Ovi odlomci govore o svetoj porodici Isusa Hrista i tome kako su mudraci darovali dete darovima.
Sveto Jevanđelje od Mateja, začalo 2 (1,18-25)18. A rođenje Isusa Hrista ovako bi: Kad je mati njegova Marija bila obručena Josifu, a pre nego što se behu sastali, nađe se da je zatrudnela od Duha Svetoga. 19. A Josif muž njen, budući pravedan i ne hoteći je javno izobličiti, namisli je tajno otpustiti. 20. No kad on tako pomisli, gle, javi mu se u snu anđeo Gospodnji govoreći: „Josife, sine Davidov, ne boj se uzeti Mariju ženu svoju; jer ono što se u njoj začelo od Duha je Svetoga. 21. Pa će roditi sina, i nadeni mu ime Isus: jer će on spasti narod svoj od greha njihovih.” 22. A sve se ovo dogodilo da se ispuni što je Gospod kazao preko proroka koji govori: 23. „Eto, devojka će začeti, i rodiće sina, i nadenuće mu ime Emanuil, što će reći: „S nama Bog.” 24. Ustavši Josif od sna, učini kako mu zapovedi anđeo Gospodnji i dovede kući ženu svoju. 25. I ona, a da se nije sa njom sastao, rodi sina svoga prvenca i nadenu mu ime Isus.
1. A u dane one izađe zapovest od ćesara Avgusta da se popiše sva vaseljena. 2. Ovo je bio prvi popis za vreme Kirinijeve uprave Sirijom. 3. I iđahu svi da se popišu, svako u svoj grad. 4. A tada pođe i Josif iz Galileje iz grada Nazareta u Judeju u grad Davidov koji se zove Vitlejem, jer on beše iz doma i plemena Davidova, 5. da se zapiše s Marijom, zaručenom za njega ženom, koja beše trudna. 6. I kad onde behu, ispuniše se dani da ona rodi. 7. I rodi sina svoga Prvenca, i povi ga, i položi ga u jasle; jer im ne beše mesta u gostionici. 8. I behu pastiri u onome kraju boraveći u polju i čuvajući stražu noću kod stada svoga. 9. I gle, anđeo Gospodnji stade među njih, i slava Gospodnja obasja ih; i ispuniše se strahom velikim. 10. I reče im anđeo: „Ne bojte se; jer vam, evo, javljam radost veliku koja će biti svemu narodu. 11. Jer vam se danas rodi Spas, koji je Hristos Gospod, u gradu Davidovu. 12. I ovo vam je znak: naći ćete dete povijeno gde leži u jaslama.” 13. I ujedanput sa anđelom se pojavi mnoštvo vojske nebeske, koji hvaljahu Boga govoreći: 14. „Slava na visini Bogu, i na zemlji mir, među ljudima dobra volja.” 15. A kad anđeli otidoše od njih na nebo, ljudi pastiri rekoše jedan drugome: „Hajdemo, dakle, do Vitlejema, da vidimo to što se dogodilo, što nam objavi Gospod.” 16. I pohitavši, dođoše i nađoše Mariju i Josifa i dete gde leži u jaslama. 17. A kad videše, objaviše sve što im je kazano za to dete. 18. I svi koji čuše diviše se tome što im kazaše pastiri. 19. A Marija čuvaše sve reči ove i slagaše ih u srcu svome. 20. I vratiše se pastiri slaveći i hvaleći Boga za sve što čuše i videše kao što im bi kazano.
