Islamski učenjak kroz ironiju ističe ozbiljnost izazova i iskušenja koje sunčanje i kupanje donose za vernike.
U islamskoj zajednici jedno od najčešćih pitanja koje vernici postavljaju jeste da li je odlazak na more, sunčanje i kupanje u kupaćim kostimima u skladu s verom i islamskim načelima. S obzirom na stroga šerijatska pravila, muslimani se često nalaze pred dilemama kada je u pitanju uživanje u morskim destinacijama, posebno zbog izazova koji se tiču skromnosti, čednosti i udaljavanja od iskušenja.
Prema opštem shvatanju među islamskim učenjacima, odlazak na more nije grešan čin sve dok su ispunjena tri osnovna uslova: odgovarajuće oblačenje, odvojenost među polovima i održavanje verskih obaveza, kao što su svakodnevne molitve. Skromno oblačenje, koje uključuje pokrivanje tela kako bi se poštovali islamski propisi, preporučuje se i za muškarce i za žene.
Dodatno, savetuju se posete privatnim ili odvojenim plažama, kako bi se omogućila diskrecija i zaštita od iskušenja. Na kraju, čak i u ovim momentima uživanja, muslimanima je imperativ da nastave s obavljanjem svojih verskih obaveza i molitvi.
Međutim, poznati islamski učenjak dr Safet Kuduzović daje duhovit i strog komentar na ovu temu. Iako su neki skloni liberalnijim tumačenjima, dr Kuduzović upozorava vernike ironičnim tonom, rekavši:
- Ne vidim nikakvu prepreku da muslimani idu na more sa svojom porodicom, pod dva uslova. Prvi je da idu u januaru ili februaru. Drugi uslov je da zatvore oči - kaže dr Kuduzović i dodaje:
- Pored morske obale teško pronaći hajr (dobro) - aludirajući na opasnost od moralnog posrtanja u takvom okruženju.
Kroz ovaj ironični pristup, dr Kuduzović naglašava izazove koje morske destinacije mogu predstavljati za muslimane, podsećajući da se vernik, čak i kad bi fizički bio sprečen da vidi ono što mu vera zabranjuje, može naći u iskušenju koje nosi greh.
- Na takva mesta čovek kada bi otišao i slep, ne može se vratiti bez greha - zaključuje dr Kuduzović, jasno izražavajući stav da takva putovanja donose iskušenja i savetuje vernicima da ipak odaberu destinacije gde će u miru održati svoju veru.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U istraživanju je razmatrano kako se teško iskustvo povezuje sa čovekovim padom, podvigom i borbom sa strastima, ali i kako kroz život u Hristu može postati deo puta ka duhovnom očišćenju i zajednici sa Bogom.
Protojerej Aleksej Mitjušin objašnjava da li ovaj čin ima veze sa spasenjem, može li se obaviti nakon sahrane i kako vernici treba da učestvuju u molitvenom ispraćaju pokojnika.
U Rimu za vreme cara Adrijana četiri hrišćanke odbile su da prinesu žrtvu idolskoj boginji Artemidi, a majka je svoje kćeri do poslednjeg trenutka učvršćivala u veri i učila ih da ne pokleknu pred strahom.
Đurđević je ukazao i na to da posetioci ne mogu očekivati da će im monasi u svakom trenutku biti dostupni, jer život u manastiru podrazuma i poštovanje dnevnog poretka.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Čovek koji živi molitvom ne postaje ravnodušan prema svetu, već slobodan od robovanja okolnostima.
Bolest podseća čoveka na njegovu prolaznost i krhkost, primoravajući ga da zastane i preispita svoj život.
Hrišćanski život nije obećanje da će čovek biti pošteđen muka, naprotiv.
Pravoslavna vera uči da nijedno stradanje nije bez smisla i da se i kroz bolest čovek može približiti Gospodu.
Praznički dani obeleženi su životom pod otvorenim nebom, simbolima zahvalnosti i sećanjem na put kroz pustinju, dok se porodice okupljaju uz molitve, prazničnu trpezu i drevne običaje.
Sedam dana provode u posebno napravljenim kolibama, koriste četiri biljke u obredu, a na trpezi se pojavljuju med, sezonske namirnice i punjeni kupus.
Četvorodnevni boravak Svetog Oca doneće susrete sa stotinama hiljada vernika, mladima, preživelima seksualnog zlostavljanja u Katoličkoj crkvi i evropskim liderima, uz molitve u Notr Damu i Lurdu.
Policija je uhapsila 31-godišnjeg državljanina Ukrajine, dok nadležni organi utvrđuju sve okolnosti napada i njegov mogući motiv.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Svetom liturgijom počelo je praznovanje, a nakon osvećenja Krsta usledio je kulturno-umetnički program uz nastupe horova i ansambala iz Bele Crkve, Beograda i Raške.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve istakao značaj brige o čoveku kao celovitoj ličnosti, posebno ukazavši na mesto molitve u zdravstvenim ustanovama.
U besedi za utorak 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristove reči o vlasti da položi život i ponovo ga uzme, otkrivajući dubinu Njegove žrtve i ljubavi prema ljudima.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
