Kroz mudrost Svetog Pajsija saznajemo kako naše ponašanje i unutrašnje stanje oblikuju našu sudbinu – kako na ovom svetu, tako i u večnosti.
U pravoslavnom učenju priče o Raju i Paklu nisu samo apstraktne ideje, već konkretni pojmovi koji oblikuju naš svakodnevni život i duhovno ponašanje. U svetlu učenja starca Pajsija Svetogorca, postajemo svesni da život posle smrti ne zavisi samo od naših dela, već i od unutrašnje promene, koja je temelj svih božanskih darova i duhovnog spasenja. On nas podseća na to da su Raj i Pakao ne samo fizički prostori, već i duhovni statusi, kojima svedočimo tokom svog života.
Starac Pajsije je govorio o razlici između Raja i Pakla na način koji nas poziva da se zamislimo nad sopstvenim životom. On koristi snažnu sliku onih koji se nalaze u tami i svetlu, rekavši:
- Kao što oni koji su noću u tami vide one koji su u osvetljenoj sobi, tako će i oni koji budu u Paklu videti one koji će biti u Raju. I to će biti veći Pakao.
Ovaj utisak, da bi sam Pakao bio još strašniji zbog saznanja o postojanju Raja, odražava duboku istinu o patnji koja proizilazi iz razdvojenosti i neostvarenih duhovnih želja.
Printscreen/YouTube
Starac Pajsije Svetogorac
Međutim, za one koji budu u Raju, postojanje Pakla biće nepoznato, kao što nas starac podseća:
- Kao što oni koji su noću na svetlu ne vide one koji su u tami, tako ni oni koji budu u Raju, neće videti one koji će biti u Paklu. To je ne samo pitanje duhovnog mira, već i božanske pravde – jer, ako bi oni u Raju videli patnje onih u Paklu, ne bi mogli da uživaju u božanskom blaženstvu - govorio je Sveti Pajsije.
Jedna od najsvetlijih pouka starca Pajsija odnosi se na sam odnos prema grehu i kajanju. On ističe da se oni u Raju neće sećati svojih grehova jer bi ih to preplavilo stidom:
- Ako bi se sećali svojih grehova, ne bi mogli da podnesu od stida, misleći da su rastužili Boga.
Raj, dakle, nije samo nagrada, već i oslobađanje od tereta prošlih grehova – stanje bez stresa i stida, gde je duša potpuno očišćena i ispunjena ljubavlju.
Starac Pajsije je podelio priču o jednom jednostavnom čoveku koji je, u snu, doživeo prikaz Pakla i Raja. U Paklu je video ljude koji nisu mogli da uživaju u hrani jer su imali preduge kašike koje nisu mogli da prinesu do svojih usta.
- Zbog toga su neki gunđali, neki vikali, a neki plakali... – uči nas Sveti Pajsije objašnjavajući da ovaj prikaz Pakla nije samo vizuelna slika gladi i patnje, već duboka metafora o egoizmu i izolaciji – kada svako misli samo na sebe, patnja postaje neizdrživa.
Printscreen/YouTube
Starac Pajsije Svetogorac
Nasuprot tome, u Raju je sve bilo drugačije. Ljudi su sedili oko stola, hranili jedni druge i bili zadovoljni:
- Mnogi ljudi sedili su oko stola, sličnog prethodnom, i u sredini je ponovo bila šerpa sa hranom i iste duge kašike. Međutim, svi su bili siti i srećni, jer je svako od njih uzimao hranom iz šerpe i hranio drugog - govorio je starac Pajsije, dodajući:
- Sada si i ti shvatio kako možeš da živiš Raj na ovom svetu?
Ovaj prizor nas poziva da prepoznamo Raj kao prostor zajedništva, ljubavi i međusobne pomoći, gde svaki pojedinac nije zatvoren u svoje vlastite potrebe, već deli sa drugima.
- Pakao je kada svaki čovek gleda samo sebe, svoj problem i svoju zadovoljštinu. A Raj je kada svaki čovek gleda drugog, kako da mu pomogne. Tako, uz uzajamnu brigu, svi ostaju zadovoljni i niko se ne žali...
Na kraju, učenje starca Pajsija nam ne donosi samo slike zagrobnog života, već i poziv na akciju. On nas poziva da živimo Raj već sada – u ljubavi prema drugima, u nesebičnoj pomoći, u svakodnevnom praštanju i brizi za duhovnu čistotu. To je prava priprema za život posle smrti, gde ćemo u večnosti uživati u onome što smo naučili i praktikovano u ovom svetu.
