Zadušnice nisu samo dan molitve za upokojene, već i ozbiljna opomena za sve nas koji još hodimo ovom zemljom. Sveti Teofan Zatvornik u svojoj knjizi na ovaj dan poziva da se setimo prolaznosti života i neodložne potrebe za pokajanjem. Jer, kako on kaže, posle smrti više ne možemo očekivati očišćenje – sve što nismo ispravili ovde postaće teret s kojim ćemo stati pred Lice Božije.
"Zadušnice. Sveta Crkva danas našu pažnju prenosi od sadašnjeg života ka ocima i bratiji koji su otišli odavde, sa željom da nas, ukazujući nam na njihovo stanje koje ni sami nećemo moći da zaobiđemo, raspoloži na dostojno provođenje Sirne sedmice i zatim, Velikog posta, koji za njom dolazi.
Poslušajmo, radi toga, našu majku Crkvu i, sećajući se otaca i bratije naše, zapnimo da se i sami pripremimo za prelazak na onaj svet. Pris etimo se svojih grehova i oplakimo ih, donevši za ubuduće čvrstu nameru da se sačuvamo od svake nečistote. Jer, u Carstvo Božije neće ući ništa nečisto, i niko od nečistih se na Sudu neće opravdati.
Posle smrti više ne očekuj očišćenje. Požurimo, jer ko sebi može da predskaže dugovečnost? Ovaj život se načas može preseći. A zatim, kako se javiti na onome svetu nečist? Kakvim ćemo očima da pogledamo na oce i bratiju koji imaju da nas sret nu? Šta ćemo da odgovorimo na njihova pitanja: ’Zašto ovo kod tebe nije dobro? A šta je to, a ono?’ Kakav sram i stid će nas tada obuzeti?!
Požurimo, zato, da ispravimo sve neispravno, ne bismo li se javili na onom svetu barem koliko-toliko snošljivi i prihvatljivi."
