U knjizi “Duhovne pouke oca Joila” autora Vladimira Kljajevića, porodica otkriva detalje susreta sa ocem Joilom, neobičnim znakovima na sahrani i snazi pravoslavne molitve.
Život ponekad čoveka stavlja pred teške odluke i iskušenja. Takav je bio i život jedne žene, majke troje dece, pobožne i karakternе, koja je tokom života nosila teret ličnih patnji – muža alkoholičara i nekoliko abortusa – ali je uvek nastojala da ostane verna Bogu i svojoj porodici. Znala je da je abortus greh i ispovedala se, a njena vera bila je njen štit kroz sve teškoće.
Težak život i iskušenja
Godine 2002. preminula je u 69. godini. Njena smrt okupila je četvoročlanu porodicu kraj njenog kreveta.
„U suštini dobra i karakterna žena. Imala je više abortusa (muž alkoholičar). Znala je da je abortus smrtni greh, ispovedala ih. Rodila je nas troje dece i smatrala je da nema kud. Pola sata nakon njene smrti, nas četvoro smo bili kraj nje. Znali smo šta treba da činimo za njenu dušu. Molili smo se neprestano“, kaže jedno od dece ove pobožne žene.
Satima molitve za spasenje duše
Bio je to trenutak tuge, ali i odlučnosti – porodica je znala šta treba da učini za spasenje njene duše. Satima su čitali Jevanđelje, psaltir, akatiste i kanone, pojali tropare i kondake, kropili svetom vodom, pazeći na sve – od alkohola do pokušaja magijskih činova – da bi zaštitili majku i njenu dušu.
Četiri sata koja su promenila sve
Nakon četiri sata molitve, dogodilo se nešto što niko nije mogao očekivati:
„Više nije bilo suza, tuge, samo blažena radost. Nastavili smo molitvu sve do sutrašnjeg opela. Dok su ostali i rodbina naricali, mi smo, kako su nam kasnije rekli, imali neobične osmehe na licu“, kažu članovi porodice.
Spokoj i prisustvo majke mesecima nakon smrti
Mesecima su nastavili molitvu, davali pomene i činili milostinju, osećajući spokoj i prisustvo majke. Osam meseci kasnije, porodica je posetila oca Joila, poznatog duhovnika i dugogodišnjeg čuvara kivota Svetog Vasilija Ostroškog, da razgovara o njenoj duši.
Printscreen/YouTube/Vijesti online
Otac Joil
Susret sa ocem Joilom i istina o grehovima
Otac Joil se pomolio pred ikonostasom i potom sa osmehom rekao:
„Ne boj se. Tvoja majka je na mnogo lepom mestu.“
Ali potom je upozorio na težinu njenih grehova:
„Njena duša je odmah pala na dno pakla zbog abortusa.“
Ćerka pokojne starice je zavapila:
„Ali oče, muž joj je bio alkoholičar 20 godina…“
Otac Joil je prekinuo i rekao:
„Ona je trebala da pusti da bude ubijena, ili da ide niz beli svet, ali da digne ruku na nerođenu decu, to nikako! A, tvoj otac ako se odmah ne pokaje, teško njemu! Ne može ga spasiti ni crkva, ni niko. Vi ste za majku imali puno i ljubavi i znanja, polagali ste nadu u Boga i Bog vas je čuo. Četiri sata vašeg truda i vi ste osetili da ste u raju. Tu blagodat Božiju i sada osećate.“
Neobični znakovi na sahrani
Tada je porodica ispričala ocu Joilu nešto što ih je duboko uznemirilo – primetili su da je na dan sahrane neko ubacio predmet nalik hemijskoj olovci u grob majke. Otac Joil se smračio, pomolio se pred ikonostasom i rekao:
„Ljubomorni, vi Božiji, oni vražiji. Idu vračarama, hodžama… Stavili su vaša imena u hemijsku da papir brzo ne istruli, da vam skrate život. Trebali ste reagovati i razobličiti ih pred svima. Ima toga mnogo svuda. Treba im reći da idu u crkvu i da se kaju, jer uništavaju sebe i svoje potomke. Duši tvoje majke ne mogu nauditi, a ni vama, ne bojte se.“
Kada su deca odgovorila da će im reći, ali da će se komšije zaklinjati svojom decom da nisu, otac Joil ih je savetovao:
„Onda im ne ulazite u kuću, ne govorite im ništa, oprostite im i molite se da im Bog oprosti, jer ne znaju šta čine.“
Poruka svedočenja i moć molitve
Ovo svedočenje deo je knjige "Duhovne pouke oca Joila" autora Vladimira Kljajevića, kome je ćerka pokojne žene lično posvedočila o ovom događaju. Ovaj trenutak snažno je potvrdio da molitva i vera nadmašuju ljudske slabosti i zle namere drugih. Poruka je jasna: ljubav i istrajna molitva štite dušu, a oprost i molitva za grešnike oslobađaju i onoga ko oprosti.
Dva dana nakon smrti, kako naglašava protojerej-stavrofor profesor doktor Vladimir Stupar, duša pokojnika luta, obilazi ona mesta koja je volela i posećivala tokom života. Ona se oslobađa time, ističe, tereta telesnosti i postaje pokretljiva da velikom brzinom pređe s jednog mesta na drugo.
Duboki uzdasi ka Gospodu, koje je zapisao Sveti Tihon Zadonski, patrijarh moskovski, ostaju večno utočište za one koji traže milost, utehu i snagu da koračaju stazom vere.
Promenljiv početak i fiksni završetak čine ovaj post posebnim u crkvenom kalendaru, a njegova suština ne iscrpljuje se u jelovniku - naglasak je na unutrašnjem preobražaju, molitvi i pričešću kao središtu hrišćanskog života.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za četvrtak 3. sedmice po Vaskrsu otvara se pitanje koje ne nudi utehu, već suočavanje sa silama koje nadilaze ljudsku prirodu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Simeona Persijskog po starom i Svetog prepodobnog Jakova Ispovednika po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Pija V, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Bez miksera, bez čekanja i bez raskoši, ovaj recept čuva duh porodičnih okupljanja i dana kada crkveni kalendar dopušta da se radost podeli i kroz desert koji nije postan.
Bogataš, mučeći se u paklu, moli Avraama da pošalje Lazara da mu pomogne, ali Avram objašnjava da je među njima postavljena velika provalija i da ako oni koji su na zemlji ne slušaju proroke, neće verovati ni ako neko ustane iz mrtvih.
Promenljiv početak i fiksni završetak čine ovaj post posebnim u crkvenom kalendaru, a njegova suština ne iscrpljuje se u jelovniku - naglasak je na unutrašnjem preobražaju, molitvi i pričešću kao središtu hrišćanskog života.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za četvrtak 3. sedmice po Vaskrsu otvara se pitanje koje ne nudi utehu, već suočavanje sa silama koje nadilaze ljudsku prirodu.
Od dovratnika do vitrine, neke navike u rasporedu svetinja potiču iz pogrešnih tumačenja, a prema učenju Crkve, mesto koje im dajemo otkriva koliko razumemo njihovu pravu ulogu u svakodnevnom životu.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
U strahu od nove državne podele i potrage za sigurnim osloncem, deo stanovnika dalmatinskog ostrva prešao je u pravoslavnu veru, što je pokrenulo niz reakcija, sukoba i dugotrajan proces koji će se završiti tek posle Drugog svetskog rata.
Gotovo četiri decenije otac Slobodan bio je oslonac parohijanima, predvodio sveštenstvo kao arhijerejski namesnik i ostavio snažan trag u crkvenom životu.
