Za života je bio poznat po brojnim čudesima.
SPC 10. juna slavi Svetog Nikitu Ispovednika.
Sveti Nikita Ispovednik ostao je upamćen kao jedan od najhrabrijih branilaca pravoslavne vere u vreme velikih progona i verskih sukoba u Vizantiji. Rođen je u Kesariji u Vitiniji, a nakon što mu se otac zamonašio, o njegovom odrastanju brinula je baka. Još kao mladić stekao je dobro obrazovanje, a potom je stupio u Midikijski manastir, gde je započeo svoj monaški put.
Njegova posvećenost veri, molitvi i podvigu brzo je bila prepoznata, pa je posle godina monaškog života rukopoložen za jeromonaha. Nakon smrti igumana Nikifora, bratstvo ga je izabralo za novog starešinu manastira, iako se tome protivio iz skromnosti.
U vreme kada je na vlast došao car Lav V Jermenin, ponovo je ojačao ikonoborački pokret, koji se protivio poštovanju svetih ikona. Sveti Nikita nije želeo da odstupi od pravoslavnog učenja, zbog čega je bio uhapšen i izložen teškim mukama. Godinama je prebacivan iz tamnice u tamnicu, trpeći glad, žeđ, hladnoću i poniženja, ali nije odustajao od svoje vere.
Predanje beleži i događaj sa jednim čovekom po imenu Nikola, koji je često ismevao i vređao svetitelja. Međutim, nakon što mu se u snu javio pokojni otac i upozorio ga da prestane da uznemirava "slugu Božjeg", Nikola se pokajao i postao zaštitnik progonjenog monaha.
Posle smrti cara Lava, na presto je došao car Mihail, koji je oslobodio mnoge pravoslavne stradalnike. Sveti Nikita tada se povukao u osamu nedaleko od Carigrada, gde je ostatak života proveo u molitvi i zahvalnosti Bogu.
Za života je bio poznat po brojnim čudesima i isceljenjima, a po njegovom upokojenju 824. godine vernici su nastavili da svedoče o blagodatnoj pomoći koju su dobijali moleći se pred njegovim moštima.
Tokom prenosa njegovog tela u manastir, mnogi bolesnici su, prema predanju, ozdravili nakon što su ga dotakli.
Njegove mošti položene su pored grobova njegovog duhovnog oca Nikifora i bliskog prijatelja Atanasija, a Sveti Nikita Ispovednik do danas se poštuje kao primer nepokolebljive vere, istrajnosti i odanosti Hristu.
Nastavniče Pravoslavlja, učitelju pobožnosti i čistote, svećnjače vaseljene, bogonadahnuti ukrasu arhijereja, Nikita premudri, učenjem tvojim sve si prosvetio, sviralo duhovna, moli Hrista Boga, da spase duše naše.
U vreme zloglasnog Lava Jermenina svrgnut je sa arhijerejskog prestola zbog poštovanja ikona i poslat u izgnanstvo.
Najveći deo života proveo je u molitvi i postu na stubu (stolp), po čemu je i dobio naziv Stolpnik.
Svetitelji su pripadali grupi Sedamdesetorice apostola.
Pošto je nepokolebljivo odbijao da se odrekne Hrista, mučitelji su ga, posle stravičnih i dugotrajnih muka, na kraju zaklali 259. godine.
Za života je bio poznat po brojnim čudesima.
U manastiru Vatoped vekovima se čuvaju brojna svedočanstva bračnih parova koji su, posle dugogodišnje borbe za potomstvo, dobili decu moleći se pred ovom svetinjom.
hrana nije samo telesna potreba, već i Božji blagoslov.
Jednostavan recept iz rerne koji spaja blage začine i pun ukus, idealan za dane posta na ulju i brz, zdrav obrok koji se lako uvodi u svakodnevnu trpezu.
Protojerej-stavrofor Vojislav Bilbija opisuje susret sa starcem na Svetoj gori, u kojem su bol, upozorenja i neobični događaji oblikovali jedno od najintenzivnijih sećanja u njegovom životu.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Kada je Jovan posečen, Irodijada je naredila da mu se glava ne sahranjuje zajedno sa telom, jer se bojala da on ne vaskrsne.
Nakon što su Evtropije i Kleonik raspeti i izdahnuli 3. marta, Vasilisk je vraćen u tamnicu.
Car Konstantin je 313. godine doneo Milanski edikt, kojim je hrišćanstvo postalo zvanična religija, čime su zaustavljeni okrutni progoni hrišćana.
Na dan kada je suočen sa pretnjom stradanja u vreloj vodi, Sveti Patrikije ostaje nepokolebljiv u veri, a zajedno sa svojim saborcima završava život kao mučenik, ne odričući se Hrista.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Teraponta i Svetog Kirila Aleksandrijskog po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomen Svetog Efrema Sirina (u zapadnom kalendaru), dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Pošto je nepokolebljivo odbijao da se odrekne Hrista, mučitelji su ga, posle stravičnih i dugotrajnih muka, na kraju zaklali 259. godine.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete apostole Karpa i Alfeja po starom i Svetog Teodora Stratilata po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomen Svetog Medarda, biskupa, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Svetitelji su pripadali grupi Sedamdesetorice apostola.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Svetinja je u molitvenoj tišini ispraćena iz srpske prestonice ka manastiru Vatoped, u kojem se vekovima čuva.
Čak 800.000 vernika se poklonilo Pojasu.
U besedi za utorak 2. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o bezbrojnim preobraženim dušama, skrivenim podvizima i svetosti koja je ostala nepoznata svetu, ali nije ostala sakrivena pred Bogom.
Svakodnevni vodič kroz Petrovski post sa predlozima posnih obroka, molitvama i duhovnim poukama najvećih svetitelja pravoslavlja.
Veliki pravoslavni duhovnik iz 19. veka podseća da bez poslušnosti Bogu nema ni večne bliskosti, čak ni među najbližima.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
