U Isusovo vreme bogati muškarci su za posebne prilike oblačili dugačke haljine kako bi javno pokazali svoj visoki status.
Svi znaju kako Isus izgleda. On je najoslikanija ličnost u umetnosti hrišćanskog sveta, svuda prepoznata po dugoj kosi i bradi, i ogrtaču dugih rukava - često je bele boje i mantiji, često plavoj.
U Isusovo vreme bogati muškarci su za posebne prilike oblačili dugačke haljine kako bi javno pokazali svoj visoki status.
U jednom od Isusovih učenja, on kaže: "Pazite se pisara koji žele da hodaju u dugim haljinama (stolajima) i pozdravljaju na pijacama, a imaju najvažnija mesta u sinagogama i počasna mesta na banketima" (Marko poglavlje 12, stihovi 38-39).
Isusove izreke se generalno smatraju tačnijim delovima Jevanđelja, pa prema tome možemo pretpostaviti da Isus zaista nije nosio takve odežde. Generalno, muškarac bi u Isusovom svetu nosio tuniku do kolena, hiton, ženske dužine do gležnja, a ako biste ih zamenili, to bi bilo upamćeno.
Ove tunike bi često imale trake u boji koje su se protezale od ramena do ruba i mogle bi se tkati kao jedan komad. Na vrhu tunike nosili biste mantiju, himation, a znamo da je Isus nosio jedan od njih, jer je to ono što je žena dodirnula kad je želela da je on izleči (Marko poglavlje 5, stih 27).
Mantija je bila veliki komad vunenog materijala, mada nije bila previše debela, a za toplinu biste želeli da nosite dve. Himation, koji bi se mogao nositi na razne načine, poput ogrtača, visio bi pored kolena i mogao je u potpunosti prekriti kratku tuniku.
Moć i prestiž mogli su se videti po kvalitetu, veličini i boji ovih mantija. Ljubičasta i određene vrste plave ukazivale su na veličinu i poštovanje. To su bile kraljevske boje, jer su boje za njihovo pravljenje bile vrlo retke i skupe.
Ali boje takođe mogu ukazivati na nešto drugo. To sugeriše da pravi muškarci, osim ako nisu bili najvišeg statusa, treba da nose neobojenu odeću.
Isus, međutim, nije nosio belo.
Ovo je bilo karakteristično, zahtevalo je beljenje ili kredu, a u Judeji je bilo povezano sa grupom koja se zvala Eseni - koja je sledila strogo tumačenje jevrejskog zakona.
Razlika između Isusove odeće i svetle, bele odeće opisana je u Markovom poglavlju 9, kada trojica apostola prate Isusa na planinu da se mole i on počinje da zrači svetlošću.
Marko pripoveda da je Isusov himation (u množini reč može značiti „odevanje" ili „odeća", a ne konkretno „mantije") počeo da „blista, intenzivno belo, kako ga nijedna četka na zemlji ne može izbeliti").
Na nogama bi Isus nosio sandale. Svi su nosili sandale.
U pustinjskim pećinama blizu Mrtvog mora i Masade, na videlo su izašle sandale iz Isusovog doba, pa možemo tačno da vidimo kakve su bile.
Bile su vrlo jednostavne, sa đonom od debelih komada kože sašivenih zajedno, a gornji delovi od remenova kože koji su prolazili kroz prste.
Pre preobraženja, dakle, Marko je Isusa predstavio kao običnog čoveka, koji nosi običnu odeću, u ovom slučaju neobojenu vunu, materijal koji biste poslali na izbeljivanje. Rečeno nam je više o Isusovoj odeći tokom pogubljenja, kada rimski vojnici dele njegov himation (u ovom slučaju reč se verovatno odnosi na dve mantije) na četiri dela (Jovan, poglavlje 19, stih 23).
Jedan od njih je verovatno bio talit ili jevrejski molitveni šal. Na ovu mantiju sa resicama (tzitzith) Isus se posebno poziva u Matejevom poglavlju 23, stih 5.