Rad u žurbi i nervozi ostavlja trag na duši, a zanemarivanje nedeljnog odmora i molitve može doneti nesreću. Sveti Pajsije je u svom učenju ostavio pouke – kako pronaći mir i blagodat u svakodnevnom životu.
Blaženopočivši arhimandrit Kosma posvetio je svoj život obnovi manastira Stomio i očuvanju nasleđa Svetog Pajsija, ostavivši neizbrisiv trag u srcima vernika širom sveta.
Iako je napustio ovaj svet, njegov duhovni trag živeće kroz knjige koje je omogućio, kao i kroz sve one koje je vodio ka Hristu, svedočeći o ljubavi i posvećenosti pravoslavlju.
Beseda za 20. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva kako bezumlje u srcu pokreće zla dela i zašto pokajanje ostaje jedini put ka spasenju.
Drevna himna „Svjatij Bože, Svjatij Krјepkij, Svjatij Besmertnij, pomiluj nas“ prvi put je zapevana tokom zemljotresa u Carigradu, a i danas odzvanja hramovima kao molitva koja spaja ljude, anđele i Boga.
U jevanđeljskim začelima za 20. sredu po Duhovima, Hristos danas postavlja pitanje koje se tiče svakog čoveka – koliko zaista živimo ono što govorimo i kako vera postaje temelj koji odoleva svim iskušenjima.
Hrišćanski asketa, teolog i svetitelj upozorava: svaki siromah koji pokuca na naša vrata nosi poruku s neba. Onaj ko kaže „Bog će dati“ i zatvori srce, možda je odbio Božiju milost koja mu je došla u liku brata u nevolji.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
U knjizi “Duhovne pouke oca Joila” autora Vladimira Kljajevića, porodica otkriva detalje susreta sa ocem Joilom, neobičnim znakovima na sahrani i snazi pravoslavne molitve.
U razmišljanju za petak četvrte sedmice po Vaskrsu, veliki duhovnik 19. Veka jasno poručuje: Hristos je Početak, a Crkva Njegov sled. Ko god pokušava da menja taj poredak, gubi put spasenja.
Bogataš, mučeći se u paklu, moli Avraama da pošalje Lazara da mu pomogne, ali Avram objašnjava da je među njima postavljena velika provalija i da ako oni koji su na zemlji ne slušaju proroke, neće verovati ni ako neko ustane iz mrtvih.
Beseda za 20. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva kako bezumlje u srcu pokreće zla dela i zašto pokajanje ostaje jedini put ka spasenju.
Drevna himna „Svjatij Bože, Svjatij Krјepkij, Svjatij Besmertnij, pomiluj nas“ prvi put je zapevana tokom zemljotresa u Carigradu, a i danas odzvanja hramovima kao molitva koja spaja ljude, anđele i Boga.
U jevanđeljskim začelima za 20. sredu po Duhovima, Hristos danas postavlja pitanje koje se tiče svakog čoveka – koliko zaista živimo ono što govorimo i kako vera postaje temelj koji odoleva svim iskušenjima.
Hrišćanski asketa, teolog i svetitelj upozorava: svaki siromah koji pokuca na naša vrata nosi poruku s neba. Onaj ko kaže „Bog će dati“ i zatvori srce, možda je odbio Božiju milost koja mu je došla u liku brata u nevolji.
Usamljeni hram kod sela Edelevo u Rusiji, za koji se kaže da do njega stižu samo oni kojima vera pokaže put, zbunjuje naučnike, inspiriše vernike i privlači avanturiste iz celog sveta.
Na ostrvcetu od svega 100 kvadratnih metara, svetinja Svetog Andreja Prvozvanog očarava posetioce bajkovitim prizorom i duhovnim mirom, postajući nezaobilazna destinacija za vernike i turiste.
Na liturgiji i svepravoslavnom molebanu, vernici iz cele zemlje i Balkana sabrali su se da mole za mir, zaštitu napaćenog naroda i blagoslov svojih porodica, stvarajući prizor koji očarava i duhovno i vizuelno.
Usamljeni hram kod sela Edelevo u Rusiji, za koji se kaže da do njega stižu samo oni kojima vera pokaže put, zbunjuje naučnike, inspiriše vernike i privlači avanturiste iz celog sveta.
Ako želite da na slavsku trpezu donesete novo jelo koje spaja jednostavnost i bogat ukus, ova brza salata biće vaš najbolji saveznik – oduševiće i najzahtevnije goste.
U besedi za 20. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski I Žički pokazuje kako vera daruje ljudima vlast nad zlom i otkriva snagu koja nadilazi svaku opasnost.
