Na Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja vernici poste, ali uz ovaj dan vezuju se i brojna narodna verovanja. Saznajte šta je dozvoljeno, šta nije i koje zabrane nemaju uporište u crkvenim pravilima.
Praznik Usekovanja glave Svetog Jovana Preteče i Krstitelja jedan je od dana u crkvenom kalendaru koji se obeležava strogim postom i molitvom. Za vernike se uz ovaj praznik vezuju i brojna pitanja o tome šta je tog dana dozvoljeno, a šta nije, pa se među njima mogu čuti i različita verovanja koja nemaju utemeljenje u crkvenim pravilima. Šta se 11. septembra može jesti, da li je dozvoljeno venčanje, krštenje deteta ili šišanje, kao i šta zaista nalaže crkveni poredak, donosimo u nastavku.
Praznik Usekovanja glave Svetog Jovana Krstitelja je uvek dan posta. To znači da se ne jedu jaja, mlečni i mesni proizvodi, kao ni riba. Može se jesti biljna hrana: žitarice, pečurke, povrće, voće i hleb.
Ako vam je iz zdravstvenih razloga propisana dijeta koja podrazumeva da svakodnevno morate da unosite meso ili mlečne proizvode, nema greha u tome da se takve dijete pridržavate. Vi već na neki način postite, jer ne jedete ono što želite, već ono što vam je propisano.
Lubenice, dinje, bundeve i slično mogu se jesti 11. septembra. Postoji narodno verovanje, upravo samo verovanje koje nema nikakve veze sa crkvenim kanonima, prema kojem 11. septembra navodno ne treba jesti ono što je okruglo, jer to podseća na odsečenu glavu Jovana Preteče. U crkvenim pravilima takve zabrane nema.
Na praznik Usekovanja može se jesti okruglo voće, na primer jabuke, kao i bobičasto voće, poput lubenice, i druga biljna hrana okruglog oblika.
Postoji rasprostranjeno sujeverje prema kojem 11. septembra ne treba jesti okruglu hranu. To se povezuje sa tim što oblik plodova navodno podseća na usečenu glavu Proroka, Preteče i Krstitelja Gospodnjeg Jovana. U crkvenim kanonima i pravilima takve zabrane nema, tako da se okruglo voće i drugi plodovi mogu potpuno slobodno jesti.
U Crkvi se 11. septembra ne obavlja Sveta tajna braka. Razlog je to što je to dan strogog posta, kada se supružnici uzdržavaju od bračne bliskosti. Ako je reč o tome da se samo potpišu dokumenti u matičnoj službi, to je moguće učiniti 11. septembra.
Međutim, za hrišćane sam čin potpisivanja dokumenata ne mora da znači i početak punog bračnog života. Najverovatnije je reč o slučaju kada se 11. septembra potpišu dokumenta, a nekog drugog dana nakon toga obavi Sveta tajna venčanja, posle čega počinje puni bračni život.
Kada je reč o proslavi, na primer povodom potpisivanja bračnih dokumenata, ipak treba imati u vidu da je za hrišćane 11. septembar povezan sa događajem nepravednog pogubljenja, odnosno, u suštini, ubistva Proroka, Preteče i Krstitelja Gospodnjeg Jovana.
To je dan koji po svom karakteru nije prazničan u uobičajenom smislu i bilo bi veoma neobično praviti svadbeno veselje tog dana. U svakom smislu bilo bi pravilnije proslavu odložiti za neki drugi, mirniji i prazničniji dan.
Na praznik 11. septembra, kao ni uoči ovog praznika, ne organizuju se svadbena veselja posle crkvenog venčanja, jer je to dan posta, kada se supružnici, prema crkvenim kanonima, uzdržavaju od bračne bliskosti.
Pošto Sveta tajna braka podrazumeva početak bračnog života, logično je da se tog dana ne obavlja, jer se bračna bliskost odlaže.
Na praznik Usekovanja glave Svetog Jovana Krstitelja 11. septembra dete može da se krsti. Sveta tajna krštenja, u principu, može se obavljati bilo kog dana u godini, ako se sa sveštenikom, kumovima i roditeljima uskladi vreme u kojem svi mogu da prisustvuju Svetoj tajni.
Na ovaj praznik može se šišati, farbati i uređivati kosa, kao i obavljati sve druge higijenske ili kozmetičke procedure. Za hrišćane je prirodno da važne praznike u Crkvi provode zajedno sa drugim vernicima, pa bi bilo neobično zakazati šišanje umesto prisustvovanja liturgiji. Posle liturgije takva zabrana ne postoji, ukoliko se nije našao pogodniji dan i ukoliko zaista imate potrebu da se na tako ozbiljan praznik bavite kozmetičkim tretmanima.
U Crkvi ne postoje pravila koja zabranjuju određene radnje u vezi sa određenim datumima. Principi su sledeći: ne treba:
Činiti greh. Grešiti ne treba nijednog dana u godini; za to ne treba čekati praznik.
Jesti jaja, meso, mlečne proizvode i ribu. 11. septembar je dan strogog posta, zbog čega je tog dana trpeza hrišćana posna. Izuzetak su oni kojima je zbog zdravstvenog stanja neophodno da jedu meso i mlečne proizvode, ali u tom slučaju izbor hrane određuju bolest i stanje organizma, a ne čovekova volja.
