Predanje o svetinji koja je prošla put od Damaska do Svete Gore i zauzela posebno mesto u životu srpskog naroda.
Srpska pravoslavna crkva 25. jula po novom kalendaru proslavlja praznik posvećen Čudotvornoj ikoni Presvete Bogorodice Trojeručice, jednoj od najpoštovanijih ikona u pravoslavnom svetu i jednoj od najvećih svetinja Manastira Hilandara na Svetoj Gori.
Za pravoslavne vernike, ikona Trojeručica predstavlja veliki dar Božji i svedočanstvo o pomoći i zastupništvu Presvete Bogorodice. Pred ovom svetinjom vekovima se mole hilandarski monasi i brojni poklonici koji joj sa verom pristupaju, tražeći utehu, blagoslov i pomoć u životnim nevoljama.
Čudo svetog Jovana Damaskina po kojem je ikona dobila ime
Istorija ove čudotvorne ikone povezana je sa Svetim Jovanom Damaskinom, velikim braniteljem svetih ikona i njihovog poštovanja, kao i jednim od najznačajnijih crkvenih otaca VIII veka.
Početkom VIII veka, kada se u Vizantijskom carstvu širila jeres ikonoborstva, sveti Jovan Damaskin, koji je tada živeo u Damasku, snažno je branio poštovanje svetih ikona. Iako je bio svetovnjak, svojim pismima i govorima suprotstavljao se učenju ikonoboraca i svedočio o značaju svetih ikona u životu Crkve.
Zbog svog zalaganja postao je meta protivnika ikona, a među njegovim neprijateljima nalazio se i vizantijski car Lav III Isavrijanac. Prema crkvenom predanju, car Lav je protiv svetog Jovana pripremio lažnu optužbu. Došao je do jednog njegovog rukopisa, a zatim je naredio da se napravi pismo koje je izgledalo kao da ga je napisao sam Jovan. U tom lažnom pismu svetitelj je navodno pozivao cara da zauzme Damask.
Car je to pismo poslao damaskom kalifu Validu, tvrdeći da je sveti Jovan izdajnik. Kalif je poverovao u optužbe i naredio da se svetom Jovanu odseče desna ruka, upravo ona za koju su tvrdili da je njome napisao sporno pismo.
Kada je kazna izvršena, sveti Jovan je zamolio da mu vrate odsečenu ruku. Te noći je klečeći pred ikonom Presvete Bogorodice, koju je čuvao u svom domu, usrdno molio za iscelenje. Molio se da mu Bogorodica povrati ruku kako bi mogao da nastavi da piše u odbranu svetih ikona.
Prema predanju, posle duge molitve sveti Jovan je zaspao i u snu video Presvetu Bogorodicu koja mu je objavila da mu je ruka isceljena i da ne treba više da tuguje, već da ispuni obećanje i nastavi da svedoči o poštovanju svetih ikona.
Kada se probudio, video je da mu je ruka zaista vraćena i potpuno zdrava. Jedini trag stradanja bila je crvena linija na mestu rane, kao trajni podsetnik na pretrpljenu nevolju i čudo Presvete Bogorodice.
Iz zahvalnosti za iscelenje, sveti Jovan je na donji deo ikone dodao srebrnu ruku, sličnu onoj koja mu je bila odsečena. Tako je ikona dobila naziv Trojeručica jer se pored dve ruke Presvete Bogorodice i Hrista na njoj nalazi i treća, srebrna ruka.
printscreen
Ikona Presvete Bogorodice Trojeručica
Od Damaska do Svete Gore
Nakon čudesnog iscelenja, sveti Jovan Damaskin odlučio je da napusti svetovni život i primi monaški postrig. Prema predanju, kada je kalif video da je sveti Jovan čudesno isceljen, shvatio je da se dogodilo Božije delo i dozvolio mu da ode iz sveta.
Sveti Jovan je tada otišao u Lavru svetog Save Osvećenog u Palestini, gde je proveo ostatak života kao monah. Sa sobom je poneo i ikonu Presvete Bogorodice Trojeručice, koja mu je bila stalna uteha i pomoć.
U ovoj lavri čuvalo se predanje svetog Save Osvećenog da će jednog dana u manastir doći poklonik po imenu Sava, koji je bio carski sin, kome treba predati određene svetinje kao blagoslov. Prema tom predanju, svetitelj je ostavio zapovest da se tom budućem monahu daju njegov igumanski štap, ikona Bogorodice Mlekopitateljnice i Trojeručica.
