Kroz mudrost Svetog Pajsija saznajemo kako naše ponašanje i unutrašnje stanje oblikuju našu sudbinu – kako na ovom svetu, tako i u večnosti.
U pravoslavnom učenju priče o Raju i Paklu nisu samo apstraktne ideje, već konkretni pojmovi koji oblikuju naš svakodnevni život i duhovno ponašanje. U svetlu učenja starca Pajsija Svetogorca, postajemo svesni da život posle smrti ne zavisi samo od naših dela, već i od unutrašnje promene, koja je temelj svih božanskih darova i duhovnog spasenja. On nas podseća na to da su Raj i Pakao ne samo fizički prostori, već i duhovni statusi, kojima svedočimo tokom svog života.
Starac Pajsije je govorio o razlici između Raja i Pakla na način koji nas poziva da se zamislimo nad sopstvenim životom. On koristi snažnu sliku onih koji se nalaze u tami i svetlu, rekavši:
- Kao što oni koji su noću u tami vide one koji su u osvetljenoj sobi, tako će i oni koji budu u Paklu videti one koji će biti u Raju. I to će biti veći Pakao.
Ovaj utisak, da bi sam Pakao bio još strašniji zbog saznanja o postojanju Raja, odražava duboku istinu o patnji koja proizilazi iz razdvojenosti i neostvarenih duhovnih želja.
Printscreen/YouTube
Starac Pajsije Svetogorac
Međutim, za one koji budu u Raju, postojanje Pakla biće nepoznato, kao što nas starac podseća:
- Kao što oni koji su noću na svetlu ne vide one koji su u tami, tako ni oni koji budu u Raju, neće videti one koji će biti u Paklu. To je ne samo pitanje duhovnog mira, već i božanske pravde – jer, ako bi oni u Raju videli patnje onih u Paklu, ne bi mogli da uživaju u božanskom blaženstvu - govorio je Sveti Pajsije.
Jedna od najsvetlijih pouka starca Pajsija odnosi se na sam odnos prema grehu i kajanju. On ističe da se oni u Raju neće sećati svojih grehova jer bi ih to preplavilo stidom:
- Ako bi se sećali svojih grehova, ne bi mogli da podnesu od stida, misleći da su rastužili Boga.
Raj, dakle, nije samo nagrada, već i oslobađanje od tereta prošlih grehova – stanje bez stresa i stida, gde je duša potpuno očišćena i ispunjena ljubavlju.
Starac Pajsije je podelio priču o jednom jednostavnom čoveku koji je, u snu, doživeo prikaz Pakla i Raja. U Paklu je video ljude koji nisu mogli da uživaju u hrani jer su imali preduge kašike koje nisu mogli da prinesu do svojih usta.
- Zbog toga su neki gunđali, neki vikali, a neki plakali... – uči nas Sveti Pajsije objašnjavajući da ovaj prikaz Pakla nije samo vizuelna slika gladi i patnje, već duboka metafora o egoizmu i izolaciji – kada svako misli samo na sebe, patnja postaje neizdrživa.
Printscreen/YouTube
Starac Pajsije Svetogorac
Nasuprot tome, u Raju je sve bilo drugačije. Ljudi su sedili oko stola, hranili jedni druge i bili zadovoljni:
- Mnogi ljudi sedili su oko stola, sličnog prethodnom, i u sredini je ponovo bila šerpa sa hranom i iste duge kašike. Međutim, svi su bili siti i srećni, jer je svako od njih uzimao hranom iz šerpe i hranio drugog - govorio je starac Pajsije, dodajući:
- Sada si i ti shvatio kako možeš da živiš Raj na ovom svetu?
Ovaj prizor nas poziva da prepoznamo Raj kao prostor zajedništva, ljubavi i međusobne pomoći, gde svaki pojedinac nije zatvoren u svoje vlastite potrebe, već deli sa drugima.
- Pakao je kada svaki čovek gleda samo sebe, svoj problem i svoju zadovoljštinu. A Raj je kada svaki čovek gleda drugog, kako da mu pomogne. Tako, uz uzajamnu brigu, svi ostaju zadovoljni i niko se ne žali...
Na kraju, učenje starca Pajsija nam ne donosi samo slike zagrobnog života, već i poziv na akciju. On nas poziva da živimo Raj već sada – u ljubavi prema drugima, u nesebičnoj pomoći, u svakodnevnom praštanju i brizi za duhovnu čistotu. To je prava priprema za život posle smrti, gde ćemo u večnosti uživati u onome što smo naučili i praktikovano u ovom svetu.
Rad u žurbi i nervozi ostavlja trag na duši, a zanemarivanje nedeljnog odmora i molitve može doneti nesreću. Sveti Pajsije je u svom učenju ostavio pouke – kako pronaći mir i blagodat u svakodnevnom životu.
Blaženopočivši arhimandrit Kosma posvetio je svoj život obnovi manastira Stomio i očuvanju nasleđa Svetog Pajsija, ostavivši neizbrisiv trag u srcima vernika širom sveta.
Iako je napustio ovaj svet, njegov duhovni trag živeće kroz knjige koje je omogućio, kao i kroz sve one koje je vodio ka Hristu, svedočeći o ljubavi i posvećenosti pravoslavlju.
Veliki srpski svetitelj upozorava da se opasnost ne prepoznaje uvek spolja, već se često javlja kroz unutrašnje nemire, pomisli i namere, zbog čega hrišćanin mora da čuva svoj um i srce.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Sabor Svetog arhangela Gavrila po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Prepodobna mučenica Paraskeva Rimljanka. Katolička crkva obeležava spomendan Svetih Joakima i Ane, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Jedan od najvoljenijih srpskih duhovnika govorio je da čovek svojim prisustvom može da kaže više od mnogih saveta, jer se ono što nosi u duši prepoznaje i bez reči.
Okruženi porodicama i prijateljima, mladi oficiri želeli su da upravo sa patrijarhom Porfirijem podele jedan od najvažnijih trenutaka u svom životu i prime njegov očinski blagoslov.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Veliki srpski svetitelj upozorava da se opasnost ne prepoznaje uvek spolja, već se često javlja kroz unutrašnje nemire, pomisli i namere, zbog čega hrišćanin mora da čuva svoj um i srce.
Jedan od najvoljenijih srpskih duhovnika govorio je da čovek svojim prisustvom može da kaže više od mnogih saveta, jer se ono što nosi u duši prepoznaje i bez reči.
Starac iz Optine podsetio je da se put ka Hristu ne pokazuje samo molitvom i ličnom pobožnošću, već i spremnošću da sa ljubavlju nosimo slabosti i teškoće svojih bližnjih.
Policija sumnjiči 29-godišnjeg muškarca za krađu iz Sabornog hrama Svete Trojice, a pažnju javnosti privukao je snimak na kojem se vidi njegova navodna ravnodušnost dok zna da ga neko snima.
Istoričar Boris Stojkovski i osnivač fondacije Lazarica Aleksandar Avramov svedoče o tragovima pisanog nasleđa ostroškog čudotvorca u vatikanskim arhivima, dok pitanje njihove dostupnosti i dalje nema zvaničan odgovor.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
