Kroz mudrost Svetog Pajsija saznajemo kako naše ponašanje i unutrašnje stanje oblikuju našu sudbinu – kako na ovom svetu, tako i u večnosti.
U pravoslavnom učenju priče o Raju i Paklu nisu samo apstraktne ideje, već konkretni pojmovi koji oblikuju naš svakodnevni život i duhovno ponašanje. U svetlu učenja starca Pajsija Svetogorca, postajemo svesni da život posle smrti ne zavisi samo od naših dela, već i od unutrašnje promene, koja je temelj svih božanskih darova i duhovnog spasenja. On nas podseća na to da su Raj i Pakao ne samo fizički prostori, već i duhovni statusi, kojima svedočimo tokom svog života.
Starac Pajsije je govorio o razlici između Raja i Pakla na način koji nas poziva da se zamislimo nad sopstvenim životom. On koristi snažnu sliku onih koji se nalaze u tami i svetlu, rekavši:
- Kao što oni koji su noću u tami vide one koji su u osvetljenoj sobi, tako će i oni koji budu u Paklu videti one koji će biti u Raju. I to će biti veći Pakao.
Ovaj utisak, da bi sam Pakao bio još strašniji zbog saznanja o postojanju Raja, odražava duboku istinu o patnji koja proizilazi iz razdvojenosti i neostvarenih duhovnih želja.
Printscreen/YouTube
Starac Pajsije Svetogorac
Međutim, za one koji budu u Raju, postojanje Pakla biće nepoznato, kao što nas starac podseća:
- Kao što oni koji su noću na svetlu ne vide one koji su u tami, tako ni oni koji budu u Raju, neće videti one koji će biti u Paklu. To je ne samo pitanje duhovnog mira, već i božanske pravde – jer, ako bi oni u Raju videli patnje onih u Paklu, ne bi mogli da uživaju u božanskom blaženstvu - govorio je Sveti Pajsije.
Jedna od najsvetlijih pouka starca Pajsija odnosi se na sam odnos prema grehu i kajanju. On ističe da se oni u Raju neće sećati svojih grehova jer bi ih to preplavilo stidom:
- Ako bi se sećali svojih grehova, ne bi mogli da podnesu od stida, misleći da su rastužili Boga.
Raj, dakle, nije samo nagrada, već i oslobađanje od tereta prošlih grehova – stanje bez stresa i stida, gde je duša potpuno očišćena i ispunjena ljubavlju.
Starac Pajsije je podelio priču o jednom jednostavnom čoveku koji je, u snu, doživeo prikaz Pakla i Raja. U Paklu je video ljude koji nisu mogli da uživaju u hrani jer su imali preduge kašike koje nisu mogli da prinesu do svojih usta.
- Zbog toga su neki gunđali, neki vikali, a neki plakali... – uči nas Sveti Pajsije objašnjavajući da ovaj prikaz Pakla nije samo vizuelna slika gladi i patnje, već duboka metafora o egoizmu i izolaciji – kada svako misli samo na sebe, patnja postaje neizdrživa.
Printscreen/YouTube
Starac Pajsije Svetogorac
Nasuprot tome, u Raju je sve bilo drugačije. Ljudi su sedili oko stola, hranili jedni druge i bili zadovoljni:
- Mnogi ljudi sedili su oko stola, sličnog prethodnom, i u sredini je ponovo bila šerpa sa hranom i iste duge kašike. Međutim, svi su bili siti i srećni, jer je svako od njih uzimao hranom iz šerpe i hranio drugog - govorio je starac Pajsije, dodajući:
- Sada si i ti shvatio kako možeš da živiš Raj na ovom svetu?
Ovaj prizor nas poziva da prepoznamo Raj kao prostor zajedništva, ljubavi i međusobne pomoći, gde svaki pojedinac nije zatvoren u svoje vlastite potrebe, već deli sa drugima.
- Pakao je kada svaki čovek gleda samo sebe, svoj problem i svoju zadovoljštinu. A Raj je kada svaki čovek gleda drugog, kako da mu pomogne. Tako, uz uzajamnu brigu, svi ostaju zadovoljni i niko se ne žali...
Na kraju, učenje starca Pajsija nam ne donosi samo slike zagrobnog života, već i poziv na akciju. On nas poziva da živimo Raj već sada – u ljubavi prema drugima, u nesebičnoj pomoći, u svakodnevnom praštanju i brizi za duhovnu čistotu. To je prava priprema za život posle smrti, gde ćemo u večnosti uživati u onome što smo naučili i praktikovano u ovom svetu.
Rad u žurbi i nervozi ostavlja trag na duši, a zanemarivanje nedeljnog odmora i molitve može doneti nesreću. Sveti Pajsije je u svom učenju ostavio pouke – kako pronaći mir i blagodat u svakodnevnom životu.
Blaženopočivši arhimandrit Kosma posvetio je svoj život obnovi manastira Stomio i očuvanju nasleđa Svetog Pajsija, ostavivši neizbrisiv trag u srcima vernika širom sveta.
Iako je napustio ovaj svet, njegov duhovni trag živeće kroz knjige koje je omogućio, kao i kroz sve one koje je vodio ka Hristu, svedočeći o ljubavi i posvećenosti pravoslavlju.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Porfirija Gaskog po starom i Svetog Sofronija Jerusalimskog po novom kalendaru. Muslimani su u mesecu ramazana, dok katolici i Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Protojerej Jovan Marjanac razrešen je svih dužnosti i stavljen pod zabranu sveštenodejstva dok ne izmiri dug prema Eparhiji kanadskoj, dok administrativne poslove preuzima mladi đakon Petar Marjanović.
Otac Oliver upozorava da površno priznanje grehova, ispovest „u prolazu“ tokom liturgije i pogrešno shvatanje razrešne molitve mogu čoveka ostaviti u zabludi da je očistio dušu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
O paklu se govori i u šali i u gnevu, ali retko sa stvarnim razumevanjem - protojerej Dimitrije Garčuk otkriva zašto to nije samo priča o mestu posle smrti, već i o stanju u kome čovek može da živi već sada.
Otac Oliver upozorava da površno priznanje grehova, ispovest „u prolazu“ tokom liturgije i pogrešno shvatanje razrešne molitve mogu čoveka ostaviti u zabludi da je očistio dušu.
Patrijarh aleksandrijski pozvao je poglavare Jerusalimske i Antiohijske patrijaršije, šaljući snažnu poruku jedinstva i molitve dok rat, humanitarna katastrofa i političke tenzije ugrožavaju hrišćanske zajednice u regionu.
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
U Hramu Svetih novomučenika jasenovačkih episkop pakračko-slavonski služio je svetu arhijerejsku liturgiju, tokom koje je krštena novoprosvećena sluškinja Božja.