Ovo je bio lagani himation, tradicionalno izrađen od neobojenog vunenog materijala kremaste boje i verovatno je imao neku vrstu indigo pruge ili niti.
Da ne bi verski zastranili, sveti oci su nam ga napisali, kratko ali precizno kako nas uticaji raznih sekti ne bi skrenuli sa puta spasenja. „Večni zid uslišenih molitava“, biće postavljen u Koleshilu u Velikkoj Britaniji, a predviđena je interakcija posetioca i instalacije, budući da će oni koji mesto posete moći da vide svačiju molitvu upotrebom pametne tehnologije. Vernici širom Etiopije okupljali su se ispred tamošnjih hramova iščekujući dolazak Božića kada i pravoslavci širom sveta. Istraživanje iz 2023. godine, koje je sproveo Institut za pravoslavne studije među pravoslavnim sveštenicima u 20 parohija širom 15 američkih država, otkrilo je da je broj konvertita u pravoslavnu crkvu porastao za 80% u 2022. godini u poređenju sa nivoima pre pandemije 2019. godine.
WIkipedia
Obuća
Duhovna riznica
17:30 | 10.01.2025
ŠTA JE "SIMVOL VERE" I ZAŠTO SVAKI VERNIK TREBA DA GA ZNA NAPAMET: Utvrđen je nakon dva vaseljenska sabora i ima veliku snagu
Duhovna riznica
22:55 | 11.01.2025
VELIKI PODUHVAT U SLAVU HRISTA: Niče najveći hrišćanski spomenik, u izgradnji mogu da učestvuju i Srbi
Duhovna riznica
16:45 | 09.01.2025
INTERNET PREPLAVILE SLIKE BOŽIĆA U ETIOPIJI: "Noć se pretvorila u dan" (FOTO)
Duhovna riznica
10:28 | 12.01.2025
OSNIVAJU SE NOVE PAROHIJE, SVE VIŠE AMERIKANACA PRELAZI U PRAVOSLAVLJE: Otkrili razloge zbog kojih to čine
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
U besedi za 30. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o jednostavnoj, ali moćnoj odluci koja je u trenutku bola i tuge oblikovala carevu lozu i otvorila put do proroka i najvećeg među carevima.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog Sevastijana po starom kalendaru, a Svetu Melaniju Mlađu po novom. Katolici proslavljaju Svetog papu Silvestera I, dok Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama prema svojim verskim običajima.
Za 31. decembar, izabrani stihovi iz sure El Ikhlas u knjizi „Kuran – 365 odabranih ajeta“ podsećaju na Božju jedinstvenost i savršenstvo.
U mladosti je bio vojnik, a pošto je bio veoma obrazovan i hrabar, veoma se dopao caru Dioklecijanu, koji ga je postavio za načalnika svoje dvorske garde.
Jedna iskrena reč starca razbija iluziju univerzalnog spasenja i pokazuje da vera nije pasivna uteha, već put dela i lične odgovornosti.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
U besedi za 30. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o jednostavnoj, ali moćnoj odluci koja je u trenutku bola i tuge oblikovala carevu lozu i otvorila put do proroka i najvećeg među carevima.
Jedna iskrena reč starca razbija iluziju univerzalnog spasenja i pokazuje da vera nije pasivna uteha, već put dela i lične odgovornosti.
Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja.
Brak zahteva zrelost, spremnost na žrtvu, odgovornost i sposobnost da se voli drugi više od sebe.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti oci nas podsećaju da nema istinske vere bez dela, niti prave ljubavi bez žrtve.
Desert koji se podjednako rado iznosi pred goste i ostavlja za miran ili svečani porodični ručak u danima posta na ulju.
Dok se pred doček 2026. godine figurice po istočnom kalendaru nude kao amajlije za sreću, njihovo biblijsko značenje otvara neprijatna, ali važna pitanja o granici između dekoracije, sujeverja i hrišćanske savesti.
