U obraćanju vernicima u australijskoj prestonici, poglavar SPC istakao značaj svetosavskog nasleđa, zajedništva u Hristu i pomirenja među Srbima.
Patrijarh srpski Porfirije posetio je hram Svetog Save u australijskoj prestonici Kanberi, gde su ga vernici dočekali uz transparent „Dobro došli, Vaša Svetosti“ i zvuke pesme „Tamo daleko“. U susretu sa srpskim narodom na Petom kontinentu, patrijarh je govorio o značaju vere, svetosavskog nasleđa i jedinstva, podsećajući da udaljenost od otadžbine ne znači i udaljenost od Crkve i sopstvenih korena.
Verni narod Srpske pravoslavne crkve u Kanberi dočekao je patrijarha Porfirija, arhijereje i sveštenoslužitelje iz njegove delegacije najpre na aerodromu, a potom i u hramu Svetog Save. U svečanom dočeku učestvovao je i ambasador Republike Srbije u Australiji Rade Stefanović.
Posebno dirljiv trenutak bio je susret sa decom iz Folklornog društva „Sveti Sava“, koja su, odevena u tradicionalnu srpsku nošnju, patrijarhu i arhijerejima poklonila plišane koale, simbole Australije. Oni su deci, uz blagoslov, darivali ikonice, pa je susret protekao u znaku ljubavi prema srpskoj tradiciji i radosti zajedničke vere.
Nakon dočeka na aerodromu, patrijarh Porfirije se sa sveštenom pratnjom poklonio svetinji hrama Svetog Save, gde su ga dočekali vernici i članice Kola srpskih sestara, koje gotovo pola veka deluje pri ovom domu Božjem.
Starešina hrama, protojerej Branko Vasilić, podsetio je na ljubav i žrtvu srpskih doseljenika koji su osamdesetih godina prošlog veka sagradili crkvu posvećenu prvom arhiepiskopu srpskom, Svetom Savi, svesni da bez doma molitve nema ni duhovnog opstanka zajednice.
Zahvalivši patrijarhu na poseti, prota Branko poželeo mu je da „brod Crkve mudro predvodi u burnim vremenima“, uz molitvu da mu Gospod podari zdravlje i radost.
Obraćajući se okupljenim vernicima, patrijarh Porfirije ukazao je na to da geografske udaljenosti i granice između kontinenata ne mogu da razdvoje one koji pripadaju istoj Crkvi.
Crkva je, kako je naglasio, jedno telo i jedan organizam, zajednica okupljena u ime Trojičnog Boga. Dar vere koji čovek prima na krštenju čuva se i umnožava kroz zajednicu sa braćom i sestrama, naročito kroz sabranje na svetoj liturgiji.
Upravo je liturgijski život, prema patrijarhovim rečima, merilo vernosti Bogu, precima, Crkvi i njenim pastirima, ali i međusobne vernosti. Takva vernost posebno je vidljiva u životu srpske zajednice u Australiji.
- Na molitvi smo osetili ono što smo odmah videli na vašim licima i osetili u vašim srcima i dušama, a to je ljubav prema Svetom Savi, vernost njemu, ljubav prema svom rodu, prema svojoj matici, prema svojoj otadžbini i Crkvi. To je za sve nas ovde bio znak da, iako kao ogromna manjina u ovom prostoru, ovde funkcionišete kao jedan i jedinstven narod. Možemo reći samo da smo blagodarni Bogu na tome što postojite - poručio je patrijarh Porfirije.
Patrijarh je izrazio želju da i drugi vernici češće dolaze među Srbe u Australiji, kako bi se i sami ohrabrili njihovom postojanošću, verom u Hrista i ljubavlju prema svom narodu.
Posebno snažnu poruku patrijarh Porfirije uputio je govoreći o srpskim pravoslavnim hramovima podignutim daleko od matice. Oni nisu samo mesta bogosluženja već i svedočanstva o tome da se duhovni i nacionalni identitet mogu čuvati i prenositi budućim generacijama, bez obzira na to gde Srbi žive.
- Gde god smo podigli crkvu, podigli smo deo Srbije. Može neko reći da ste daleko od svoje otadžbine, ali činjenica da ovde postoji hram jeste paradoksalan pokazatelj da je naša otadžbina i ovde. Zato se molimo Bogu da vam i dalje snaži veru i da se nikada ne odvojite od svoje Crkve, kao i da se, ne daj Bože, razdvajamo i delimo - kazao je srpski patrijarh.
Osvrćući se na istoriju srpskog naroda, patrijarh je podsetio na rane koje su ostavljali nesporazumi i podele, ali i na radost koja dolazi sa pomirenjem, praštanjem i ponovnim zagrljajem.
Njegova poruka vernicima u Kanberi bila je i poziv da se čuva jedinstvo, jer se pripadnost Crkvi ne iscrpljuje u zajedničkom poreklu i tradiciji, već se potvrđuje životom u veri, međusobnom ljubavlju i spremnošću da se prevaziđu razlike.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Patrijarh Porfirije poručio je domaćinima u Kanberi da njihova odanost veri i narodu predstavlja podsticaj i za Srbe koji žive u otadžbini. Dok se u svakodnevnom životu mnoge stvari podrazumevaju, život daleko od matice često još jasnije pokazuje koliko su važni Crkva, jezik, tradicija i zajedništvo.
- Molite se Gospodu i da češće dođemo ovde da se poučimo vašom postojanošću u ljubavi prema Hristu i vernosti prema svom narodu. Mi, koji živimo u matici, mnoge stvari podrazumevamo, a često i zaboravljamo na svoj identitet - poručio je patrijarh.