1. A kada se Isus rodi u Vitlejemu judejskome u dane Iroda cara, gle, dođoše mudraci od Istoka u Jerusalim i rekoše: 2. „Gdje je car judejski koji se rodi? Jer videsmo njegovu zvezdu na Istoku i dođosmo da mu se poklonimo.” 3. Kada to ču car Irod, uplaši se, i sav Jerusalim sa njim. 4. I sabravši sve prvosveštenike i književnike narodne, pitaše ih gde će se Hristos roditi. 5. A oni rekoše: „U Vitlejemu judejskome”; jer je tako prorok napisao: 6. „I ti Vitlejeme, zemljo Judina, ni po čem nisi najmanji među kneževima Judinim; jer će iz tebe izaći Vođa koji će napasati narod moj Izrailja.” 7. Onda Irod, tajno dozvavši mudrace, saznade od njih kada se pojavila zvezda. 8. I poslavši ih u Vitlejem, reče: „Idite i raspitajte se dobro za dete, pa kada ga nađete, javite mi, da i ja dođem da mu se poklonim.” 9. A oni, saslušavši cara, pođoše, i gle, zvezda, koju su videli na Istoku, iđaše pred njima dok ne dođe i stade odozgo gde beše dete. 10. A kad videše zvezdu, obradovaše se veoma velikom radosti. 11. I ušavši u kuću, videše dete sa Marijom materom njegovom, i padoše i pokloniše mu se, pa otvorivši riznice svoje prinesoše mu dare: zlato, tamjan i smirnu. 12. I primivši u snu zapovest da se ne vraćaju Irodu, drugim putem otidoše u zemlju svoju.
13. A kad oni otidoše, a to anđeo Gospodnji javi se Josifu u snu i reče: „Ustani, uzmi dete i mater njegovu, pa beži u Egipat, i budi onde dok ti ne kažem, jer će Irod tražiti dete da ga pogubi.”14. I on ustavši, uze dete i mater njegovu noću i otide u Egipat. 15. I bi tamo do smrti Irodove — da se ispuni što je Gospod rekao preko proroka koji govori: „Iz Egipta dozvah sina svoga.” 16. Tada Irod, videvši da su ga mudraci prevarili, razgnevi se veoma i posla te pogubi svu decu po Vitlejemu i po svoj okolini njegovoj od dve godine i niže, po vremenu koje je tačno doznao od mudraca. 17. Tada se ispuni što je rekao prorok Jeremija govoreći: 18. „Glas u Rami ču se, plač i ridanje i naricanje mnogo, Rahilja oplakuje decu svoju, i neće da se uteši, jer ih nema.” 19. A po smrti Irodovoj, gle, anđeo Gospodnji javi se u snu Josifu u Egiptu. 20. I reče: „Ustani, uzmi dete i mater njegovu i idi u zemlju Izrailjevu; jer su pomrli oni koji su tražili dušu deteta.” 21. A on ustavši, uze dete i mater njegovu, i dođe u zemlju Izrailjevu. 22. Ali čuvši da Arhelaj caruje u Judeji umesto Iroda, oca svoga, poboja se onamo ići, nego, primivši u snu zapovest, otide u krajeve galilejske. 23. I došavši nastani se u gradu zvanom Nazaret, da se ispuni što su rekli proroci da će se Nazarećanin nazvati.
