U početku je ova pojava ostala nezapažena, ali, kako priča otac Sergije, prelomni trenutak dogodio se na praznik Svete Trojice.
U selu Belovka u Samarskoj oblasti, ikona Presvete Bogorodice "Dostojno jest“ postala je simbol duhovnog preporoda, isceljenja i nade, svedočeći o snazi vere i Božije blagodatne prisutnosti.
Pred njom su se desila mnoga čudesa - od izlečenja neizlečivih bolesti, do dubokih ličnih preobražaja.
Mesto čuda i utehe danas se nalazi u Crkvi Pokrova Presvete Bogorodice, gde je ikona "Dostojno jest“ neobjašnjivo pronađena pre više od dve decenije godina.
- Još nije razrešena priča o tome kako se ova ikona Presvete Bogorodice pojavila u našoj crkvi - kaže otac Sergije Elčeninov, nastojatelj hrama.
- Jednog jutra smo otvorili hram i ugledali veliku ikonu. Bila je tamna, skoro crna, bez okvira. Na poleđini je bio pečat: "Ova sveta ikona je naslikana 1890. godine (ili 1896.) u ruskom Andrejevom skitu na Svetoj Gori'.
Wiki
Ikona #dostojno jest"
U početku je ova pojava ostala nezapažena, ali, kako priča otac Sergije, prelomni trenutak dogodio se na praznik Svete Trojice.
- Bio sam u oltaru kada sam iznenada osetio miris divljeg prolećnog cveća – snažan, ali blag. Parohijani su, sa suzama u očima, shvatili da su svedoci čuda.
Ikona je tada počela da se "obnavlja“. Tamna boja se povlačila, otkrivajući svetle i žive tonove: plavu, belu, crvenu i ružičastu.
- Kao da je nečija nevidljiva ruka spirala slojeve tame - kaže otac Sergije.
Preobražaj izgubljenih
Među onima koje je ikona promenila bila je i Svetlana D., nekada alkoholičarka koju je porodica napustila. Dolaskom u Belovku, sve se promenilo.
- Kada sam prišla ikoni Bogorodice "Dostojno jest", osetila sam topao, lagani udar, kao od blage struje - ispričala je Svetlana.
Kada se vratila kući, dogodilo se čudo:
- Otvorila sam frižider, izvukla flašu, ali sam od mirisa alkohola – povratila. Od tada više ne pijem.
GIUSEPPE CACACE / AFP / Profimedia
Molitva pred ikonom Dostojno jest
Svetlana je započela novi život – našla je posao, vratila veru, a porodica joj je pružila ljubav i podršku. Danas, kaže, svoj život posvećuje pokajanju i služenju ljudima.
Majčina vera i čudo povratka
Još jedno dirljivo svedočenje dolazi od Klaudije V., majke vojnika koji je nestao tokom sukoba u Čečeniji. Posle bezuspešne potrage, došla je u Belovku i pomolila se pred ikonom.
- U snu sam videla hram. Prišla sam ikoni i rekla: "Presveta Bogorodice, Ti si Majka, seti se kako si patila. Pomozi mi.’ A sa ikone dolazi glas: "Smiri se, za tri dana će se naći tvoj sin" - ispričala je kasnije ocu Sergiju.
Na treći dan, pozvana je iz vojnog registra – sin joj je pronađen u vojnoj bolnici u Rostovu. Izgubio je pamćenje, ali zahvaljujući veri i upornosti majke, vraćen je kući.
Isceljenje deteta i zavet majke
Četvorogodišnji Saša K. oboleo je od leukemije. Kada je medicina digla ruke, majka i baka su ga dovele do ikone.
- Vruće - prošaputao je dečak.
- Na iznenađenje onkologa, Saša se brzo oporavljao. Posle osam meseci dijagnoza je zvanično uklonjena - piše blagovestsamara.rf.
Majka se, pre celog slučaja, zavetovala da će obnoviti ikonu ako dete ozdravi i kad se čudo desilo, želela je da ispuni zavet.
Umetnik Sergej V. svedoči:
- Bio sam spreman da kažem cenu od 80 hiljada rubalja, ali sam, protiv svoje volje, rekao – 20 hiljada. Klijentkinja je briznula u plač – to je bio tačan iznos koji joj je ostao nakon lečenja.
Pljačka i oproštaj
Zlatni i srebrni prilozi koje su vernici ostavljali ikoni ukradeni su 2006. godine. Ipak, vera i poverenje ostali su jači.
- Kada je žena iz Samare zatražila blagoslov da obnovi ikonu u znak zahvalnosti, sumnjao sam - priznaje otac Sergije. - Ali kako da živimo bez poverenja u ljude?“
Poruka iz Belovke
Na početku, u selu je verovala samo jedna žena. Danas, ikona "Dostojno jest“ okuplja verne iz cele oblasti.
- U početku smo mislili da je ikona došla, jer nismo imali druge. Sada vidimo da je ona donela svetlost – da isceljuje, prašta i u veri učvršćuje - kaže otac Sergije.
U Ukrajini od 2018. godine postoji i delimično priznata Pravoslavna crkva Ukrajine, čiju autokefalnost priznaju Vaseljenska patrijaršija Carigrada, Aleksandrijska patrijaršija, Kiparska crkva i Grčka crkva.
Jelena Georgijevna, izdanak velikih dinastija, ostavila je plemićke titule i raskošne palate da bi pronašla unutrašnji mir, pokorivši se Božjoj volji kroz nevolje, porodične tragedije i neugaslu duhovnu žeđ u dalekoj zemlji.
Mnogi supružnici svedoče da su, posle hodočašća u keliju ovog sveca na Egini i iskrenih molitava, dobili decu, a vernici veruju da ovaj svetitelj pomaže i u teškim životnim borbama, iskušenjima i molitvama za zaštitu porodice i naroda.
Na radnom sastanku u najvećoj srpskoj pravoslavnoj svetinji istaknuta je uloga države u završetku radova i dogovoren nastavak mozaicnog ukrašavanja, kojim će hram dobiti potpuni duhovni i umetnički sjaj.
U oproštajnom obraćanju, episkop švajcarski deli lične trenutke poslednjih dana svoje majke, zahvalnost za molitve i poruku o duhovnoj svetlosti koja prati odlazak iz ovog života u večnost.
Kada je došao za episkopa u Kesariju, zatekao je sav grad neznabožački, bilo je svega 17 hrišćana u njemu, a kada je odlazio iz ovog života, ostavio je sav grad hrišćanski, samo sa 17 neznabožaca.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Nakon zemljotresa, ratova i sistematskog uništavanja, završna faza građevinskih radova na hramovima Svetog Spiridona, Svetog Nikole i parohijskog doma u Petrinji budi nadu pravoslavnih vernika u ovom kraju.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Prema jednoj legendi, srpski velmoža, koji je bežao od Turaka, svoju imovinu, koja je bila bogata ostavio je svojim kumovina koji su kasnije sagradili manastir Kumanicu.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Od jevanđeljskog simbola i hrišćanskih običaja do saveta iz „Srbskog kuvara“ iz 1855. godine – kako je jedna namirnica postala tiha spona vere, prirode i svakodnevice pravoslavnih vernika.