Od 26. do 28. septembra, u okviru Dana evropske baštine, pet istorijskih crkava Starog grada Ksantija, koji se nalazi u severoistočnoj Grčkoj, u oblasti Trakije, biće otvorene za javnost.
Ksanti je grad u severoistočnom delu Grčke, bogate istorije, boja i susreta kultura. Tokom tri dana manifestacije "Dani evropske baštine" u ovom gradu, organizatori pozivaju da se vrata pet istorijskih crkava Starog grada otvore za vernike, stanovnike i posetioce. U ovom poduhvatu značajnu ulogu ima i Grčka pravoslavna crkva, koja stoji uz organizatore i podupire ideju da verski objekti mogu biti most između vere i kulturnog pamćenja.
Za 2025. godinu, tema Dana evropske baštine je Arhitektonsko nasleđe: Prozori u prošlost, Vrata u budućnost ("Architectural Heritage": "Windows to the Past", "Doors to the Future"), navodi portal europeanheritagedays.com. Upravo zato su hramovi izabrani za centralne tačke manifestacije – kao živi primeri sinteze duhovnosti, umetnosti i lokalne tradicije.
ŠTA ČINI OVAJ DOGAĐAJ POSEBNIM
Pet istorijskih crkava u starom delu Ksantija biće dostupne za ulaz, ne samo kao objekti za molitvu, već kao mesta istorije i umetnosti. Posetioci će imati priliku da zakorače u bogato ukrašene prostore i dožive atmosferu svetih prostora iznutra.
Tokom posete, biće organizovane ture sa stručnim vodičima, arhitektama, istoričarima umetnosti i crkvenim licima, kako bi se upoznali arhitektonski stilovi, tehnike gradnje, ikonografija, ikonostasi i freske koje čuvaju duhovne priče vekova.
PRIČE VERNIKA I SVEŠTENIKA
U srcu manifestacije su priče sveštenika koji su služili u tim crkvama, priče stanovnika koji su rasli uz njih, i sećanja koja se prenose s kolena na koleno. Ti glasovi oživljavaju same zidove, pretvarajući ih iz kamena u hram živih sećanja.
Unutar zidova hramova biće smeštene izložbe i kratke prezentacije o ostacima ranijih crkava, o restauracijama, o ulozi hramova u istoriji grada i njihovoj ulozi kroz vekove.
CRKVE KOJE ĆE OTVORITI SVOJA VRATA VERNICIMA
Plan je da vrata za vernike i posetioce otvore neke od najznačajnijih svetinja Starog Ksantija – hramovi posvećeni Svetom Preteči, Arhangelu Mihailu, Svetom Georgiju i Svetom Vasiliju.
Važno je napomenuti i ulogu donatora iz pravoslavne zajednice Ksantija – tokom obnove posle katastrofalnog zemljotresa 1829. godine, lokalni velikodostojnici i dobročinitelji značajno su doprineli izgradnji, dekoraciji i očuvanju crkava.
ZAŠTO JE OVA MANIFESTACIJA VAŽNA I DUHOVNO I KULTURNO
Otvaranjem crkava za javnu posetu, manifestacija povezuje svet svetog i svetovnog, pokazuje da verski objekti nisu izolovani prostori, već ključni delovi kulturnog i duhovnog nasleđa zajednice.
Grčka pravoslavna crkva snažno podržava ovaj projekat, ne samo kao čuvara kulturnog pamćenja. To pokazuje da crkva danas, u savremenom društvu, može biti aktivan akter u očuvanju baštine.
Za mnoge posetioce, ovo je prilika da uđu u svet crkvenog prostora, da osete mir tih hramova i da se povežu sa nekom dubljom dimenzijom koja nije vidljiva spolja.
Ovaj događaj nosi važnu poruku, storijske crkve su vrata kroz koja možemo zakoračiti u svet vere, umetnosti i zajedničke baštine. U Ksantiju, to zakoračivanje postaje stvarno – zidovi govore, freske svedoče, narativi prenose duh zajednice.
Zato, u danima od 26. do 28. septembra, čitav Stari grad Ksantija postaje hram otvoren za sve, mesto gde svetlost dana i svetlost duše mogu da se susretnu kroz tišinu prostorija, kroz miris voska i zvuk koraka na kamenim pločama.
Sabrani verni narod donosili su ikone i sveće, i strpljivo čekali trenutak kada će se oglasiti „Mir Božji, Hristos se rodi!“
Prema jevanđelju, Isus Hristos je rođen tačno u ponoć, kada se najsjajnija zvezda koja se kretala od istoka prema zapadu zaustavila iznad pećine kraj Vitlejema.
Požar u konaku za goste brzo je stavljen pod kontrolu zahvaljujući hrabrosti bratije i intervenciji mioničkih vatrogasaca.
Posle svečanog večernjeg bogosluženja sa petohlebnicom u crkvi Svetog Marka, arhimandrit Vasilije osveštao je badnjake pred vernicima, a molitva koja je tom prilikom uzdignuta sabrala je u sebi sećanje na raj, krst i početak spasenja.
U hramu na Tašmajdanu služeno svečano večernje sa petohlebnicom, pročitano Jevanđelje o Rođenju Hristovom i podeljeni badnjaci vernom narodu.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Od 26. do 28. septembra, u okviru Dana evropske baštine, pet istorijskih crkava Starog grada Ksantija, koji se nalazi u severoistočnoj Grčkoj, u oblasti Trakije, biće otvorene za javnost.
Posle svečanog večernjeg bogosluženja sa petohlebnicom u crkvi Svetog Marka, arhimandrit Vasilije osveštao je badnjake pred vernicima, a molitva koja je tom prilikom uzdignuta sabrala je u sebi sećanje na raj, krst i početak spasenja.
Badnja večera pokazuje da ovo nije obrok kao svaki drugi, već tihi porodični obred u kome svaka sitnica ima svoje značenje i svoju priču.
Zle misli, ako se neguju, postaju navike, a navike se pretvaraju u način života.
Badnjak je najčešće mlado hrastovo drvo ili grana, koje simbolizuje život, obnovu i toplinu doma.
Sabrani verni narod donosili su ikone i sveće, i strpljivo čekali trenutak kada će se oglasiti „Mir Božji, Hristos se rodi!“
Požar u konaku za goste brzo je stavljen pod kontrolu zahvaljujući hrabrosti bratije i intervenciji mioničkih vatrogasaca.
Posle svečanog večernjeg bogosluženja sa petohlebnicom u crkvi Svetog Marka, arhimandrit Vasilije osveštao je badnjake pred vernicima, a molitva koja je tom prilikom uzdignuta sabrala je u sebi sećanje na raj, krst i početak spasenja.
U hramu na Tašmajdanu služeno svečano večernje sa petohlebnicom, pročitano Jevanđelje o Rođenju Hristovom i podeljeni badnjaci vernom narodu.
Praznik Rođenja Hristovog, koji Srpska pravoslavna crkva obeležava 7. januara, ne govori o sili i sjaju, već o tišini, smirenju i nadi koja već dva milenijuma iznova ispituje čoveka i njegov odnos prema Bogu i drugima.
Osvrćući se na Pravednog Josifa, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas u svojoj besedi za 31. utorak po Duhovima podseća kako vera i poslušnost Bogu oblikuju život i donose proslavu onima koji ga slede, čak i u najmračnijim trenucima.
Pravoslavno predanje i oci otkrivaju zašto ovaj dan nije samo uvod u slavlje, već duhovni ispit – i kako od njega zavisi da li će Rođenje Hristovo ostati običan datum ili lični susret.
