Prikaz Hrista sa prekrštenim stopalima, ističe, prikovanim za svako stopalo jednim ekserom, prvi put se pojavio na Zapadu kao inovacija u drugoj polovini 13. veka.
Krst je jedan od najstarijih simbola u različitim verskim tradicijama, ali je sa stradanjem i Vaskrsenjem Isusa Hrista dobio posebno mesto u hrišćanstvu.
Ono što je nekada predstavljalo strah i sramotu, postalo je znak pobede nad smrću i simbol spasenja. Razlike između pravoslavnog i katoličkog prikaza krsta, međutim, ne odnose se samo na broj krakova već i na način na koji se predstavlja raspeće Isusa Hrista i značenje koje ono ima u crkvenom predanju.
Na pitanja šta je krst simbolizovao pre Hristovog raspeća, zbog čega se u pravoslavlju najčešće prikazuje osmokraki krst, a u katoličanstvu četvorokraki (rimski krst) i kakvu simboliku imaju različiti prikazi Spasitelja na krstu, odgovara jeromonah Adrijan Pašin za pravoslavlje.ru.
- U različitim verskim tradicijama, krst je simbolizovao različite koncepte. Jedan od najčešćih je susret između našeg sveta i duhovnog sveta. Za jevrejski narod, još od vremena rimske vladavine, krst, raspeće, bio je sramotna, okrutna metoda pogubljenja i izazivao je ogroman strah i užas.
- Stoga se u pravoslavnoj tradiciji Spasitelj Svemogući prikazuje kao već Vaskrsli Krstonosac, koji drži i priziva celu vaseljenu u svoje naručje i nosi na sebi novozavetni žrtvenik - krst.
- Ali tradicionalni katolički prikaz raspeća, sa Hristom koji visi u naručju, naprotiv, ima zadatak da pokaže kako se sve dogodilo, da prikaže predsmrtnu patnju i smrt, a nikako ono što je u suštini večni plod krsta - njegov trijumf.
- Pravoslavlje uvek uči da svi grešnici treba da pate kako bi smireno usvojili plod iskupljenja - Svetog duha, poslatog od bezgrešnog Iskupitelja. To je nešto što katolici, kroz svoje grešne patnje, nastoje da primene kao učešće u bezgrešnom, a samim tim i iskupiteljskom, Hristovom stradanju, čime upadaju u jeres "samospasenja", borbenog ukrštanja.
Međutim, kako naglašava, zahvaljujući Hristu pobedniku, postao je željeni trofej, izazivajući radosna osećanja.
- Stoga je Sveti Ipolit Rimski, apostolski otac, uzviknuo: "I Crkva ima svoj trofej nad smrću, krst Hristov, koji nosi na sebi." A Sveti Pavle, apostol neznabožaca, napisao je u svojoj poslanici: "Moja jedina slava neka bude u krstu Gospoda našeg Isusa Hrista“ - naglasio je on i dalje objasnio:
- Na Zapadu je danas najčešći četvorokraki krst, koji staroverci nazivaju "rimski krst". Prema Jevanđelju, raspeće su Rimljani proširili po celom Carstvu i, naravno, smatrali su ga rimskim. Sveti Dimitrije Rostovski kaže: "I Krst Hristov poštujemo ne po broju svojih grana, ne po broju svojih vrhova, već po samom Hristu, čijom je presvetom krvlju bio ofarban. I dok svaki krst pokazuje čudotvornu moć, on ne dejstvuje sam po sebi, već silom Hrista raspetog na njemu i prizivanjem Njegovog presvetog imena."
Od 3. veka, kaže, kada su se takvi krstovi prvi put pojavili u rimskim katakombama, ceo pravoslavni Istok je do danas koristio ovaj oblik krsta kao ravnopravan po časti svima ostalima.
- Osmokraki pravoslavni krst najbliže odgovara istorijski tačnom obliku krsta na kome je Hristos već bio razapet, o čemu svedoče Tertulijan, Sveti Irinej Lionski, Sveti Justin Filozof i drugi. Sveti Dimitrije Rostovski kaže: "A kada Hristos Gospod nosi krst na svojim ramenima, krst je još uvek bio četvorokrak; jer na njemu nije bilo ni titule ni podnožja. Nije bilo podnožja jer Hristos još nije bio uzdignut na krst, a vojnici, ne znajući koliko će dosegnuti Hristove noge, nisu pričvrstili podnožje, završivši to tek na Golgoti“.
Takođe nije bilo titule na krstu pre Hristovog raspeća, jer, kako Jevanđelje izveštava, prvo ga "raspeše" (Jovan 19:18), a tek onda „Pilat napisa natpis i stavi ga na krst“ (Jovan 19:19). Prvo su vojnici koji su ga razapeli žrebom podelili „Njegove haljine“ (Matej 27:35), a tek onda „stavili su mu na glavu natpis koji je označavao njegovu krivicu: Ovo je Isus, car judejski“ (Matej 27:37).
