kosovu i Metohiji kroz život sveštenika koji je sa porodicom čuvao hram i svetinju u teškim uslovima.
