Islamski učenjak kroz ironiju ističe ozbiljnost izazova i iskušenja koje sunčanje i kupanje donose za vernike.
U islamskoj zajednici jedno od najčešćih pitanja koje vernici postavljaju jeste da li je odlazak na more, sunčanje i kupanje u kupaćim kostimima u skladu s verom i islamskim načelima. S obzirom na stroga šerijatska pravila, muslimani se često nalaze pred dilemama kada je u pitanju uživanje u morskim destinacijama, posebno zbog izazova koji se tiču skromnosti, čednosti i udaljavanja od iskušenja.
Prema opštem shvatanju među islamskim učenjacima, odlazak na more nije grešan čin sve dok su ispunjena tri osnovna uslova: odgovarajuće oblačenje, odvojenost među polovima i održavanje verskih obaveza, kao što su svakodnevne molitve. Skromno oblačenje, koje uključuje pokrivanje tela kako bi se poštovali islamski propisi, preporučuje se i za muškarce i za žene.
Dodatno, savetuju se posete privatnim ili odvojenim plažama, kako bi se omogućila diskrecija i zaštita od iskušenja. Na kraju, čak i u ovim momentima uživanja, muslimanima je imperativ da nastave s obavljanjem svojih verskih obaveza i molitvi.
Međutim, poznati islamski učenjak dr Safet Kuduzović daje duhovit i strog komentar na ovu temu. Iako su neki skloni liberalnijim tumačenjima, dr Kuduzović upozorava vernike ironičnim tonom, rekavši:
- Ne vidim nikakvu prepreku da muslimani idu na more sa svojom porodicom, pod dva uslova. Prvi je da idu u januaru ili februaru. Drugi uslov je da zatvore oči - kaže dr Kuduzović i dodaje:
- Pored morske obale teško pronaći hajr (dobro) - aludirajući na opasnost od moralnog posrtanja u takvom okruženju.
Kroz ovaj ironični pristup, dr Kuduzović naglašava izazove koje morske destinacije mogu predstavljati za muslimane, podsećajući da se vernik, čak i kad bi fizički bio sprečen da vidi ono što mu vera zabranjuje, može naći u iskušenju koje nosi greh.
- Na takva mesta čovek kada bi otišao i slep, ne može se vratiti bez greha - zaključuje dr Kuduzović, jasno izražavajući stav da takva putovanja donose iskušenja i savetuje vernicima da ipak odaberu destinacije gde će u miru održati svoju veru.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog Sevastijana po starom kalendaru, a Svetu Melaniju Mlađu po novom. Katolici proslavljaju Svetog papu Silvestera I, dok Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama prema svojim verskim običajima.
Za 31. decembar, izabrani stihovi iz sure El Ikhlas u knjizi „Kuran – 365 odabranih ajeta“ podsećaju na Božju jedinstvenost i savršenstvo.
U mladosti je bio vojnik, a pošto je bio veoma obrazovan i hrabar, veoma se dopao caru Dioklecijanu, koji ga je postavio za načalnika svoje dvorske garde.
Jedna iskrena reč starca razbija iluziju univerzalnog spasenja i pokazuje da vera nije pasivna uteha, već put dela i lične odgovornosti.
Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Iguman Manastira Ribnica upozorava na nevidljive sile koje oblikuju naše postupke i osećanja, objašnjavajući kako se opasni ciklusi gneva, straha i depresije prenose kroz demonske zamke koje vrebaju u svakodnevici.
Za 31. decembar, izabrani stihovi iz sure El Ikhlas u knjizi „Kuran – 365 odabranih ajeta“ podsećaju na Božju jedinstvenost i savršenstvo.
Poruka iz sure El-Asr, izdvojena za 30. decembar u knjizi „Kuran – 365 odabranih ajeta za svakodnevno čitanje“, podseća kako vera, dobra dela, istina i strpljenje mogu promeniti tok naših izbora.
U ajetima 99:1-8 krije se univerzalna poruka: nijedno delo, koliko god sitno, ne prolazi neprimećeno, a Sudnji dan donosi konačnu meru za svaku ljudsku odluku.
Poljoprivrednik iz Portugala, otac sedmoro dece i čovek koji je druge vodio ka krštenju, tek na pragu 101. godine ostvario je ličnu duhovnu želju koja ga nije napuštala od mladosti.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti oci nas podsećaju da nema istinske vere bez dela, niti prave ljubavi bez žrtve.
Desert koji se podjednako rado iznosi pred goste i ostavlja za miran ili svečani porodični ručak u danima posta na ulju.
Dok se pred doček 2026. godine figurice po istočnom kalendaru nude kao amajlije za sreću, njihovo biblijsko značenje otvara neprijatna, ali važna pitanja o granici između dekoracije, sujeverja i hrišćanske savesti.