Na kraju susreta, patrijarh Porfirije uručio je protojereju Branku Vasiliću ikonu Svetog Save, prvog arhiepiskopa srpskog, kao znak blagoslova i poštovanja za trud koji zajedno sa svojim parohijanima ulaže u život i napredak srpske svetinje u Kanberi.
Poseta je protekla u znaku molitve, zahvalnosti i podsećanja na odgovornost koju svaki naraštaj nosi u očuvanju vere i nasleđa svojih predaka. Poruka patrijarha Porfirija bila je jasna: gde god da žive, Srbi ostaju povezani kroz Hrista, svetu liturgiju i svoju Crkvu, a jedinstvo se čuva ljubavlju, vernošću i spremnošću na pomirenje.
BONUS VIDEO
U Hramu Svete Trojice u Bransviku, nedaleko od Melburna, srpski pravoslavni vernici dočekali su poglavara Srpske pravoslavne crkve.
U svetinji u Ilajnu, gde su ga dočekali monasi i brojni vernici, poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o Božjem promislu, duhovnim korenima Srba u Australiji i svetinjama koje čuvaju veru daleko od otadžbine.
U Kizboriju kod Melburna osvećen je hram koji su srpski vernici podigli 1994. godine.
Podignuta 1969. godine prilozima srpskih doseljenika, svetinja bi uskoro mogla da dobije priznanje, kao potvrdu značaja nasleđa koje Srbi čuvaju daleko od otadžbine.
Pravoslavna vera poziva čoveka da se ne predaje očajanju i strahu zbog porodične prošlosti, već da svoj život usmerava prema Bogu.
U obraćanju vernicima u australijskoj prestonici, poglavar SPC istakao značaj svetosavskog nasleđa, zajedništva u Hristu i pomirenja među Srbima.
Zapis iz „Srbskog kuvara“, koji je jeromonah Jerotej Draganović iz manastira Krušedola objavio još u 19. veku, otkriva kako su se od jednostavnih namirnica pripremala zasitna jela za dane kada crkveni tipik ne propisuje post.
Sveta uprava zahteva da grčki nedeljnik demantuje sporne navode i objavi njen odgovor u celosti, na istom mestu gde je objavljen tekst o Manastiru Svete Katarine na Sinaju.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve zahvalio je Australiji što je mnogim Srbima pružila novi dom, a domaćini su istakli doprinos srpske zajednice i značaj njegovih poruka mira, dijaloga i međusobnog razumevanja.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve zahvalio je Australiji što je mnogim Srbima pružila novi dom, a domaćini su istakli doprinos srpske zajednice i značaj njegovih poruka mira, dijaloga i međusobnog razumevanja.
Poglavar SPC govorio je o veri koja povezuje generacije i čuva duhovne korene naroda, upozorio na razdor i mržnju, a Bojanu Pajiću uručeno je visoko crkveno odlikovanje za doprinos srpskom kulturnom nasleđu.
Susret u Patrijaršijskom dvor održan je uoči predstojeće posete patrijarha srpskog Mitropoliji australijsko-novozelandskoj, gde će se susresti sa vernim narodom i srpskom zajednicom.
U pustinji Južne Australije srpski vernici podigli su jedinstveni podzemni hram sa ikonama na staklu i freskama isklesanim u kamenu, koji danas svedoči o snazi vere hiljadama kilometara daleko od otadžbine.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve zahvalio je Australiji što je mnogim Srbima pružila novi dom, a domaćini su istakli doprinos srpske zajednice i značaj njegovih poruka mira, dijaloga i međusobnog razumevanja.
Podignuta 1969. godine prilozima srpskih doseljenika, svetinja bi uskoro mogla da dobije priznanje, kao potvrdu značaja nasleđa koje Srbi čuvaju daleko od otadžbine.
Osvećenje obnovljene svetinje, svečana Liturgija, priznanja zaslužnim dobrotvorima i obnova parohijskog doma obeležili su duhovne svečanosti kojima je proslavljena povezanost vere, naroda i Crkve.
Episkop šabački besedio je o snazi zajedništva koje je povezalo žitelje 12 sela u izgradnji hrama Uspenja Presvete Bogorodice i poručio da njihovo delo treba da bude primer i današnjim generacijama.
Pravoslavna vera poziva čoveka da se ne predaje očajanju i strahu zbog porodične prošlosti, već da svoj život usmerava prema Bogu.
Na Miholjdan su Vuk, Teodora i Lazar krenuli tragom neobičnog pisma, a susret sa usamljenim starcem i zapuštenim voćnjakom naučio ih je da se najveće bogatstvo krije u dobroti, prijateljstvu i delima ljubavi.
U pravoslavnom učenju, odnos prema bližnjem zauzima važno mesto u duhovnom životu.
Dok jedni prvi put dolaze na Gazimestan, drugi mu se vraćaju godinama, a prizor stotina Srba koji u tišini i molitvi odaju počast knezu Lazaru i kosovskim junacima svedoči da sećanje na stradale ne bledi.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog sveštenomučenika Grigorija po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetu mučenicu Hrisiju. Katolička crkva spominje Svetog Lubencija, dok Jevreji i muslimani danas nemaju veći verski praznik.
Ruski svetitelj nas uči da pohvale i pokude ne određuju čovekovu vrednost, već da je najvažnije ostati veran istini i pred Bogom i pred sopstvenom savešću.
Kada je car izgubio razum, njegovoj sestri se u snu otkrilo da njen brat neće ozdraviti sve dok Grigorije ne bude izvađen iz jame.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
