Islamski učenjak kroz ironiju ističe ozbiljnost izazova i iskušenja koje sunčanje i kupanje donose za vernike.
U islamskoj zajednici jedno od najčešćih pitanja koje vernici postavljaju jeste da li je odlazak na more, sunčanje i kupanje u kupaćim kostimima u skladu s verom i islamskim načelima. S obzirom na stroga šerijatska pravila, muslimani se često nalaze pred dilemama kada je u pitanju uživanje u morskim destinacijama, posebno zbog izazova koji se tiču skromnosti, čednosti i udaljavanja od iskušenja.
Prema opštem shvatanju među islamskim učenjacima, odlazak na more nije grešan čin sve dok su ispunjena tri osnovna uslova: odgovarajuće oblačenje, odvojenost među polovima i održavanje verskih obaveza, kao što su svakodnevne molitve. Skromno oblačenje, koje uključuje pokrivanje tela kako bi se poštovali islamski propisi, preporučuje se i za muškarce i za žene.
Dodatno, savetuju se posete privatnim ili odvojenim plažama, kako bi se omogućila diskrecija i zaštita od iskušenja. Na kraju, čak i u ovim momentima uživanja, muslimanima je imperativ da nastave s obavljanjem svojih verskih obaveza i molitvi.
Međutim, poznati islamski učenjak dr Safet Kuduzović daje duhovit i strog komentar na ovu temu. Iako su neki skloni liberalnijim tumačenjima, dr Kuduzović upozorava vernike ironičnim tonom, rekavši:
- Ne vidim nikakvu prepreku da muslimani idu na more sa svojom porodicom, pod dva uslova. Prvi je da idu u januaru ili februaru. Drugi uslov je da zatvore oči - kaže dr Kuduzović i dodaje:
- Pored morske obale teško pronaći hajr (dobro) - aludirajući na opasnost od moralnog posrtanja u takvom okruženju.
Kroz ovaj ironični pristup, dr Kuduzović naglašava izazove koje morske destinacije mogu predstavljati za muslimane, podsećajući da se vernik, čak i kad bi fizički bio sprečen da vidi ono što mu vera zabranjuje, može naći u iskušenju koje nosi greh.
- Na takva mesta čovek kada bi otišao i slep, ne može se vratiti bez greha - zaključuje dr Kuduzović, jasno izražavajući stav da takva putovanja donose iskušenja i savetuje vernicima da ipak odaberu destinacije gde će u miru održati svoju veru.
Vernici danas obnavljaju uspomenu na arhijereja koji je blagim, ali mudrim govorom i delima ostavio trag dublji od svakog naslova i svake epohe.
Iako su naši stari znali prigodne zdravice, mnogi danas nisu sigurni kako da pozdrave domaćina, izgovore čestitku i učestvuju u prvom obredu koji sledi čim pređu prag slavske kuće.
U 23. subotu po Duhovima, vladika Nikolaj vodi čitaoce kroz večni Božji plan, pokazujući kako kroz Hrista i ličnu slobodnu volju svaki čovek može živeti u pravdi, ljubavi i svetosti – još pre nego što je svet stvoren.
Ajeti 50:15-16, izdvojeni za 15. novembar, podsećaju na neprekidnu Božiju pažnju i moć stvaranja, izazivajući razmišljanje o odgovornosti, sudbini i unutrašnjem životu svakog čoveka.
Svetitelj iz 4. veka pokazuje jednostavan, ali dubok način da očistimo dušu, prevaziđemo greh i pronađemo unutrašnji mir.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Iguman Manastira Ribnica upozorava na nevidljive sile koje oblikuju naše postupke i osećanja, objašnjavajući kako se opasni ciklusi gneva, straha i depresije prenose kroz demonske zamke koje vrebaju u svakodnevici.
Ajeti 50:15-16, izdvojeni za 15. novembar, podsećaju na neprekidnu Božiju pažnju i moć stvaranja, izazivajući razmišljanje o odgovornosti, sudbini i unutrašnjem životu svakog čoveka.
Svaki element prirode simbolizuje obnovu, red i unutrašnju snagu, podsećajući na nevidive veze koje oblikuju naš život.
Pastorka Lena Miler u Berlinu održala je ceremoniju tokom koje je blagoslovila poligamni savez homoseksualaca, nazivajući ga "punovažnim savezom pred Bogom", a taj čin izazvao je duboku tugu u hrišćanskom svetu.
Ajeti 49:11–12 pokazuju kako jednostavna pravila ponašanja štite čast, grade poverenje i pomažu da pronađemo mir u svakodnevnom životu.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Vernici im se obraćaju u trenucima bolesti, straha i nevolja — njihovo besplatno služenje i zagovor kod Hrista donose zdravlje, utehu i snagu za životne borbe.
Saznajte kako naklíjano seme, šargarepa i med postaju prirodna bomba vitamina i minerala, bez belog šećera.
Tribina o AI tehnologiji u Crkvi izazvala je oštre reakcije monaha svetinje kraj Golupca, koji tvrde da su kritike zlonamerne i da dodatno remete crkveno jedinstvo.
