Kroz mudrost Svetog Pajsija saznajemo kako naše ponašanje i unutrašnje stanje oblikuju našu sudbinu – kako na ovom svetu, tako i u večnosti.
U pravoslavnom učenju priče o Raju i Paklu nisu samo apstraktne ideje, već konkretni pojmovi koji oblikuju naš svakodnevni život i duhovno ponašanje. U svetlu učenja starca Pajsija Svetogorca, postajemo svesni da život posle smrti ne zavisi samo od naših dela, već i od unutrašnje promene, koja je temelj svih božanskih darova i duhovnog spasenja. On nas podseća na to da su Raj i Pakao ne samo fizički prostori, već i duhovni statusi, kojima svedočimo tokom svog života.
Starac Pajsije je govorio o razlici između Raja i Pakla na način koji nas poziva da se zamislimo nad sopstvenim životom. On koristi snažnu sliku onih koji se nalaze u tami i svetlu, rekavši:
- Kao što oni koji su noću u tami vide one koji su u osvetljenoj sobi, tako će i oni koji budu u Paklu videti one koji će biti u Raju. I to će biti veći Pakao.
Ovaj utisak, da bi sam Pakao bio još strašniji zbog saznanja o postojanju Raja, odražava duboku istinu o patnji koja proizilazi iz razdvojenosti i neostvarenih duhovnih želja.
Printscreen/YouTube
Starac Pajsije Svetogorac
Međutim, za one koji budu u Raju, postojanje Pakla biće nepoznato, kao što nas starac podseća:
- Kao što oni koji su noću na svetlu ne vide one koji su u tami, tako ni oni koji budu u Raju, neće videti one koji će biti u Paklu. To je ne samo pitanje duhovnog mira, već i božanske pravde – jer, ako bi oni u Raju videli patnje onih u Paklu, ne bi mogli da uživaju u božanskom blaženstvu - govorio je Sveti Pajsije.
Jedna od najsvetlijih pouka starca Pajsija odnosi se na sam odnos prema grehu i kajanju. On ističe da se oni u Raju neće sećati svojih grehova jer bi ih to preplavilo stidom:
- Ako bi se sećali svojih grehova, ne bi mogli da podnesu od stida, misleći da su rastužili Boga.
Raj, dakle, nije samo nagrada, već i oslobađanje od tereta prošlih grehova – stanje bez stresa i stida, gde je duša potpuno očišćena i ispunjena ljubavlju.
Starac Pajsije je podelio priču o jednom jednostavnom čoveku koji je, u snu, doživeo prikaz Pakla i Raja. U Paklu je video ljude koji nisu mogli da uživaju u hrani jer su imali preduge kašike koje nisu mogli da prinesu do svojih usta.
- Zbog toga su neki gunđali, neki vikali, a neki plakali... – uči nas Sveti Pajsije objašnjavajući da ovaj prikaz Pakla nije samo vizuelna slika gladi i patnje, već duboka metafora o egoizmu i izolaciji – kada svako misli samo na sebe, patnja postaje neizdrživa.
Printscreen/YouTube
Starac Pajsije Svetogorac
Nasuprot tome, u Raju je sve bilo drugačije. Ljudi su sedili oko stola, hranili jedni druge i bili zadovoljni:
- Mnogi ljudi sedili su oko stola, sličnog prethodnom, i u sredini je ponovo bila šerpa sa hranom i iste duge kašike. Međutim, svi su bili siti i srećni, jer je svako od njih uzimao hranom iz šerpe i hranio drugog - govorio je starac Pajsije, dodajući:
- Sada si i ti shvatio kako možeš da živiš Raj na ovom svetu?
Ovaj prizor nas poziva da prepoznamo Raj kao prostor zajedništva, ljubavi i međusobne pomoći, gde svaki pojedinac nije zatvoren u svoje vlastite potrebe, već deli sa drugima.
- Pakao je kada svaki čovek gleda samo sebe, svoj problem i svoju zadovoljštinu. A Raj je kada svaki čovek gleda drugog, kako da mu pomogne. Tako, uz uzajamnu brigu, svi ostaju zadovoljni i niko se ne žali...
Na kraju, učenje starca Pajsija nam ne donosi samo slike zagrobnog života, već i poziv na akciju. On nas poziva da živimo Raj već sada – u ljubavi prema drugima, u nesebičnoj pomoći, u svakodnevnom praštanju i brizi za duhovnu čistotu. To je prava priprema za život posle smrti, gde ćemo u večnosti uživati u onome što smo naučili i praktikovano u ovom svetu.
Rad u žurbi i nervozi ostavlja trag na duši, a zanemarivanje nedeljnog odmora i molitve može doneti nesreću. Sveti Pajsije je u svom učenju ostavio pouke – kako pronaći mir i blagodat u svakodnevnom životu.
Blaženopočivši arhimandrit Kosma posvetio je svoj život obnovi manastira Stomio i očuvanju nasleđa Svetog Pajsija, ostavivši neizbrisiv trag u srcima vernika širom sveta.
Iako je napustio ovaj svet, njegov duhovni trag živeće kroz knjige koje je omogućio, kao i kroz sve one koje je vodio ka Hristu, svedočeći o ljubavi i posvećenosti pravoslavlju.
Iako nije ubrojan u 70 apostola, ipak se naziva apostolom zbog toga što je bio učenik velikih apostola, i što je u službi jevanđelskoj pokazao ogromnu revnost.
Fotografija iz 1903. godine, za koju se verovalo da je zauvek nestala, ponovo je ugledala svetlost dana u manastiru Svetog Pantelejmona – i otkrila čudesno svedočanstvo o prisustvu Device Marije.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
U razmišljanju za petak četvrte sedmice po Vaskrsu, veliki duhovnik 19. Veka jasno poručuje: Hristos je Početak, a Crkva Njegov sled. Ko god pokušava da menja taj poredak, gubi put spasenja.
Bogataš, mučeći se u paklu, moli Avraama da pošalje Lazara da mu pomogne, ali Avram objašnjava da je među njima postavljena velika provalija i da ako oni koji su na zemlji ne slušaju proroke, neće verovati ni ako neko ustane iz mrtvih.
Fotografija iz 1903. godine, za koju se verovalo da je zauvek nestala, ponovo je ugledala svetlost dana u manastiru Svetog Pantelejmona – i otkrila čudesno svedočanstvo o prisustvu Device Marije.
Dr Vera Šćepanović govorila je o zanimljivoj dušekorisnoj temi "Zdravlje kao Božiji dar i bolest kao Božija poseta - Sveti Vasilije Ostroški kao iscelitelj duše i tela".
Ekološki projekat, nazvan ''Borgo Laudato Sii" ("Selo neka je hvaljeno"), prvi put je najavio 2023. godine pokojni papa Franja, koji je bio veliki zagovornik brige o životnoj sredini.
U besedi za 13. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje zašto Isaijino proročanstvo o Preteči i dalje odzvanja kroz vekove i kako nas poziva da prepoznamo sopstvenu pustinju i pripremimo je za dolazak Hrista.
Već vekovima Davidov psalm, kako kažu monasi sa Atoasa, pruža unutrašnji mir i božansku zaštitu, pretvarajući jednostavne reči u moćno duhovno oružje za svakodnevni život.
