Živeo je u "ćelijama pustinjaka“ na zapadnoj strani Nila, blizu Aleksandrije.
SPC danas slavi Prepodobnog Doreteja.
On je egipataptski svetitelj i postinjak iz četvrtog veka.
Rođen je Tevaidi oko 328. godine i poznat je kao jedan od tevadskih pustinjaka.
Živeo je u "ćelijama pustinjaka“ na zapadnoj strani Nila, blizu Aleksandrije.
Paladije Elenopoljski, episkop Jelenopoljski, koji je neko vreme bio učenik prepodobnog oca Doroteja i očevidac njegovih isposničkih podviga, o njemu je pisao kao o čoveku koji je čak 60 godina proveo u jednoj pešteri, vodeći vrlo strog život.
- Veoma trudoljubiv, on je preko celoga dana, pa i u samo vrelo podne, skupljao kamenje u primorskoj pustinji i stalno zidao od njih kelije, i onda ih davao onima koji nisu mogli sami sebi da sagrade. A kada mu ja jednom rekoh: "Zašto, oče, u takvoj starosti mučiš telo svoje na ovakvoj vrućini?" on mi odgovori: "Ono muči mene, a ja ću mučiti njega" - pisao je učenik o svom učitelju.
Dnevno je jeo malo suvoga hleba i pregršt zeleni, i pio po malo vode.
- Bog mi je svedok, ja ga nikad nisam video da je ispružio noge, ili da je legao da spava na rogozi ili na postelji, nego je po svu noć sedeo i pleo korpe od palmovog pruća, i time zarađivao sebi hleb. Držeći da je on zbog mene počeo voditi ovako strog podvižnički život, ja se stadoh marljivo raspitivati kod mnogih njegovih učenika, da li se on celog života tako podvizavao, i oni mi govorahu: on izmlada živi tako, nikada nije namerno legao da spava, osim što je za vreme rada, ili za vreme jela, zaklapao oči trenutno, tako da mu je često i zalogaj ispadao iz usta od velike sanljivosti. Jednom kada sam pokušao da ovog svetog čoveka prinudim da malo prilegne na rogozu, on mi uzbuđeno reče: "Ako anđele nagovoriš da nekad zaspe, onda ćeš nagovoriti i revnosnog podvižnika".
Upokojio se 395. godine.
Živeo je u "ćelijama pustinjaka“ na zapadnoj strani Nila, blizu Aleksandrije.
Jesmo li sami sebi najveći neprijatelji? Vladeta Jerotić upozorava: bolest često nastaje iz duha. A izlečenje – iz preumljenja, pokajanja i duhovne obnove.
Dok služi Bogu i državi, otac Aristides svakog dana dokazuje da se može nositi i mantija i uniforma.
Praznik Meskel okuplja hiljade vernika Eritrejske pravoslavne crkve, koji proslavljaju praznik posvećen pronalasku Časnog Krsta i duhovnu snagu hrišćanske tradicije.
Crkva podseća vernike da nije svaka bolest posledica konkretnog greha, ali da nijedna nije bez smisla.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Kada je knez Gotski Atanarik počeo da muči hrišćane, Sveti Nikita je stao pred njega i izobličio ga zbog bezboštva i nečovečnosti.
Pored telesnog posta, važno je praktikovati i duhovni – kroz molitvu, uzdržavanje od loših misli i dela, kako bismo dostigli duševni mir.
Ovoga dana praznujuemo pronalazak časnog Krsta, krsta na kome je raspet Isus Hristos na Golgoti, kao i njegov povratak iz Persije u Jerusalim.
S njim je počelo krštenje pagana i drugih nejevreja.
Jesmo li sami sebi najveći neprijatelji? Vladeta Jerotić upozorava: bolest često nastaje iz duha. A izlečenje – iz preumljenja, pokajanja i duhovne obnove.
Dok služi Bogu i državi, otac Aristides svakog dana dokazuje da se može nositi i mantija i uniforma.
U selu Vasta na Peloponezu nalazi se jedinstvena crkva Svete Teodore iz 11. veka kroz čiju strukturu izrastaju 17 stabala, pravo čudo pravoslavnog sveta.
Zapovest „Ljubi bližnjeg svog kao samog sebe“ nije samo moralni savet – ona je svakodnevni poziv na strpljenje, oproštaj i nesebičnu žrtvu, koji u svetu podela može postati prava revolucija srca.
Pobožni vernik u snu je dobio uputstvo za prenos moštiju, a prilikom otvaranja groba prisutni su bili svedoci predivnog miomirisa, netruležnog tela i netaknute odeće čak tri decenije posle upokojenja ovog ugodnika Božjeg.
Što više gledamo u živote drugih, manje vidimo sebe. Sveti Oci uče – čuvaj oko, jezik i srce, jer greh ulazi na mala vrata.
U svojoj besedi za 16. nedelju po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva kako se u jedinstvu Oca i Sina gasi svaka ljudska sumnja i rađa sila istine koja nadilazi razum.