Venčavati se. 11. septembra se u hramovima ne obavlja Sveta tajna venčanja, jer je to dan strogog posta, kada se supružnici uzdržavaju od bračne bliskosti.
Baviti se poslovima koji nisu hitni umesto prisustvovanja liturgiji. Za hrišćane je prirodno da važan dan crkvenog kalendara započnu učešćem u bogosluženju.
Ako postoji mogućnost, sve neodložne obaveze koje mogu da sačekaju trebalo bi odložiti kako bi se prisustvovalo liturgiji i pomolilo.
Ako to nije moguće, na primer, ako nemate mogućnost da uzmete slobodan dan na poslu, tada treba obavljati svoje radne obaveze i potruditi se da ujutru i tokom dana pročitate tropar i kondak Proroku, Preteči i Krstitelju Gospodnjem Jovanu, kao i praznično Jevanđelje, odnosno Jevanđelje po Marku, 6. glavu, stihove 14–30.
Na Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja vernici poste, ali uz ovaj dan vezuju se i brojna narodna verovanja. Saznajte šta je dozvoljeno, šta nije i koje zabrane nemaju uporište u crkvenim pravilima.
U besedi za petak 15. sedmice po Duhovima svetitelj govori o ljudskoj nemoći, Hristovoj čistoti i sili Njegove žrtve, objašnjavajući zašto samo ono što je čisto može da isceli ono što je ranjeno grehom.
Beseda iz manastira Ćelije iz 1964. godine donosi duboko promišljanje o stradanju Preteče, Irodovom zločinu, ljudskom odnosu prema istini i tajni pravednikove smrti.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Prepodobna Teodora Aleksandrijska. Katolička crkva obeležava spomendan Svetih mučenika Prota i Hijacinta, dok Jevreji večeras dočekuju Roš Hašanu, a za muslimane je petak dan džuma-namaza.
Pouka svetogorskog starca otvara pitanje zbog čega se greh više ne krije, već se često predstavlja kao sloboda, dok se moral, uzdržanje i pobožan život sve češće proglašavaju zaostalima.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Beseda iz manastira Ćelije iz 1964. godine donosi duboko promišljanje o stradanju Preteče, Irodovom zločinu, ljudskom odnosu prema istini i tajni pravednikove smrti.
U pravoslavnoj ikonografiji može se susresti neobičan prikaz Jovana Krstitelja s krilima i… sopstvenom odsečenom glavom u rukama. Šta znači ova neobična predstava i koju poruku nosi za vernike?
Na praznik Usekovanja glave Svetog Jovana Krstitelja pročitajte molitvu Preteči Hristovom koja smiruje dušu i donosi blagodet.
Srpska pravoslavna crkva obeležava mučeničku smrt proroka i Krstitelja Gospodnjeg, a ovaj dan vernicima donosi snažnu opomenu – istina može biti progonjena, ali nikada nije pobeđena.
Plamen se širi planinskim područjem u blizini jedne od najvećih pravoslavnih svetinja na Balkanu, dok se sa posebnom pažnjom prati situacija oko manastirskog kompleksa i dalje širenje požara.
Pojedini mediji objavili da bi rad Mitropolije mogao da bude predmet posebne provere, dok izvor blizak mitropolitu Joanikiju tvrdi da nikakva zvanična najava nije stigla i da se takav potez za sada ne očekuje.
Na praznik Prenosa moštiju Svetog kneza Lazara okupili su se mitropoliti, sveštenstvo, monahinje, monasi i gosti iz više eparhija, a jubilej je obeležen svetom liturgijom, predstavljanjem životopisa znamenitih igumanija i dragocenog zapisa srpskog crkvenog pojanja.
Posle ocene odlazećeg poglavara Islamske zajednice u BiH da je beseda patrijarha Porfirija „ponovo otvorila“ ratne rane, episkop bihaćko-petrovački odgovorio je autorskim tekstom.
U srpskom narodu ovaj dan poznat je i kao jesenji Sveti Jovan i Jovan Glavosek.
Poverenje u Boga jedno je od najvažnijih uporišta u trenucima kada se ne vidi izlaz.
Kontakt sa demonima može dovesti do uništenja nečije ličnosti i života, kako sopstvenog, tako i života bližnjih, upozorava mitropolit Antonije.
Često upravo insistiranje na sopstvenoj volji postaje izvor nemira.
Pojedini mediji objavili da bi rad Mitropolije mogao da bude predmet posebne provere, dok izvor blizak mitropolitu Joanikiju tvrdi da nikakva zvanična najava nije stigla i da se takav potez za sada ne očekuje.
Govoreći o duhovnim uzrocima ovakvog stanja, arhimandrit Jovan Jelenkov ističe da tuga može biti povezana sa odsustvom vere, kada čovek u svojoj nemoći prestaje da vidi svetlost i izlaz.
Samo nekoliko osnovnih sastojaka potrebno je za mekan i sočan kolač natopljen mlekom, koji se nekada često nalazio na porodičnom stolu, bez čekanja na poseban povod.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
