Vaskrsenje Isusa Hrista temelj je hrišćanske vere, a ovaj dan tradicionalno se proslavlja u krugu porodice, uz bogatu trpezu i poštovanje vekovnih običaja.
Danas pravoslavni vernici širom sveta obeležavaju Vaskrs, praznik koji simbolizuje pobedu života nad smrću i predstavlja jedan od dva najznačajnija dana u hrišćanskom kalendaru (drugi je rođenje Isusa Hristosa koga proslavljamo 7. januara - Božić).
Vaskrsenje Isusa Hrista temelj je hrišćanske vere, a ovaj dan tradicionalno se proslavlja u krugu porodice, uz bogatu trpezu i poštovanje vekovnih običaja.
Ipak, iz godine u godinu među vernicima se javlja ista dilema - da li je pravilno reći da je Isus Hristos "vaskrsao" ili "uskrsao", kao i kako pravilno izgovoriti i uzvratiti na najpoznatiji hrišćanski pozdrav.
Odgovor na ovu nedoumicu dao je sveštenik Vladimir Pekić, koji ističe da je u duhu srpskog jezika pravilnije koristiti izraz "Vaskrs".
Prema njegovim rečima, u srpskom jeziku i pravoslavnoj tradiciji ustaljen je izraz "Vaskrsenje Hristovo", pa se i sam praznik naziva Vaskrs, a ne Uskrs, koji je češći u drugim jezičkim i verskim tradicijama.
Posebno mesto u obeležavanju ovog praznika zauzima i hrišćanski pozdrav koji vernici razmenjuju od dana Vaskrsa pa narednih 40 dana.
- Najpravilnije je i u duhu srpskog jezika je reći Vaskrs. Mi govorimo danas o Vaskrsenju Hristovom. Kada se pozdravljamo, od Vaskrsa pa narednih 40 dana, koliko slavimo Vaskrsenje Hristovo, pozdravljamo se tim najradosnijim hrišćanskim pozdravom "Hristos Vaskrse", a odgovaramo "Vaistinu Vaskrse". To "vaistinu" je isto jedna vrsta arhaizma, ali je lep i trebalo bi ga čuvati i mi ga čuvamo - objasnio je otac Vladimir.
Napominjemo i da prema današnjem Rečniku Matice srpske, najpravilnije bi bilo reći: "Hristos vaskrse"!
Razlika je i u vaskršnjoj trpezi. Najosnovnije na Vaskrs jeste da se ode na svetu liturgiju gde se proslavlja vaskrsenje Hristovo, moli se Bogu i pričešćuje se, a kada se dođe kući, slavi se Vaskrs sa najmilijima, objasnio je sveštenik Žarko Marković. Najpouzdanije svedočanstvo o životu Marije Magdaline daje nam Sveto Jevanđelje, pogotovo što sva četvorica jevanđelista obraćaju pažnju na nju. Od Tomine nedelje se opet vrše molitve za umrle, nakon prekida unutar perioda koji je počeo od Lazareve subote.
Shutterstock/Anna Lurye
Duhovna riznica
19:37 | 19.04.2025
SLIČNOSTI I RAZLIKE PROSLAVE VASKRSA KOD PRAVOSLAVACA I KATOLIKA: Etnolog kaže da su tri stvari ključne
Duhovna riznica
21:14 | 20.04.2025
ŠTA JE TRADICIJA, A ŠTA POMODARSTVO U PROSLAVI VASKRSA! Sveštenik otkrio šta je najbitnije uraditi na današnji praznik
Duhovna riznica
14:58 | 20.04.2025
NJOJ SE ISUS PRVOJ JAVIO KAD JE VASKRSAO! Ko je bila Marija Magdalena - BLUDNICA ILI SVETICA!
Praznici i sveci
07:00 | 27.04.2025
NA DANAŠNJI DAN, TOMA JE SVOJE NEVERJE ZAMENIO VEROM! Danas je Tomina nedelja!
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
Mitropolit mileševski pod svetlošću Belog Anđela govori o Vaskrsu kao sili koja ulazi u tamu ljudskog postojanja, razbija strah od smrti i poziva čoveka da postane učesnik i svedok nove, pobedonosne stvarnosti.
Vaskrsenje Isusa Hrista temelj je hrišćanske vere, a ovaj dan tradicionalno se proslavlja u krugu porodice, uz bogatu trpezu i poštovanje vekovnih običaja.
Od odlaska na groblje, rada i suza do ispovesti i porodičnih odluka – jereji Pravoslavne crkve otkrivaju gde prestaje tradicija, a počinju zablude koje se iz godine u godinu prenose kao pravilo.
Tumačeći trenutak kada je rimski kapetan pred raspećem izgovorio neočekivano priznanje, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otvara sliku događaja koji ni vekovima kasnije ne prestaje da izaziva nedoumice.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Od odlaska na groblje, rada i suza do ispovesti i porodičnih odluka – jereji Pravoslavne crkve otkrivaju gde prestaje tradicija, a počinju zablude koje se iz godine u godinu prenose kao pravilo.
Tumačeći trenutak kada je rimski kapetan pred raspećem izgovorio neočekivano priznanje, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otvara sliku događaja koji ni vekovima kasnije ne prestaje da izaziva nedoumice.
Poseban značaj ima jutarnje prisustvo liturgiji.
Praktičan vodič kroz poredak službi, redosled dešavanja u hramu i najvažnije stvari koje vernici često ne znaju pre ulaska u prazničnu noć.
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
Plato zavetnog hrama na Vračaru ispunjen svećama i tišinom očekivanja – Blagodatni oganj stigao iz Svete zemlje, a ponoćnu liturgiju služi vladika toplički Petar
Blagodatni oganj prenet specijalnim letom u Beograd, vernici u molitvenoj tišini pale sveće, episkop toplički Petar služiće ponoćnu vaskršnju liturgiju u najvećem srpskom hramu.
Blagodatni oganj se prvi put javio 335. godine na Veliku subotu i posle godinama do dana današnjeg i to samo pravoslavnom patrijarhu, dajući time potvrdu istinitosti i ispravnosti naše pravoslavne vere.
U trenutku Isusovog vaskrsenja, kako se navodi u Jevanđeljima, dogodio se snažan zemljotres, a anđeo je sišao na grob i odvalio kamen.
Blagodatni oganj prenet specijalnim letom u Beograd, vernici u molitvenoj tišini pale sveće, episkop toplički Petar služiće ponoćnu vaskršnju liturgiju u najvećem srpskom hramu.
U drevnoj svetinji, poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o Hristovom silasku u smrt kao pobedi nad najvećim neprijateljem čoveka, dok su vernici poneli snažnu poruku nade i utehe.
