Za ulazak u brak potrebna je dozvola ženinog staratelja, odnosno oca, dede, brata ili amidže koji treba da bude punoletan i slobodan. Staratelj sačinjava ugovor o braku koji sadrži ponudu i prihvatanje. Neophodna su dva pravedna svedoka. Pod pravednošću se podrazumijeva da ne čine velike grehe i da se klone većine malih grehova. To znači da svedoci ne mogu biti osobe koje se ne klanjaju, niti oni koji piju alkohol, bludniče ... Poslednji korak je oglašavanje sklapanja braka. To mora biti javno. Islam ne poznaje tajni brak.