Gospod pošto im ovo izgovori, uznese se na nebo i sede Bogu sa desne strane.
Jevanđelje Marko, začalo 71 (16,9-20) 9. A Isus, vaskrsnuvši rano u prvi dan nedelje, javi se najpre Mariji Magdalini, iz koje beše isterao sedam demona. 10. I ona otide te javi onima što su bili s njim, koji plakahu i ridahu. 11. A oni čuvši da je živ i da ga je ona videla, ne verovaše. 12. A posle toga javi se na putu dvojici od njih u drugome obličju, kad su išli u selo.
13. I oni otišavši javiše ostalima; ali ni njima ne verovaše. 14. Najposle javi se njima Jedanaestorici kada bejahu za trpezom, i prekori ih za njihovo neverovanje i okorelost srca, što ne verovaše onima koji ga videše vaskrsloga. 15. I reče im: „Idite po svemu svetu i propovedajte jevanđelje svakom stvorenju. 16. Koji poveruje i krsti se biće spasen, a koji ne veruje biće osuđen. 17. A znaci onima koji veruju biće ovi: imenom mojim izgoniće demone; govoriće novim jezicima; 18. uzimaće zmije u ruke; ako i smrtno što popiju, neće im nauditi; na bolesnike polagaće ruke, i ozdravljaće."
19. A Gospod pošto im ovo izgovori, uznese se na nebo i sede Bogu sa desne strane. 20. A oni otidoše i propovedaše svuda, i Gospod im pomagaše, i reč potvrđivaše znacima koji su se potom pokazivali.
Jevanđelje Luka, začalo 114 (24,36-53) 36. I dok oni ovo govorahu, i sam Isus stade među njih, i reče im: „Mir vam!“ 37. A oni se uplašiše, i budući ustrašeni, pomisliše da vide duha. 38. I reče im: „Što ste zbunjeni? I zašto takve pomisli ulaze u srca vaša? 39. Vidite ruke moje i noge moje, da sam ja glavom; opipajte me i vidite; jer duh nema tela i kostiju kao što vidite da ja imam.“ 40. I ovo rekavši pokaza im ruke i noge. 41. A dok još ne verovahu od radosti i dok se čuđahu, reče im: „Imate li ovde šta za jelo?“
42. A oni mu dadoše komad ribe pečene, i meda u saću. 43. I uzevši jede pred njima. 44. A njima reče: „Ovo su reči koje sam vam govorio još dok sam bio s vama, da se mora sve ispuniti što je o meni napisano u Zakonu Mojsejevu i u Prorocima i u Psalmima.“ 45. Tada im otvori um da razumeju Pisma. 46. I reče im: „Tako je pisano, i tako je trebalo da Hristos postrada i vaskrsne iz mrtvih trećega dana, 47. i da se u njegovo ime propoveda pokajanje i oproštenje grehova po svim narodima, počevši od Jerusalima. 48. A vi ste svedoci ovome.
49. I evo, ja ću poslati obećanje Oca svog na vas; a vi sedite u gradu Jerusalimu dok se ne obučete u silu s visine.“ 50. I izvede ih napolje do Vitanije, i podigavši ruke svoje blagoslovi ih. 51. I dok ih on blagosiljaše, odstupi od njih i uznošaše se na nebo. 52. A oni mu se pokloniše i vratiše se u Jerusalim sa radošću velikom, 53. i behu neprestano u hramu hvaleći i blagosiljajući Boga. Amin!
"Ja sam vrata; ako ko uđe kroz mene spašće se, i ući će i izaći će, i pašu će naći."
"Ovce moje slušaju glas moj, i ja njih poznajem, i za mnom idu. 28. I ja im dajem život večni, i nikad neće izginuti, i niko ih neće oteti iz ruke moje."
"Ako, dakle, ko ukine jednu od ovih najmanjih zapovesti i nauči tako ljude, nazvaće se najmanji u Carstvu nebeskome; a ko izvrši i nauči, taj će se veliki nazvati u Carstvu nebeskome."
"Ne dotiči me se, jer još nisam uzišao Ocu svom; nego idi braći mojoj i kaži im: Uzlazim Ocu mom i Ocu vašem, i Bogu mom i Bogu vašem.“
Od prvih pokreta u utrobi do svakodnevnih odluka – ajeti iz sure Āli Imran (3:5 6) otkrivaju koliko je život pažljivo oblikovan, podsećajući nas da ništa na nebu ni na Zemlji nije skriveno od Alahovog znanja i moći.
Reči svetogorskog starca deluju kao tiha, ali neumoljiva optužba naše potrebe da sudimo, i podsećaju nas da se vera ne meri time koga smo isključili, nego koga smo bili spremni da nosimo.
U kripti zavetnog hrama vernici, prosvetitelji i akademici okupili su se da poslušaju reči patrijarha Porfirija o neiscrpnoj mudrosti prvog srpskog arhiepiskopa, njegovom prosvetiteljstvu i značaju za savremeni život i vrednosti zajednice.
Pravoslavni sveštenik objašnjava zašto način na koji trpimo odlučuje hoće li naše muke biti iskupljenje ili nova greška.
Kada su i Stratonika doveli caru kao hrišćanina, on presudi da se obojica potope u Dunav.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Marko koristi grčku reč tekton, koja se tradicionalno prevodi kao "drvodelja", ali zapravo znači "radnik" ili "majstor" u kamenu, drvetu ili metalu.
"Budite vi, dakle, savršeni, kao što je savršen Otac vaš nebeski."
"A ja vam kažem da se ne protivite zlu, nego ako te ko udari po desnom obrazu tvom, okreni mu i drugi".
"A ja vam kažem da svaki koji otpusti ženu svoju, osim zbog preljube, navodi je da čini preljubu; i koji se oženi otpuštenicom, preljubu čini."
Reči svetogorskog starca deluju kao tiha, ali neumoljiva optužba naše potrebe da sudimo, i podsećaju nas da se vera ne meri time koga smo isključili, nego koga smo bili spremni da nosimo.
Pravoslavni sveštenik objašnjava zašto način na koji trpimo odlučuje hoće li naše muke biti iskupljenje ili nova greška.
Od Jerusalima, preko Svete Gore do Rusije, od izgubljenih ruku do isceljenja – ova svetinja se 25. januara posebno proslavlja, a vernici joj se obraćaju za porođaj, zdravlje deteta i pomoć onda kada ljudska snaga više nije dovoljna.
Zahtevati od drugih više nego od sebe daleko je lakše i jednostavnije.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
U autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, sveštenik pri Hramu Svete Trojice u Starom gradu Budvi objašnjava na koji način priprema, blagoslov i vrlinski život supružnika mogu izgraditi istinsku bračnu zajednicu.
Ova svetinja povezuje Jerusalim, Svetu Goru i prvog arhiepiskopa srpskog i govori o blizini Boga na način koji se ne zaboravlja.
Sastojci za ovu poslasticu mere se u šoljama i kašikama, priprema je laka, a svaki zalogaj donosi toplinu i miris doma.
