Jedna od posebnih osobina Bogojavljenske vode je i to što se ne kvari, pa može da se stalno koristi - bilo da se pije, kropi njome dom, posipaju deca ili koristi u molitvi.
Danas, 19. januara, pravoslavni vernici obeležavaju Bogojavljenje, praznik kada se vrši jedno od dva velika godišnja osvećenja vode. Sveta voda koja se tada uzima iz crkava smatra se blagoslovenom i da poseduje posebnu moć.
Vernici veruju da čisti dušu, štiti dom, jača zdravlje, donosi mir i blagostanje, oslobađa od zla i čuva porodicu, te je stoga svaka kap dragocena. Posebno se vodi računa da se u periodima bolesti, nesigurnosti ili teških vremena domaćinstvo posipa svetom vodom, verujući da ona unosi Božji blagoslov i zaštitu.
Jedna od njenih posebnih osobina je i to što se ne kvari, pa može da se koristi tokom cele godine – bilo da se pije, kropi njome dom, posipaju deca ili koristi u molitvi.
Narodni i verski običaji nalažu da se na Bogojavljenje obavezno ide u crkvu i ponese osvećena voda. Mnogi vernici hrlе u crkve kako bi uzeli ovu dragocenu vodu, a mnogi sa sobom nose balone, flaše i velike posude kako bi kući poneli što veću količinu.
Ipak, ono što mnogi nisu znali, a ističu naši sveštenici, među kojima je i veroučitelj i teolog Aleksandar Đurđević, jeste da je svaka voda postaje sveta ukoliko se pomeša sa osvećenom iz crkve, čak i obična voda sa česme.
- Nisu vam potrebni baloni ili velike plastične flaše da biste poneli vodu iz crkve – kaže veroučitelj Đurđević. - Ukoliko želite veći balon ili flašu osvećene vode, dovoljno je da u nju sipate običnu vodu, a zatim dodate malu količinu osvećene vodice koju ste doneli iz crkve. Tako će sva voda biti sveta, i kada vam ponestane, uvek možete dodavati vodu sa česme, i ona će ostati osvećena.
Đakon Svetojovanjskog hrama objašnjava kako običaji uoči ova dva sveta dana često nisu u skladu sa suštinskim učenjima hrišćanske vere.
Protosinđel Jovan Milenković, duhovnik manastira Lešje, otkriva kako sveta voda donosi čudesa i zašto ispovest može biti najmoćniji lek protiv depresije i anksioznosti.
Narod veruje da Sveta vodica, naročito ona Bogojavljenska (koju ljudi uglavnom i nose svojim domovima), može se čuvati neograničeno vreme, međutim, otac Predrag Popović je jednom prilikom istakao da se i ona može pokvariti, ali objasnio i u kojem slučaju.
Počivši nastojatelj Manastira Lepavina objasnio je kada je dozvoljeno da koristi osveštanu vodu i kome i zašto je Bogojavljenska vodica posebno moćna.
Imam iz Bujanovca, koji gotovo tri decenije predvodi romsku muslimansku zajednicu, biće zadužen za vernike u Srbiji i dijaspori.
Na prvi pogled deluju gotovo isto, ali se iza ova dva pojma kriju različiti odgovori na jedno od najvećih pitanja čoveka: šta možemo da znamo o Bogu?
U besedi za utorak 15. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički povezuje Isaijino viđenje Hristovog stradanja sa tajnom Božjeg sveznanja i onim što Bog vidi u dubini ljudskog srca.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete mučenike Adrijana i Nataliju po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Rođenje Presvete Bogorodice. Katolička crkva obeležava Rođenje Blažene Djevice Marije, dok Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Svetogorski starac ukazivao je na snagu ispovesti, pokajanja i pričešća, naglašavajući da čovek kroz povratak Bogu može da prekine ono što ga duhovno zarobljava.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Šta se zaista dešava u hramovima u ove dane, zašto se voda ne svodi na „lek za sve“ i kako Crkva gleda na agijasmu, njenu snagu i njenu svrhu u životu vernika.
Razlika između Krstovdanske i Bogojavljenske vodice ne leži u "jačini“ vode, već u razlogu zbog kojeg se osvećuje.
Molitveno sećanje na Hristovo krštenje na Jordanu i glas koji je odjeknuo sa nebesa svake godine iznova sabira vernike u hramovima, dok osvećena voda iz crkve postaje veza između vere i svakodnevnog života u srpskim domovima.
Na prvi pogled deluju gotovo isto, ali se iza ova dva pojma kriju različiti odgovori na jedno od najvećih pitanja čoveka: šta možemo da znamo o Bogu?
U besedi za utorak 15. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički povezuje Isaijino viđenje Hristovog stradanja sa tajnom Božjeg sveznanja i onim što Bog vidi u dubini ljudskog srca.
Svetogorski starac ukazivao je na snagu ispovesti, pokajanja i pričešća, naglašavajući da čovek kroz povratak Bogu može da prekine ono što ga duhovno zarobljava.
Bog nikad ne ostavlja čoveka u nevolji.
Prošlost čoveku nije data da je iznova živi.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Posebno je opasno podsmevati se drugome kada mislimo da smo u nečemu bolji, uspešniji ili moralniji.
Upravo mešanje roditelja u brak često postaje izvor nesporazuma.
Četvorogodišnja saradnja sa čuvenim londonskim klubom Fabric izazvala je oštre kritike, dok iz hrama poručuju da žele da privuku novu publiku i istorijski prostor približe onima koji ga inače ne posećuju.
Nema skupih namirnica ni komplikovanih koraka, a višnje mu daju posebnu sočnost i miris.
Vernici iz svih krajeva od ranih jutarnjih časova pristižu u crkvu Svetog apostola Luke, gde je izložen kovčeg sa telom generala Mladića.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
