Sveto Jevanđelje od Luke, začalo 62 (11,47-54; 12,1) 47. „Teško vama što zidate grobnice prorocima, a vaši su ih očevi pobili. 48. Vi, dakle, svedočite i odobravate dela otaca svojih; jer ih oni pobiše, a vi im grobnice zidate. 49. Zato i premudrost Božija reče: 'Poslaću im proroke i apostole, i od njih će jedne pobiti, a druge proterati; 50. da se ište od roda ovoga krv sviju proroka prolivena od postanja sveta. 51. Od krvi Aveljeve sve do krvi Zaharije, koji pogibe između žrtvenika i hrama.' Da, kažem vam, iskaće se od roda ovoga. 52. Teško vama zakonicima, što uzeste ključ od znanja: sami ne uđoste, a one koji bi ušli sprečiste.” 53. A dok im on ovo govoraše, počeše književnici i fariseji žestoko da ga napadaju i da navaljuju raznim pitanjima, 54. vrebajući ga i tražeći ne bi li što ulovili iz usta njegovih da bi ga okrivili.
Jevanđelje po Luki (8,5-15) govori o parabolu koju Isus ispriča, a koja prikazuje četiri načina na koje ljudi prihvataju Božiju reč. Neki je ignorišu, neki je brzo zaborave, neki su preokupirani životnim brigama, a oni koji je istinski prihvate donose dobre plodove.
U ovom jevanđelju po Luki, Isus objašnjava svojim učenicima da ne treba da se protive onima koji nisu protiv njih, jer su oni sa njima.
U ovom Jevanđelju apostol Luka objašnjava kako je Isus Hrist svojim učenicima rekao da od Gospoda traže blagodeti i da će ih dobiti, zato što je nebeski otac milostiv.
Jevanđelja nam prenose važnu poruku, a u naredna dva se govori o razgovoru Bogorodice i Jelisavete, ali i o poruci Isusa Marti, koja ga je usluživala.
