Liturgija se, uz srpski, delimično služi i na španskom jeziku kako bi se pravoslavlje približilo lokalnom narodu.
Pravoslavlje u Španiji beleži veliki duhovni rast - u gradu Fuengiroli, na jugu zemlje, dvoje Španaca i pet Holanđana odlučilo je da primi pravoslavnu veru u okviru misije Srpske pravoslavne crkve (SPC).
Čin krštenja obavljen je oko praznika Svetih apostola Petra i Pavla, koji je i slava parohije u Andaluziji.
Parohija SPC u Andaluziji osnovana je pre godinu dana i deo je Zapadnoevropske eparhije.
Protojerej-stavrofor Dušan Erdelj, inicijator osnivanja crkvenog života na jugu Španije, preselio se u Fuengirolu 1. juna 2024. godine, a već tada je počelo okupljanje vernika.
- Pravoslavlje je na obali Kosta del Sol našlo svoju misiju. Naši vernici su Srbi, ali i pravoslavni Rusi, Ukrajinci, pa čak i Španci i Holanđani - kaže otac Dušan.
Jedan od novokrštenih vernika, Holanđanin, godinama je blizak srpskoj zajednici. Već je prihvatio srpsku slavu, tetovirao je pravoslavni krst, a mnogi misle da je poreklom Srbin.
- Njegov najbolji prijatelj je Srbin, često je boravio u Srbiji i zavoleo pravoslavlje - otkriva sveštenik.
Osim u Andaluziji, SPC je otvorila i hram Svetog Jovana Bogoslova u Valensiji, u samom centru grada. Na Vidovdan je obavljeno osvećenje, a parohija okuplja Srbe, Ruse i Ukrajince.
Zajednica sada broji oko 200 stalnih vernika, a redovno dolaze i javne ličnosti. Među najzaslužnijima su porodica Gudelj (kumovi slave), pevačice Ana Bekuta, Goca Lazarević, kao i pesnik Marko Milošević. Posebno se ističe i dr Slađana Obradović, koja povezuje lokalno stanovništvo i srpske turiste sa SPC.
Liturgija se, uz srpski, delimično služi i na španskom jeziku kako bi se pravoslavlje približilo lokalnom narodu. Otac Dušan učestvovao je i u katoličkoj procesiji za Uskrs, što je označeno kao istorijski trenutak prisustva SPC u Španiji.
Veliku podršku pružaju i sveštenici iz drugih zemalja: otac Dejan Mandić iz Slovenije i otac Aleksandar Zeljković iz Norveške, koji redovno posećuju parohiju u Andaluziji.
Sledeći veliki događaj biće Svetosavski bal 7. februara, kada SPC planira da okupi Srbe iz cele zapadne Evrope i pokaže snagu pravoslavlja u dijaspori, javlja "Vojvodina uživo":
BONUS VIDEO: OVO JE ČUDOTVORNA IKONA MANASTIRA TUMANE: Pred Bogorodicom Kurskom se dešavaju čuda
Visokopreosvećeni mitropolit Justin je besedio vernima o značaju Svetih apostola Petra i Pavla, njihovim životima i suštini pečata apostolstva u Gospodu.
Protojerej Jovan Radović, paroh podgorički, odgovarao je na pitanja slušalaca radija "Svetigora" u emisiji "Pitajte sveštenika".
Kažu u Crkvi da je joga povezana sa duhovnošću i umnom meditacijom karakterističnom za Daleki istok.
Takođe, snimak prikazuje preplašene stanovnike kako izlaze iz svojih domova na ulice, dok stakla na okolnim zgradama podrhtavaju.
Rođena u selu Selogražde kod Prizrena, mati Evgenija je ceo život posvetila manastirima i molitvi, ostavljajući neizbrisiv trag u Pokajnici i u srcima vernika.
Posle dvostrukog ubistva u selu na jugu Krita, meštani govore o ukletom nasleđu, kletvama i molitvama za oproštaj, dok se senka novih sukoba nadvila nad ovim mestom.
Jedan je od 70 apostola, a često se naziva bratom Isusa Hrista, jer je bio sin Josifa, muža Presvete Bogorodice Marije.
U prestonici SAD slavilo se kao u srcu Srbije – liturgija, pesma, kolo i molitva spojili su verni narod u crkvi Svetog Luke, dok je freska Presvete Bogorodice „Širšaja nebesa“ postala simbol duhovnog mosta između otadžbine i dijaspore.
Na svakoj slavskoj trpezi ono zauzima sveto mesto — simbol je vaskrsenja, zajedništva i zahvalnosti Bogu. Evo zašto se njegovo posluženje smatra molitvom, a ne običajem.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Posle dvostrukog ubistva u selu na jugu Krita, meštani govore o ukletom nasleđu, kletvama i molitvama za oproštaj, dok se senka novih sukoba nadvila nad ovim mestom.
Na svakoj slavskoj trpezi ono zauzima sveto mesto — simbol je vaskrsenja, zajedništva i zahvalnosti Bogu. Evo zašto se njegovo posluženje smatra molitvom, a ne običajem.
Mir nije odsustvo haosa, već prisustvo smisla.
Bolest ne nastaje samo zbog telesnih slabosti, već i zbog stanja ljudske duše.
Sabrani verni narod zajedno sa državnim zvaničnicima u tišini i molitvi odali poštovanje stradalima dok su patrijarhove reči o miru i jedinstvu dirnule srca svih prisutnih.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Od molitava za zdravlje i porodičnu sreću do isceljenja koja se prepričavaju generacijama — žene širom Srbije svedoče kako im je Sveta Petka vratila snagu, veru i mir u srcu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
U besedi za 22. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički ističe da se prava lepota prepoznaje kroz duhovnu svetlost i blagodet koja menja čoveka.
Ajeti 43:85 89 otkrivaju kako oprost, dobra dela i vera u Božju pravdu mogu promeniti vaš pogled na svet.