1. A u dane one izađe zapovest od ćesara Avgusta da se popiše sva vaseljena. 2. Ovo je bio prvi popis za vreme Kirinijeve uprave Sirijom. 3. I iđahu svi da se popišu, svako u svoj grad. 4. A tada pođe i Josif iz Galileje iz grada Nazareta u Judeju u grad Davidov koji se zove Vitlejem, jer on beše iz doma i plemena Davidova, 5. da se zapiše s Marijom, zaručenom za njega ženom, koja beše trudna. 6. I kad onde behu, ispuniše se dani da ona rodi. 7. I rodi sina svoga Prvenca, i povi ga, i položi ga u jasle; jer im ne beše mesta u gostionici. 8. I behu pastiri u onome kraju boraveći u polju i čuvajući stražu noću kod stada svoga. 9. I gle, anđeo Gospodnji stade među njih, i slava Gospodnja obasja ih; i ispuniše se strahom velikim. 10. I reče im anđeo: „Ne bojte se; jer vam, evo, javljam radost veliku koja će biti svemu narodu. 11. Jer vam se danas rodi Spas, koji je Hristos Gospod, u gradu Davidovu. 12. I ovo vam je znak: naći ćete dete povijeno gde leži u jaslama.” 13. I ujedanput sa anđelom se pojavi mnoštvo vojske nebeske, koji hvaljahu Boga govoreći: 14. „Slava na visini Bogu, i na zemlji mir, među ljudima dobra volja.” 15. A kad anđeli otidoše od njih na nebo, ljudi pastiri rekoše jedan drugome: „Hajdemo, dakle, do Vitlejema, da vidimo to što se dogodilo, što nam objavi Gospod.” 16. I pohitavši, dođoše i nađoše Mariju i Josifa i dete gde leži u jaslama. 17. A kad videše, objaviše sve što im je kazano za to dete. 18. I svi koji čuše diviše se tome što im kazaše pastiri. 19. A Marija čuvaše sve reči ove i slagaše ih u srcu svome. 20. I vratiše se pastiri slaveći i hvaleći Boga za sve što čuše i videše kao što im bi kazano.
Godine same po sebi ne donose unutrašnju promenu, niti garantuju duhovnu zrelost.
Crkva uči da čovekov život i duhovno sazrevanje ne zavise samo od prijateljstva, već se mnogo može naučiti i od neprijatelja.
Smrt Marije Belečiju i njene trinaestogodišnje ćerke Izabele potresla je Italiju, a opelo je otvorilo teško pitanje pravoslavnog odnosa prema grehu, odgovornosti i Božijem milosrđu.
Crkveno predanje razlikuje ličnu molitvu za takve osobe od liturgijskog pominjanja, a ljubav prema njima ostaje poziv da se za njihovo dobro i spasenje ne prestaje moliti.
U besedi za ponedeljak 5. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da svaka reč ima težinu pred Bogom i poziva hrišćane na čuvanje misli, govora i srca.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
"Sve što mi daje Otac meni će doći; i onoga koji dolazi meni neću isterati napolje".
I za njim iđaše mnoštvo naroda, jer gledahu znamenja njegova koja činjaše na bolesnicima.
"Ja sam glas vapijućeg u pustinji: Poravnite put Gospodnji, kao što kaza Isaija prorok".
"Nije sluga veći od gospodara svog, niti je poslanik veći od onoga koji ga je poslao".
Godine same po sebi ne donose unutrašnju promenu, niti garantuju duhovnu zrelost.
Crkva uči da čovekov život i duhovno sazrevanje ne zavise samo od prijateljstva, već se mnogo može naučiti i od neprijatelja.
Smrt Marije Belečiju i njene trinaestogodišnje ćerke Izabele potresla je Italiju, a opelo je otvorilo teško pitanje pravoslavnog odnosa prema grehu, odgovornosti i Božijem milosrđu.
Crkveno predanje razlikuje ličnu molitvu za takve osobe od liturgijskog pominjanja, a ljubav prema njima ostaje poziv da se za njihovo dobro i spasenje ne prestaje moliti.
Pripovetka o prazniku koji nas uči da se prava vera vidi kroz ljubav, dobrotu i dela učinjena za druge
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Tihona Amatuntskog po starom, odnosno Svete apostole Petra i Pavla po novom kalendaru. Katolička crkva obeležava blagdan Svetih apostola Petra i Pavla, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznati veliki praznik.
Veliki duhovnik sa Svete Gore objasnio je da se promena ponašanja najmlađih ne traži samo u njihovim postupcima, već i u preispitivanju odraslih, jer iskreno pokajanje roditelja može doneti blagoslov celoj kući.
Postavljanje skulpture vile Fločke na ušću Bojane izazvalo je reakciju oca Siniše, koji je ukazao na njenu simboliku iz ugla pravoslavnog hrišćanstva.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
