U ovom Jevanđelju se govori o tome kako je Isus Hrist predat bezbožnicima i o tome kako su ga se bliski odrekli.
Jevanđelje Marko, začalo 65 (14,43-72; 15,1)43. I odmah, dok on još govoraše, dođe Juda, jedan od Dvanaestorice, i s njim ljudi mnogi s noževima i s koljem, poslani od prvosveštenika i književnika i starešina. 44. A izdajnik njegov dade im znak govoreći: „Koga celivam, onaj je; uhvatite ga i odvedite stražarno." 45. I došavši, odmah mu pristupi i reče: „Zdravo, Učitelju!" I celiva ga. 46. A oni staviše ruke svoje na njega i uhvatiše ga. 47. A jedan od onih što stajahu onde izvadi nož te udari slugu prvosvešteničkog i odseče mu uho. 48. I odgovarajući Isus reče im: „Kao na razbojnika izišli ste s noževima i s koljem da me uhvatite. 49. Svaki dan sam bio kod vas u hramu i učio, i ne uhvatiste me. Ali da se ispuni Pismo." 50. I ostavivši ga, pobegoše svi. 51. A za njim iđaše neki mladić ogrnut platnom po golom telu; i uhvatiše onoga mladića. 52. A on ostavivši platno, go pobeže od njih. 53. I dovedoše Isusa prvosvešteniku, i sabraše se kod njega svi prvosveštenici i književnici i starešine. 54. A Petar iđaše za njim izdaleka do u dvorište prvosveštenika, i seđaše sa slugama, i grejaše se kod ognja. 55. A prvosveštenici i sav Sinedrion tražahu protiv Isusa svedočanstva da ga ubiju; i ne nađoše. 56. Jer mnogi svedočahu lažno protiv njega i svedočanstva ne behu jednaka. 57. I neki ustavši svedočahu protiv njega lažno, govoreći: 58. „Mi ga čusmo gde govori: 'Ja ću razvaliti ovaj hram rukotvoreni, i za tri dana sagraditi drugi, nerukotvoreni". 59. I ni ovo svedočanstvo njihovo ne beše jednako. 60. I stavši prvosveštenik na sredinu, zapita Isusa, govoreći: „Zar ništa ne odgovaraš što ovi protiv tebe svedoče?" 61. A on ćutaše i ništa ne odgovaraše. Opet ga prvosveštenik zapita i reče: „Jesi li ti Hristos, Sin Blagoslovenoga?" 62. A Isus reče: „Ja sam taj; i videćete Sina Čovečijega gde sedi sa desne strane Sile i dolazi na oblacima nebeskim." 63. A prvosveštenik razdre haljine svoje, i reče: „Šta nam više trebaju svedoci? 64. Čuste hulu na Boga. Šta vam se čini?" A oni ga svi osudiše da je zaslužio smrt. 65. I počeše neki pljuvati na njega i pokrivati mu lice, i udarati ga, i govoriti mu: „Pogodi nam ko te udari!" I sluge ga bijahu po obrazima. 66. I kad beše Petar dole u dvorištu, dođe jedna od sluškinja prvosveštenikovih, 67. i videvši Petra gde se greje, pogleda ga i reče: „I ti si bio sa Isusom Nazarećaninom." 68. A on se odreče govoreći: „Ne znam, niti razumem šta ti govoriš." I izađe napolje u prednje dvorište, i petao zapeva. 69. I vide ga sluškinja opet, pa poče govoriti onima što stajahu onde: „Ovaj je od njih." 70. A on se opet odricaše. I malo potom oni što stajahu onde rekoše Petru: „Vaistinu si od njih; jer si Galilejac, i govor ti je sličan." 71. A on se poče kleti i zaklinjati: „Ne znam toga čoveka o kojem govorite." 72. I po drugi put zapeva petao. I seti se Petar reči što mu reče Isus: „Pre no što petao dva puta zapeva, tri puta ćeš me se odreći." I stade plakati. 1. I odmah ujutru učiniše veće prvosveštenici sa starešinama i književnicima, i sav Sinedrion, i svezavši Isusa odvedoše ga i predadoše Pilatu.
