Islamski učenjak kroz ironiju ističe ozbiljnost izazova i iskušenja koje sunčanje i kupanje donose za vernike.
U islamskoj zajednici jedno od najčešćih pitanja koje vernici postavljaju jeste da li je odlazak na more, sunčanje i kupanje u kupaćim kostimima u skladu s verom i islamskim načelima. S obzirom na stroga šerijatska pravila, muslimani se često nalaze pred dilemama kada je u pitanju uživanje u morskim destinacijama, posebno zbog izazova koji se tiču skromnosti, čednosti i udaljavanja od iskušenja.
Prema opštem shvatanju među islamskim učenjacima, odlazak na more nije grešan čin sve dok su ispunjena tri osnovna uslova: odgovarajuće oblačenje, odvojenost među polovima i održavanje verskih obaveza, kao što su svakodnevne molitve. Skromno oblačenje, koje uključuje pokrivanje tela kako bi se poštovali islamski propisi, preporučuje se i za muškarce i za žene.
Dodatno, savetuju se posete privatnim ili odvojenim plažama, kako bi se omogućila diskrecija i zaštita od iskušenja. Na kraju, čak i u ovim momentima uživanja, muslimanima je imperativ da nastave s obavljanjem svojih verskih obaveza i molitvi.
Međutim, poznati islamski učenjak dr Safet Kuduzović daje duhovit i strog komentar na ovu temu. Iako su neki skloni liberalnijim tumačenjima, dr Kuduzović upozorava vernike ironičnim tonom, rekavši:
- Ne vidim nikakvu prepreku da muslimani idu na more sa svojom porodicom, pod dva uslova. Prvi je da idu u januaru ili februaru. Drugi uslov je da zatvore oči - kaže dr Kuduzović i dodaje:
- Pored morske obale teško pronaći hajr (dobro) - aludirajući na opasnost od moralnog posrtanja u takvom okruženju.
Kroz ovaj ironični pristup, dr Kuduzović naglašava izazove koje morske destinacije mogu predstavljati za muslimane, podsećajući da se vernik, čak i kad bi fizički bio sprečen da vidi ono što mu vera zabranjuje, može naći u iskušenju koje nosi greh.
- Na takva mesta čovek kada bi otišao i slep, ne može se vratiti bez greha - zaključuje dr Kuduzović, jasno izražavajući stav da takva putovanja donose iskušenja i savetuje vernicima da ipak odaberu destinacije gde će u miru održati svoju veru.
Protojerej Dejan Krstić razgovarao je sa štićenicima i vaspitačima o Kosovskoj etici, savesti i pokajanju, podsećajući da čovek nije određen samo svojim padovima, već i odlukama koje donosi posle njih.
Savremni čovek brine po ceo dan, a razloga za to nema.
Veliki duhovnik sa Svete Gore podseća da slabost nije kraj borbe, već prilika za pokajanje i povratak Bogu, jer posle pada najopasnije je izgubiti nadu.
Ovaj predlog iz posne kuhinje pokazuje da od prirodnih sastojaka može nastati hranljiv obrok, prilagođen danima posta na vodi.
U autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, protojerej-stavrofor dr Velibor Džomić, pozivajući se na dokumenta iz 2012. godine, tvrdi da Temeljni ugovor nije odstupio od stava blaženopočivšeg mitropolita crnogorsko-primorskog.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Bolest podseća čoveka na njegovu prolaznost i krhkost, primoravajući ga da zastane i preispita svoj život.
Hrišćanski život nije obećanje da će čovek biti pošteđen muka, naprotiv.
Pravoslavna vera uči da nijedno stradanje nije bez smisla i da se i kroz bolest čovek može približiti Gospodu.
Kada dođu bolest, gubitak, strah ili potpuni osećaj bezizlaza, svi postaju vernici.
Od gematrije i mističnih tumačenja do svetih tekstova i običaja, brojevi u jevrejskoj tradiciji nisu samo oznake količine već nose duboku simboliku koja otkriva pogled judaizma na stvaranje, veru, čoveka i zajednicu.
Crkveno učenje podseća da vernici ne bi trebalo olako da pristupaju oltaru. Od naklona i odgovora „Amin“ do duhovne pripreme za primanje Svete evharistije, postoje pravila čije zanemarivanje može imati ozbiljan verski značaj.
Iranski sud osudio je muzičku umetnicu Parastu Ahmadi nakon koncerta na kojem je nastupala bez hidžaba.
Islamski društveni centar Ilinoisa želi da kupi zatvoreni katolički hram iz 1906. godine u Čikagu i pretvori ga u školu, što je izazvalo rasprave zbog istorijskog značaja objekta.
Pripovetka o prazniku koji nas uči da se prava vera vidi kroz ljubav, dobrotu i dela učinjena za druge
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Probajte kašu od heljde po receptu iz Hilandara, pročitajte Molitvu po završetku rada i duhovno se nadahnite uz pouku Svetog Maksima Ispovednika.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Leontija po starom i Svete besrebrenike Kozmu i Damjana po novom kalendaru. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Arona, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Pouka svetogorskog podviznika otkriva zašto nije svaki bol štetan i kako razlikovati tugu koja udaljava od Boga od one koja vodi ka pokajanju i duhovnoj obnovi.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
