U knjizi “Duhovne pouke oca Joila” autora Vladimira Kljajevića, porodica otkriva detalje susreta sa ocem Joilom, neobičnim znakovima na sahrani i snazi pravoslavne molitve.
Život ponekad čoveka stavlja pred teške odluke i iskušenja. Takav je bio i život jedne žene, majke troje dece, pobožne i karakternе, koja je tokom života nosila teret ličnih patnji – muža alkoholičara i nekoliko abortusa – ali je uvek nastojala da ostane verna Bogu i svojoj porodici. Znala je da je abortus greh i ispovedala se, a njena vera bila je njen štit kroz sve teškoće.
Težak život i iskušenja
Godine 2002. preminula je u 69. godini. Njena smrt okupila je četvoročlanu porodicu kraj njenog kreveta.
„U suštini dobra i karakterna žena. Imala je više abortusa (muž alkoholičar). Znala je da je abortus smrtni greh, ispovedala ih. Rodila je nas troje dece i smatrala je da nema kud. Pola sata nakon njene smrti, nas četvoro smo bili kraj nje. Znali smo šta treba da činimo za njenu dušu. Molili smo se neprestano“, kaže jedno od dece ove pobožne žene.
Satima molitve za spasenje duše
Bio je to trenutak tuge, ali i odlučnosti – porodica je znala šta treba da učini za spasenje njene duše. Satima su čitali Jevanđelje, psaltir, akatiste i kanone, pojali tropare i kondake, kropili svetom vodom, pazeći na sve – od alkohola do pokušaja magijskih činova – da bi zaštitili majku i njenu dušu.
Četiri sata koja su promenila sve
Nakon četiri sata molitve, dogodilo se nešto što niko nije mogao očekivati:
„Više nije bilo suza, tuge, samo blažena radost. Nastavili smo molitvu sve do sutrašnjeg opela. Dok su ostali i rodbina naricali, mi smo, kako su nam kasnije rekli, imali neobične osmehe na licu“, kažu članovi porodice.
Spokoj i prisustvo majke mesecima nakon smrti
Mesecima su nastavili molitvu, davali pomene i činili milostinju, osećajući spokoj i prisustvo majke. Osam meseci kasnije, porodica je posetila oca Joila, poznatog duhovnika i dugogodišnjeg čuvara kivota Svetog Vasilija Ostroškog, da razgovara o njenoj duši.
Printscreen/YouTube/Vijesti online
Otac Joil
Susret sa ocem Joilom i istina o grehovima
Otac Joil se pomolio pred ikonostasom i potom sa osmehom rekao:
„Ne boj se. Tvoja majka je na mnogo lepom mestu.“
Ali potom je upozorio na težinu njenih grehova:
„Njena duša je odmah pala na dno pakla zbog abortusa.“
Ćerka pokojne starice je zavapila:
„Ali oče, muž joj je bio alkoholičar 20 godina…“
Otac Joil je prekinuo i rekao:
„Ona je trebala da pusti da bude ubijena, ili da ide niz beli svet, ali da digne ruku na nerođenu decu, to nikako! A, tvoj otac ako se odmah ne pokaje, teško njemu! Ne može ga spasiti ni crkva, ni niko. Vi ste za majku imali puno i ljubavi i znanja, polagali ste nadu u Boga i Bog vas je čuo. Četiri sata vašeg truda i vi ste osetili da ste u raju. Tu blagodat Božiju i sada osećate.“
Neobični znakovi na sahrani
Tada je porodica ispričala ocu Joilu nešto što ih je duboko uznemirilo – primetili su da je na dan sahrane neko ubacio predmet nalik hemijskoj olovci u grob majke. Otac Joil se smračio, pomolio se pred ikonostasom i rekao:
„Ljubomorni, vi Božiji, oni vražiji. Idu vračarama, hodžama… Stavili su vaša imena u hemijsku da papir brzo ne istruli, da vam skrate život. Trebali ste reagovati i razobličiti ih pred svima. Ima toga mnogo svuda. Treba im reći da idu u crkvu i da se kaju, jer uništavaju sebe i svoje potomke. Duši tvoje majke ne mogu nauditi, a ni vama, ne bojte se.“
Kada su deca odgovorila da će im reći, ali da će se komšije zaklinjati svojom decom da nisu, otac Joil ih je savetovao:
„Onda im ne ulazite u kuću, ne govorite im ništa, oprostite im i molite se da im Bog oprosti, jer ne znaju šta čine.“
Poruka svedočenja i moć molitve
Ovo svedočenje deo je knjige "Duhovne pouke oca Joila" autora Vladimira Kljajevića, kome je ćerka pokojne žene lično posvedočila o ovom događaju. Ovaj trenutak snažno je potvrdio da molitva i vera nadmašuju ljudske slabosti i zle namere drugih. Poruka je jasna: ljubav i istrajna molitva štite dušu, a oprost i molitva za grešnike oslobađaju i onoga ko oprosti.
Dva dana nakon smrti, kako naglašava protojerej-stavrofor profesor doktor Vladimir Stupar, duša pokojnika luta, obilazi ona mesta koja je volela i posećivala tokom života. Ona se oslobađa time, ističe, tereta telesnosti i postaje pokretljiva da velikom brzinom pređe s jednog mesta na drugo.
Duboki uzdasi ka Gospodu, koje je zapisao Sveti Tihon Zadonski, patrijarh moskovski, ostaju večno utočište za one koji traže milost, utehu i snagu da koračaju stazom vere.
Iz knjige „Ko posti, dušu gosti“ otkrivamo jednostavno posno jelo koje u sebi nosi toplinu manastirske kuhinje i miris domaće, pažljivo pripremljene hrane.
Hiljadugodišnji manastir na obali Dnjepra, povezan s počecima pravoslavlja u staroj Rusiji, u središtu je spora između ukrajinskih vlasti, crkvenih struktura i vernika koji strahuju za njegovu sudbinu.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Bogataš, mučeći se u paklu, moli Avraama da pošalje Lazara da mu pomogne, ali Avram objašnjava da je među njima postavljena velika provalija i da ako oni koji su na zemlji ne slušaju proroke, neće verovati ni ako neko ustane iz mrtvih.
Tumačeći stihove iz Priča Solomonovih, Vladika Nikolaj pokazuje kako se Božja premudrost otkriva u prirodi, ljudskom životu i ličnosti Gospoda Isusa Hrista.
Govoreći o mitarstvima, veliki srpski svetitelj upozorava da čovek pred večnom istinom ne odgovara samo za dela koja su drugi videli, već i za reči, namere i skrivene izbore koje je nosio kroz život.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Hiljadugodišnji manastir na obali Dnjepra, povezan s počecima pravoslavlja u staroj Rusiji, u središtu je spora između ukrajinskih vlasti, crkvenih struktura i vernika koji strahuju za njegovu sudbinu.
Govoreći o mitarstvima, veliki srpski svetitelj upozorava da čovek pred večnom istinom ne odgovara samo za dela koja su drugi videli, već i za reči, namere i skrivene izbore koje je nosio kroz život.
Devetogodišnji Marko i njegova majka, u blagoslovenom stanju, stajali su u redu pred svetinjom, a onda je dečak napustio kolonu da pomogne nepoznatom detetu koje je plakalo.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
