Od 26. do 28. septembra, u okviru Dana evropske baštine, pet istorijskih crkava Starog grada Ksantija, koji se nalazi u severoistočnoj Grčkoj, u oblasti Trakije, biće otvorene za javnost.
Ksanti (Xanthi) je grad bogate istorije, boja i susreta kultura. Tokom tri dana manifestacije "Dani evropske baštine", organizatori pozivaju da se vrata pet istorijskih crkava Starog grada otvore za vernike, stanovnike i posetioce. U ovom poduhvatu značajnu ulogu ima i Grčka pravoslavna crkva, koja stoji uz organizatore i podupire ideju da verski objekti mogu biti most između vere i kulturnog pamćenja.
Za 2025. godinu, tema Dana evropske baštine je Arhitektonsko nasleđe: Prozori u prošlost, Vrata u budućnost („Architectural Heritage: Windows to the Past, Doors to the Future“) europeanheritagedays.com. Upravo zato su hramovi izabrani za centralne tačke manifestacije – kao živi primeri sinteze duhovnosti, umetnosti i lokalne tradicije.
ŠTA ČINI OVAJ DOGAĐAJ POSEBNIM
Pet istorijskih crkava u starom delu Ksantija biće dostupne za ulaz, ne samo kao objekti za molitvu, već kao mesta istorije i umetnosti. Posetioci će imati priliku da zakorače u bogato ukrašene prostore i dožive atmosferu svetih prostora iznutra.
Tokom posete, biće organizovane ture sa stručnim vodičima, arhitektama, istoričarima umetnosti i crkvenim licima, kako bi se upoznali arhitektonski stilovi, tehnike gradnje, ikonografija, ikonostasi i freske koje čuvaju duhovne priče vekova.
PRIČE VERNIKA I SVEŠTENIKA
U srcu manifestacije su priče sveštenika koji su služili u tim crkvama, priče stanovnika koji su rasli uz njih, i sećanja koja se prenose s kolena na koleno. Ti glasovi oživljavaju same zidove, pretvarajući ih iz kamena u hram živih sećanja.
Unutar zidova hramova biće smeštene izložbe i kratke prezentacije o ostacima ranijih crkava, o restauracijama, o ulozi hramova u istoriji grada i njihovoj ulozi kroz vekove.
CRKVE KOJE ĆE OTVORITI SVOJA VRATA VERNICIMA
Plan je da vrata za vernike i posetioce otvore neke od najznačajnijih svetinja Starog Ksantija – hramovi posvećeni Svetom Preteči, Arhangelu Mihailu, Svetom Georgiju i Svetom Vasiliju.
Važno je napomenuti i ulogu donatora iz pravoslavne zajednice Ksantija – tokom obnove posle katastrofalnog zemljotresa 1829. godine, lokalni velikodostojnici i dobročinitelji značajno su doprineli izgradnji, dekoraciji i očuvanju crkava.
ZAŠTO JE OVA MANIFESTACIJA VAŽNA I DUHOVNO I KULTURNO
Otvaranjem crkava za javnu posetu, manifestacija povezuje svet svetog i svetovnog, pokazuje da verski objekti nisu izolovani prostori, već ključni delovi kulturnog i duhovnog nasleđa zajednice.
Grčka pravoslavna crkva snažno podržava ovaj projekat, ne samo kao čuvara kulturnog pamćenja. To pokazuje da crkva danas, u savremenom društvu, može biti aktivan akter u očuvanju baštine.
Za mnoge posetioce, ovo je prilika da uđu u svet crkvenog prostora, da osete mir tih hramova i da se povežu sa nekom dubljom dimenzijom koja nije vidljiva spolja.
Ovaj događaj nosi važnu poruku, storijske crkve su vrata kroz koja možemo zakoračiti u svet vere, umetnosti i zajedničke baštine. U Ksantiju, to zakoračivanje postaje stvarno – zidovi govore, freske svedoče, narativi prenose duh zajednice.
Zato, u danima od 26. do 28. septembra, čitav Stari grad Ksantija postaje hram otvoren za sve, mesto gde svetlost dana i svetlost duše mogu da se susretnu kroz tišinu prostorija, kroz miris voska i zvuk koraka na kamenim pločama.
Od 26. do 28. septembra, u okviru Dana evropske baštine, pet istorijskih crkava Starog grada Ksantija, koji se nalazi u severoistočnoj Grčkoj, u oblasti Trakije, biće otvorene za javnost.
Pravoslavna vera nas uči da zapovesti nisu niz pravila zarad moralizma, već izraz ljubavi prema Bogu, bližnjem i samom sebi.
Protojerej Andrej poručuje da ne zaboravimo ono najvažnije - "Bog šalje supružnika“. Ali, žena mora imati oči da ga prepozna i hrabro srce da kaže "ne“ onima koji to nisu.
U Australiji se dogodilo čudo koje je zapanjilo lekare i oduševilo vernike širom sveta. O ovom događaju pripoveda se u Manastiru Milesi u Grčkoj, koji je osnovao sveti Porfirije.
Iz Svete gore stiže osvežavajući desert monaha Nikodima, jednostavan i zdrav, savršen za tople letnje dane i post. Pripremljen s verom i tradicijom.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Pravoslavna vera nas uči da zapovesti nisu niz pravila zarad moralizma, već izraz ljubavi prema Bogu, bližnjem i samom sebi.
Protojerej Andrej poručuje da ne zaboravimo ono najvažnije - "Bog šalje supružnika“. Ali, žena mora imati oči da ga prepozna i hrabro srce da kaže "ne“ onima koji to nisu.
U Australiji se dogodilo čudo koje je zapanjilo lekare i oduševilo vernike širom sveta. O ovom događaju pripoveda se u Manastiru Milesi u Grčkoj, koji je osnovao sveti Porfirije.
Sveto miro je jedan od najstarijih mirisa u hrišćanstvu, čija upotreba datira još iz vremena apostola. Njegov miris nosi blagoslov, isceljenje i umirenje duše i tela.
U Australiji se dogodilo čudo koje je zapanjilo lekare i oduševilo vernike širom sveta. O ovom događaju pripoveda se u Manastiru Milesi u Grčkoj, koji je osnovao sveti Porfirije.
Sveto miro je jedan od najstarijih mirisa u hrišćanstvu, čija upotreba datira još iz vremena apostola. Njegov miris nosi blagoslov, isceljenje i umirenje duše i tela.
U prisustvu tridesetak Srba i prijatelja iz Francuske, Fransoa iz Strazbura je posle dvadeset godina čekanja primio sveto krštenje u Velikoj Hoči, dok su pojci bili svi prisutni u hramu.
Atos, duhovno srce pravoslavlja, suočava se s rastućim spoljnim pritiscima i izazovima koji prete vekovnoj tradiciji i njenoj budućnosti.
Učenje Svetog Josifa Isihaste o poslušnosti, poniznosti i molitvi vodi vernike ka duhovnom miru i snazi srca, otvarajući put ka Božjoj svetlosti.
Predsednik SAD pozvao međunarodnu zajednicu da brani verske slobode, čuva kulturne tradicije i štiti granice u vreme globalnih izazova.
U prisustvu tridesetak Srba i prijatelja iz Francuske, Fransoa iz Strazbura je posle dvadeset godina čekanja primio sveto krštenje u Velikoj Hoči, dok su pojci bili svi prisutni u hramu.