- Pravoslavno raspeće Prikazi raspeća Spasitelja poznati su od davnina. Sve do 9. veka, Hristos je na krstu prikazivan ne samo kao živ i vaskrsli, već i kao pobednik (sl. 3) , a tek u 10. veku pojavljuju se slike mrtvog Hrista. Od davnina, raspeća, kako na Istoku tako i na Zapadu, imala su prečku za podupiranje stopala Raspetog, a njegova stopala su bila prikazana prikovana za svako stopalo pojedinačno.
Prikaz Hrista sa prekrštenim stopalima, ističe, prikovanim za svako stopalo jednim ekserom, prvi put se pojavio na Zapadu kao inovacija u drugoj polovini 13. veka. Pravoslavna dogma o Krstu (ili Iskupljenju) nesumnjivo podrazumeva da je Gospodnja smrt otkup svih, poziv svih naroda.
- Samo je krst, za razliku od drugih pogubljenja, omogućio Isusu Hristu da umre raširenih ruku, pozivajući "do svih krajeva zemlje" (Isaija 45:22).
BONUS VIDEO
Zašto ne nosi krst, kako mu se pravilno obraća i kada mu ne treba prilaziti - to su detalji koje većina vernika nikada nije učila.
Protojerej Andrej Efanov objašnjava ko može da pominje imena na proskomidiji.
Jedni žive u braku i brinu o porodici, dok drugi daju zavete bezbračnosti, poslušanja i nestjažanja, a razlikuju se i po svakodnevnim obavezama i načinu života.
Oslovljavanje sveštenih lica mora da bude primereno okolnostima i prilici.
U Kizboriju kod Melburna osvećen je hram koji su srpski vernici podigli 1994. godine.
Prikaz Hrista sa prekrštenim stopalima, ističe, prikovanim za svako stopalo jednim ekserom, prvi put se pojavio na Zapadu kao inovacija u drugoj polovini 13. veka.
U besedi za nedelju 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava na grehe, odricanje od vere i mržnju prema bližnjima, koji mogu imati dalekosežne posledice.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Prepodobnog Haritona Ispovednika po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog apostola Filipa. Katolička crkva obeležava Svetog Jovana XXIII, Jevreji obeležavaju Roš Hodeš, početak novog meseca, dok muslimani nemaju veliki praznik.
Jedan od najvećih svetitelja objasnio je zašto određeni postupak prema bližnjem može da ugrozi sve čemu pravoslavni hrišćanin teži na svom duhovnom putu i upozorio na grešku koju mnogi teško prepoznaju kod sebe.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
U besedi za nedelju 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava na grehe, odricanje od vere i mržnju prema bližnjima, koji mogu imati dalekosežne posledice.
Jedan od najvećih svetitelja objasnio je zašto određeni postupak prema bližnjem može da ugrozi sve čemu pravoslavni hrišćanin teži na svom duhovnom putu i upozorio na grešku koju mnogi teško prepoznaju kod sebe.
Pred sudijom je jasno posvedočio da su idolopoklonički bogovi zapravo demoni i ispovedio veru u jedinoga živoga Boga, tvorca svega i Gospoda Isusa Hrista.
Nekadašnji učenik Bogoslovije Svetog Petra Cetinjskog proglašen je najboljim diplomiranim studentom teologije u Solunu, a njegov uspeh nadahnjuje mlade da istrajnošću i predanošću ostvare svoje ciljeve.
U besedi za nedelju 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava na grehe, odricanje od vere i mržnju prema bližnjima, koji mogu imati dalekosežne posledice.
Jedan od najvećih svetitelja objasnio je zašto određeni postupak prema bližnjem može da ugrozi sve čemu pravoslavni hrišćanin teži na svom duhovnom putu i upozorio na grešku koju mnogi teško prepoznaju kod sebe.
Nekadašnji učenik Bogoslovije Svetog Petra Cetinjskog proglašen je najboljim diplomiranim studentom teologije u Solunu, a njegov uspeh nadahnjuje mlade da istrajnošću i predanošću ostvare svoje ciljeve.
Ako bi tokom pričešća ljudi, čije su duše oskvrnjene nepokajanim gresima videli njihov duhovni izgled, bili bi užasnuti, istakao je sveštenik.
Jedan od najvažnijih načina na koji možemo biti uz čoveka koji pati jeste molitva.
U našoj krvi su nebrojeni preci, sa njima je i deo nas otišao Bogu, govorio je starac Visarion.
Ko zaboravi sopstveni put, lako može zaboraviti i šta ga je oblikovalo.
Niko u manastiru nije znao njen pravi identitet.
Nekadašnji učenik Bogoslovije Svetog Petra Cetinjskog proglašen je najboljim diplomiranim studentom teologije u Solunu, a njegov uspeh nadahnjuje mlade da istrajnošću i predanošću ostvare svoje ciljeve.
Episkop šabački osveštao je zvona hrama Svetog Kirijaka Otšelnika na tromeđi tri mačvanska sela.
Jedan od najvažnijih načina na koji možemo biti uz čoveka koji pati jeste molitva.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
