Liturgija se, uz srpski, delimično služi i na španskom jeziku kako bi se pravoslavlje približilo lokalnom narodu.
Pravoslavlje u Španiji beleži veliki duhovni rast - u gradu Fuengiroli, na jugu zemlje, dvoje Španaca i pet Holanđana odlučilo je da primi pravoslavnu veru u okviru misije Srpske pravoslavne crkve (SPC).
Čin krštenja obavljen je oko praznika Svetih apostola Petra i Pavla, koji je i slava parohije u Andaluziji.
Parohija SPC u Andaluziji osnovana je pre godinu dana i deo je Zapadnoevropske eparhije.
Protojerej-stavrofor Dušan Erdelj, inicijator osnivanja crkvenog života na jugu Španije, preselio se u Fuengirolu 1. juna 2024. godine, a već tada je počelo okupljanje vernika.
- Pravoslavlje je na obali Kosta del Sol našlo svoju misiju. Naši vernici su Srbi, ali i pravoslavni Rusi, Ukrajinci, pa čak i Španci i Holanđani - kaže otac Dušan.
Jedan od novokrštenih vernika, Holanđanin, godinama je blizak srpskoj zajednici. Već je prihvatio srpsku slavu, tetovirao je pravoslavni krst, a mnogi misle da je poreklom Srbin.
- Njegov najbolji prijatelj je Srbin, često je boravio u Srbiji i zavoleo pravoslavlje - otkriva sveštenik.
Osim u Andaluziji, SPC je otvorila i hram Svetog Jovana Bogoslova u Valensiji, u samom centru grada. Na Vidovdan je obavljeno osvećenje, a parohija okuplja Srbe, Ruse i Ukrajince.
Zajednica sada broji oko 200 stalnih vernika, a redovno dolaze i javne ličnosti. Među najzaslužnijima su porodica Gudelj (kumovi slave), pevačice Ana Bekuta, Goca Lazarević, kao i pesnik Marko Milošević. Posebno se ističe i dr Slađana Obradović, koja povezuje lokalno stanovništvo i srpske turiste sa SPC.
Liturgija se, uz srpski, delimično služi i na španskom jeziku kako bi se pravoslavlje približilo lokalnom narodu. Otac Dušan učestvovao je i u katoličkoj procesiji za Uskrs, što je označeno kao istorijski trenutak prisustva SPC u Španiji.
Veliku podršku pružaju i sveštenici iz drugih zemalja: otac Dejan Mandić iz Slovenije i otac Aleksandar Zeljković iz Norveške, koji redovno posećuju parohiju u Andaluziji.
Sledeći veliki događaj biće Svetosavski bal 7. februara, kada SPC planira da okupi Srbe iz cele zapadne Evrope i pokaže snagu pravoslavlja u dijaspori, javlja "Vojvodina uživo":
BONUS VIDEO: OVO JE ČUDOTVORNA IKONA MANASTIRA TUMANE: Pred Bogorodicom Kurskom se dešavaju čuda
Visokopreosvećeni mitropolit Justin je besedio vernima o značaju Svetih apostola Petra i Pavla, njihovim životima i suštini pečata apostolstva u Gospodu.
Protojerej Jovan Radović, paroh podgorički, odgovarao je na pitanja slušalaca radija "Svetigora" u emisiji "Pitajte sveštenika".
Kažu u Crkvi da je joga povezana sa duhovnošću i umnom meditacijom karakterističnom za Daleki istok.
Takođe, snimak prikazuje preplašene stanovnike kako izlaze iz svojih domova na ulice, dok stakla na okolnim zgradama podrhtavaju.
Kršteno kumstvo u pravoslavlju nije samo običaj, već istinsko duhovno srodstvo koje nastaje u svetoj tajni krštenja.
Mnogi podvizi koji se u hrišćanskom životu smatraju uzvišenim - post, molitva, milostinja - mogu izgubiti svoju suštinu ukoliko postanu sredstvo za zadobijanje ljudskog priznanja.
Episkop je poručio da se istina ne nalazi u spoljašnjim učenjima, već u živom odnosu sa Bogom.
Jednostavan recept od nekoliko sastojaka donosi osećaj lakoće i vraća ravnotežu posle obilnih obroka, baš onako kako su to radile nekadašnje domaćice.
Od prvog znaka krsta na ulazu do pričešća i izlaska iz hrama, svaki pokret ima svoje značenje – zašto su tišina, pažnja i unutrašnja sabranost ključni i šta vernici najčešće rade pogrešno, a da toga nisu ni svesni.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Kršteno kumstvo u pravoslavlju nije samo običaj, već istinsko duhovno srodstvo koje nastaje u svetoj tajni krštenja.
Mnogi podvizi koji se u hrišćanskom životu smatraju uzvišenim - post, molitva, milostinja - mogu izgubiti svoju suštinu ukoliko postanu sredstvo za zadobijanje ljudskog priznanja.
Od prvog znaka krsta na ulazu do pričešća i izlaska iz hrama, svaki pokret ima svoje značenje – zašto su tišina, pažnja i unutrašnja sabranost ključni i šta vernici najčešće rade pogrešno, a da toga nisu ni svesni.
U besedi za utorak 2. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači reči apostola Pavla o vaskrsenju, uz sliku novog života koji ne briše čoveka, već ga preobražava u nešto što nadilazi truležnost i kraj.
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
U kratkom savetu svetogorski podvižnik objasnio je kako jedan naizgled običan trenutak prolaska pored bolnice postaje ogledalo našeg odnosa prema patnji, zahvalnosti i sopstvenoj savesti.
Oproštaj od poštovanog monaha biće upriličen 21. aprila u Petrovaradinu, gde će biti služene zaupokojena Liturgija i opelo, dok će njegovo telo biti položeno u manastiru Grgeteg, uz prisustvo vernika, sveštenstva i monaštva.
Pre nego što je beba prevezena u bolnicu, sveštenik je tražio da se zove Huan Fransisko, odnosno dao mu je ime koje je, kako je rekao, nosio u srcu i pre nego što će dete dobiti zvaničan identitet.
