U ovom Jevanđelju po Luki Isus poučava ljude da ne brinu o materijalnim stvarima, jer Bog brine o njima, te ih podstiče da traže Božje carstvo, a sve ostalo će im biti dato.
Jevanđelje Luka, začalo 65. (12,13-15; 22-31) 13. Reče mu pak neko iz naroda: „Učitelju, reci bratu mom da podeli sa mnom nasleđe.” 14. A on mu reče: „Čoveče, ko mene postavi sudijom ili deliteljem nad vama? 15. A njima reče: „Gledajte i čuvajte se svake gramzivosti, jer niko ne živi od imovine svoje, što je suviše bogat.” 22. A učenicima svojim reče: „Zato vam kažem: ne brinite se dušom svojom šta ćete jesti, ni telom u šta ćete se odenuti; 23. duša je pretežnija od jela i telo od odela. 24. Pogledajte gavrane kako ne siju, niti žanju, niti imaju riznicu ni žitnicu i Bog ih hrani. A koliko ste vi pretežniji od ptica! 25. A ko od vas brinući se može dodati rastu svome lakat jedan? 26. Ako, dakle, ne možete ni najmanje, zašto se brinete za ostalo? 27. Pogledajte krinove kako rastu: ne trude se, niti predu; ali vam kažem: ni Solomon u svoj slavi svojoj ne obuče se kao jedan od njih. 28. Ako li travu u polju, koja danas jeste, a sutra se u peć baca, Bog tako odeva, koliko će više vas, maloverni! 29. Ni vi ne ištite šta ćete jesti i šta ćete piti, i ne uznemiravajte se. 30. Jer sve ovo traže neznabošci ovoga sveta; a Otac vaš zna da vama treba ovo. 31. Nego ištite Carstvo Božije i sve ovo će vam se dodati.”
Jevanđelja nam prenose važnu poruku, a u naredna dva se govori o razgovoru Bogorodice i Jelisavete, ali i o poruci Isusa Marti, koja ga je usluživala.
U ovom Jevanđelju se govori o prorocima i apostolima, od kojih će jedni stradati, a drugi će od ljudi biti proterani.
U ovom Jevanđelju Isus upozorava svoje učenike da ništa nije sakriveno što neće biti otkriveno, da se ne boje ljudi koji mogu ubiti telo, već Boga koji ima vlast da baci u pakao, i obećava da će im Sveti Duh pomoći.
Ovaj odlomak iz Jevanđelja po Luki opisuje trenutak kada Isus šalje svoje apostole, dvanaestoricu, da šire Božiju reč i leče bolesne.
Uprkos pritiscima tadašnje vlasti i cara Ahava, kao i carice Jezavelje, koja je progonila proroke, Sveti Ilija nije odstupio od istine.
Ova poslastica nekada je često krasila porodične trpeze, a recept koji se prenosio generacijama i danas čuva ukus domaće kuhinje.
Iskušenik Miloš primio je monaško ime Ilija, a mitropolit crnogorsko-primorski u besedi je govorio o Svetom proroku, lažnim prorocima današnjice i pouci koju svaki hrišćanin može da pronađe u njegovom životu.
Kako je nastalo verovanje da prorok Ilija upravlja gromovima i munjama i šta o njegovom uznesenju govori Stari zavet.
Donosimo celu molitvu jednom od najvećih starozavetnih proroka, kome se pravoslavni vernici vekovima obraćaju tražeći pokajanje, duhovno ukrepljenje, očuvanje vere, ali i Božiju zaštitu od suše, oluja, bolesti i drugih nevolja.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
"Sve što mi daje Otac meni će doći; i onoga koji dolazi meni neću isterati napolje".
I za njim iđaše mnoštvo naroda, jer gledahu znamenja njegova koja činjaše na bolesnicima.
"Ja sam glas vapijućeg u pustinji: Poravnite put Gospodnji, kao što kaza Isaija prorok".
"Nije sluga veći od gospodara svog, niti je poslanik veći od onoga koji ga je poslao".
Uprkos pritiscima tadašnje vlasti i cara Ahava, kao i carice Jezavelje, koja je progonila proroke, Sveti Ilija nije odstupio od istine.
Donosimo celu molitvu jednom od najvećih starozavetnih proroka, kome se pravoslavni vernici vekovima obraćaju tražeći pokajanje, duhovno ukrepljenje, očuvanje vere, ali i Božiju zaštitu od suše, oluja, bolesti i drugih nevolja.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za subotu 9. sedmice po Duhovima podseća na trenutak Preobraženja kada su učenici videli nebesku slavu Gospodnju i čuli glas Oca koji potvrđuje božansko sinovstvo Hristovo
Pouka ruskog podvižnika upozorava na opasnost navike i rasutih misli tokom molitve, podsećajući vernike da se prava molitva rađa tek kada u njoj učestvuju i um i duša.
Mnogi koji prolaze kroz Himaru zastaju da se pomole, zapale sveću i odaju poštovanje svetitelju čiji je život bio posvećen služenju Bogu i narodu.
Na mestu gde je Stefan Uroš IV Dušan Nemanjić prvobitno sahranjen, nakon manastirske slave služen je parastos prvom srpskom caru.
U porti manastira, nakon svete arhijerejske liturgije episkopa Teodosija, održan je program posvećen srpskoj kulturi i tradiciji, a umetnici su pesmom podsetili na duhovno nasleđe Kosova i Metohije.
Episkopa raško-prizrenskog Teodosija u drevnoj zadužbini cara Dušana dočekali su iguman Mihailo sa bratstvom i vernim narodom, nakon čega je počela sveta arhijerejska liturgija.
Biblijski opis ognjenih kola i uznesenja velikog starozavetnog proroka vekovima privlači pažnju vernika: kakvo je to "nebo", gde se nalazi raj i zašto Crkva ovaj događaj vidi kao praobraz Hristovog Vaznesenja?
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog proroka Iliju – Ilindan po starom, dok se po novom kalendaru obeležavaju Obretenje i prenos moštiju Svetog arhiđakona Stefana. Katolička crkva obeležava Gospu od anđela, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Pouka ruskog podvižnika upozorava na opasnost navike i rasutih misli tokom molitve, podsećajući vernike da se prava molitva rađa tek kada u njoj učestvuju i um i duša.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