U ovom Jevanđelju po Marku pripoveda se o situaciji u kojoj Isus svojim učenicima prenosim važnu poruku.
U ovom Jevanđelju se govori o poslednjim danima i o tome kako će u te dane doći lažni Hrist.
U ovim Jevanđeljima po Jovanu i Mateji se pripoveda o Isusovim mudrostima.
U ovom Jevanđelju čitamo priču o ženi koja pokazuje veliku ljubav i poštovanje prema Isusu, dok drugi ne prepoznaju duboku simboliku njenog čina.
Sedamnaest godina nakon preljube, žena se iz straha od muževljevog odlaska zaklela u zdravlje dece da ga nije prevarila, a sada strahuje da bi zbog laži mogli da ispaštaju i pita jereja Viktora Nikišova kako da poništi zakletvu.
Poznat po izuzetnoj duhovnoj snazi i istrajnosti, ovaj svetitelj ostao je upamćen i po borbi protiv jeresi, naročito origenizma.
Profesor islamske veronauke objašnjava zašto ljudi traže pomoć kroz rukju i upozorava na lažne iscelitelje koji zarađuju na tuđoj muci i šire strah od sihira.
Pred Bogom ne moramo da prikrivamo svoje slabosti niti da tražimo savršene reči kojima bismo opisali ono što osećamo.
Od jaja, griza i jogurta pravi se izdašna poslastica koja se preliva slatkim sirupom od limuna, a ovaj recept mogu da pripreme i oni koji nemaju mnogo iskustva u kuhinji.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
"Sve što mi daje Otac meni će doći; i onoga koji dolazi meni neću isterati napolje".
I za njim iđaše mnoštvo naroda, jer gledahu znamenja njegova koja činjaše na bolesnicima.
U ovom odlomku Knjige proroka Isaije govori se o tome kako će se u Jerusalimu desti događaji od sudbinskog značaja.
U današnjem čitanju Jevanđelju su nam data duhovna uputstva kako treba da se ponašamo po hrišćanskim principima.
Sedamnaest godina nakon preljube, žena se iz straha od muževljevog odlaska zaklela u zdravlje dece da ga nije prevarila, a sada strahuje da bi zbog laži mogli da ispaštaju i pita jereja Viktora Nikišova kako da poništi zakletvu.
Pred Bogom ne moramo da prikrivamo svoje slabosti niti da tražimo savršene reči kojima bismo opisali ono što osećamo.
Od jaja, griza i jogurta pravi se izdašna poslastica koja se preliva slatkim sirupom od limuna, a ovaj recept mogu da pripreme i oni koji nemaju mnogo iskustva u kuhinji.
Prikaz Hrista sa prekrštenim stopalima, ističe, prikovanim za svako stopalo jednim ekserom, prvi put se pojavio na Zapadu kao inovacija u drugoj polovini 13. veka.
Poznat po izuzetnoj duhovnoj snazi i istrajnosti, ovaj svetitelj ostao je upamćen i po borbi protiv jeresi, naročito origenizma.
Pred Bogom ne moramo da prikrivamo svoje slabosti niti da tražimo savršene reči kojima bismo opisali ono što osećamo.
Jedan od najvažnijih načina na koji možemo biti uz čoveka koji pati jeste molitva.
U našoj krvi su nebrojeni preci, sa njima je i deo nas otišao Bogu, govorio je starac Visarion.
Prikaz Hrista sa prekrštenim stopalima, ističe, prikovanim za svako stopalo jednim ekserom, prvi put se pojavio na Zapadu kao inovacija u drugoj polovini 13. veka.
U besedi za nedelju 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava na grehe, odricanje od vere i mržnju prema bližnjima, koji mogu imati dalekosežne posledice.
Jedan od najvećih svetitelja objasnio je zašto određeni postupak prema bližnjem može da ugrozi sve čemu pravoslavni hrišćanin teži na svom duhovnom putu i upozorio na grešku koju mnogi teško prepoznaju kod sebe.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
