Za ulazak u brak potrebna je dozvola ženinog staratelja, odnosno oca, dede, brata ili amidže koji treba da bude punoletan i slobodan. Staratelj sačinjava ugovor o braku koji sadrži ponudu i prihvatanje. Neophodna su dva pravedna svedoka. Pod pravednošću se podrazumijeva da ne čine velike grehe i da se klone većine malih grehova. To znači da svedoci ne mogu biti osobe koje se ne klanjaju, niti oni koji piju alkohol, bludniče ... Poslednji korak je oglašavanje sklapanja braka. To mora biti javno. Islam ne poznaje tajni brak.
Mladi u islamskoj zajednica se venčavaju prema pravilima. Ali, mnogi ne znaju osnovne propise braka i ulaska u bračnu zajednicu, jednostavno, ne znaju šta treba da urade da bi se na ispravan način venčali. Jedan od uzroka takvog stanja svakako je nepostojanje institucije koja je ovlašćena od strane države da obavlja šerijatska venčanja.
Šta treba da urade oni koji se odluče na sklapanje braka, a da to bude u skladu sa propisima islama?
Potrebna je pre svega dozvola ženinog staratelja (velija). Uslov da bi neko mogao biti staratelj ženi jeste da bude musliman, muškarac (obično je to otac devojke, a ako nema oca, onda deda, a ako nema dedu, onda amidža, a ako nema amidže onda brat itd. Ukoliko niko od ženine rodbine nije musliman, onda se starateljstvo prepušta kadiji (u našem slučaju muftiji ili čoveku koji slovi kao učen u šerijatu), da je punoletan i slobodan.
Neophodna su dva pravedna svedoka. Pod pravednošću se podrazumijeva da ne čine velike grehe i da se klone većine malih greha. To znači da svedoci ne mogu biti osobe koje ne klanjaju, niti oni koji piju alkohol, bludniče itd. Zbog pomanjkanja pravednosti u današnjem vremenu, dobro je osigurati što više svedoka.
Zatim se traži forma ugovora o venčanju, tj. ponuda i prihvatanje (ar. idžab i kabul). Sastoji se od toga da muž, ili njegov zastupnik, jasnim rečima izrazi staratelju bračnu ponudu za ženu koju želi za suprugu. Na primer: “Daj mi za ženu tu i tu (navesti ime), svoju kćerku!”, a staratelj treba jasno i nedvosmisleno da izjavi: “Dajem ti za ženu (navesti ime), svoju kćerku.” Zatim se traži pristanak devojke. Nakon toga će muž izjaviti: “Uzimam je za svoju ženu.” Ova ili slična, sličnim rečima izražena forma veoma je bitna i svedoci treba da je čuju, a pohvalno je i da je potvrde u usmenom i pisanom obliku.
Za venčanje je potreban venčani dar. Mehr je venčani dar koji se daje ženi na ime dozvole polnog odnosa sa njom. Davanje mehra je vadžib (obaveza) i smatra se uvjetom za ispravnost braka. Visina mehra mora se odrediti prije intimnog odnosa i nije dozvoljeno imati odnos prije nego što se odredi visina mehra, svejedno bio on isplaćen odmah ili kasnije. Postoji saglasnost islamskih pravnika u tome da mehr može biti sve ono što ima neku vrijednost, svejedno radilo se o predmetima ili koristima. Bračni ugovor nije uslovljen spominjanjem mehra.
Na kraju treba oglasiti sklapanje braka. To mora biti javno. Islam ne poznaje tzv. tajni brak.
Ajet 42:15 sura Eš-Šura nas uči kako istrajati u veri, poštovati različitosti i ostati smiren čak i pod pritiskom okoline.
Veliki duhovnik sa Svete gore iz 20. veka nas podseća da svaka tuga nosi svoju svrhu; kroz molitvu i predanje, pravoslavlje pretvara teške trenutke u put ka istinskoj slobodi i miru.
Jerej Moskovske eparhije objašnjava zašto istinsko dobro nije pitanje moralne pristojnosti, već traganja za svetošću i Božijom blagodaću u svakodnevnom životu.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Učinio je veliku uslugu crkvi time što je, prema jevrejskom tekstu, ispravio mnoga mesta u Svetom pismu, koja su jeretici iskvarili.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Posle godina traganja za duhovnim pozivom, Laís i Džekson Dognini pronašli su ljubav jedno u drugom — na putu koji je vodio kroz samostan i bogosloviju.
Za Crkvu su, kad je u pitanju sklapanje bračne zajednice, bitne samo dve stvari.
Za Kanađanina čačanskih korena i njegovu izabranicu iz Azije, odluka da izgovore „da“ upravo u Srbiji predstavlja simbol ljubavi koja prevazilazi granice, čuva tradiciju i spaja porodice kroz veru i zajedništvo.
Ziba je četiri godine živela u Austriji i ništa ne bi bilo neobično da kuća u kojoj je bila nije pripadala svešteniku.
Ajet 42:15 sura Eš-Šura nas uči kako istrajati u veri, poštovati različitosti i ostati smiren čak i pod pritiskom okoline.
Poslednjih vekova ljudi su tražili odgovore koji mogu razbiti podele, učvrstiti veru i doneti istinsku duhovnu snagu. Saznajte šta vekovima inspiriše islamske vernike i kako ovu poruku možete primeniti u svom svakodnevnom životu.
Na samo nekoliko kilometara od centra grada uzdiže se impozantna crkva Svetog Antuna Padovanskog, čiji je toranj nagnut gotovo pola metra od ose.
Ajeti 42:11-12 govore o velikim talasima, iskušenjima i Božijoj milosti otkriva kako slobodna volja i vera oblikuju naš život i pružaju smernice kroz najteže izazove.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Od molitava za zdravlje i porodičnu sreću do isceljenja koja se prepričavaju generacijama — žene širom Srbije svedoče kako im je Sveta Petka vratila snagu, veru i mir u srcu.
Ova svetiteljka, koju Srbi naročito poštuju, smatra se zaštitnicom žena, bolesnih i siromašnih, ali i čuvarkom doma i porodice.
Uz svetlost sveća i miris tamjana, verni narod se okuplja da prinese darove, osvešta slavske kolače i pokloni se moštima najpoštovanije svetiteljke u srpskom narodu.
U besedi za 21. Ponedeljak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički Vladika objašnjava kako sila Božjeg anđela pomaže onima koji se Njega boje, razbijajući svaku nepravdu i donoseći utehu u najmračnijim trenucima života.
Od vizantijskog stila do lokalnih motiva, ikonografski prikazi Prepodobne mati Paraskeve čuvaju priču o njenom asketskom životu, zagovorništvu i vezi sa narodom kroz vekove.
Velika je sila reči upućenih ovoj prepodobnoj svetiteljki, čiji zagovor donosi utehu, snagu i mir duši, a vekovima je stub vere i nade u srcima srpskog naroda.