To proročanstvo ostvarilo se 1217. godine, kada je u Lavru svetog Save Osvećenog došao Sveti Sava Srpski, tada monah iz Manastira Hilandara. Kada se poklonio pred grobom istoimenog svetitelja, igumanski štap se spustio sa mesta na kojem je bio pričvršćen.
Monasi su se iznenadili ovim događajem, ali su, želeći da budu sigurni, vratili štap na njegovo mesto. Kada se isto ponovilo narednog dana, shvatili su da se ispunilo predanje svetog Save Osvećenog. Tada su Svetom Savi predali igumanski štap, ikonu Mlekopitateljnicu i ikonu Trojeručicu.
Sa ovim blagoslovom Sveti Sava se vratio na Svetu Goru. Igumanski štap i ikonu Mlekopitateljnicu ostavio je u kelijama u Kareji, dok je Trojeručicu doneo u Manastir Hilandar. Od tog vremena ova ikona je neraskidivo povezana sa srpskom svetinjom na Svetoj Gori.
Putovanje ikone i dolazak u Hilandar
Posle više od jednog veka od dolaska u Hilandar, ikona Trojeručica je u XIV veku preneta u Srbiju. Prema predanju, srpski car Dušan ju je nakon posete Hilandaru poneo sa sobom kao blagoslov manastira.
Krajem XIV ili početkom XV veka ikona se našla u Manastiru Studenici. Kada su monasi saznali da se približava opasnost od turskih osvajanja, nastojali su da spasu najvrednije manastirske svetinje. Trojeručicu su stavili na samar magareta i prepustili put ikone volji Presvete Bogorodice.
Prema predanju, magare je prošlo dug put kroz Srbiju i Makedoniju i stiglo do Svete Gore, zaustavivši se u blizini Manastira Hilandara. Monasi su tada prišli i skinuli ikonu sa njegovih leđa. Nakon toga magare je uginulo.
Na mestu na kojem je ikona pronađena kasnije je podignuto pokloničko mesto, a svake godine iz Hilandara se održava litija do tog mesta u znak sećanja na njen dolazak. Tako je Trojeručica drugi put svečano stigla u Hilandar i zauzela posebno mesto u manastirskoj crkvi.
Bogorodica kao igumanija Hilandara
Krajem XV veka u Hilandaru se dogodio još jedan događaj koji je ostao zapamćen u predanju ovog manastira.
Nakon smrti igumana, među mnogobrojnim monasima različitih naroda nastala je nesloga oko izbora novog starešine. Srbi, Grci, Bugari i Rusi predlagali su svoje kandidate, ali dogovor nije bio moguć.
Prema predanju, tada je Presveta Bogorodica pokazala svoju volju. Monasi su tokom večernje službe čuli glas sa ikone, ali mu u početku nisu pridali poseban značaj. Sutradan su primetili da se ikona Trojeručica nalazi na igumanskom mestu.
Pokušali su da je vrate u oltar, ali se ona ponovo pojavila na igumanskom tronu. Kada se događaj ponovio više puta, monasi su shvatili da je to znak da Presveta Bogorodica sama preuzima brigu o manastiru kao njegova igumanija.
Od tada se Trojeručica nalazi na igumanskom mestu u Hilandaru. Iguman i duhovni otac bratstva zauzimaju mesto pored nje, a monasi joj se poklanjaju pre početka svog služenja.
Za hilandarske monahe ona je Majka, Zaštitnica i Utešiteljka, kojoj se obraćaju u svim teškoćama i iskušenjima monaškog života.
Ikona Presvete Bogorodice Trojeručice danas je jedna od najpoznatijih svetinja pravoslavnog sveta. Veoma je dobro očuvana i odlikuje se posebnom izražajnošću lica Presvete Bogorodice, pred kojim mnogi vernici osećaju poziv na molitvu i smirenje.
Na ikonu je postavljen bogato ukrašen zlatni okov sa više hiljada dragocenih kamenova, kao i darovima vernika koji su pred njom tražili pomoć ili zahvaljivali za primljene blagoslove. Ikona je dvostrana, odnosno litijska, a na njenoj poleđini nalazi se predstava svetog Nikolaja.
Visoka je 1,11 metara, dok je njena širina 91 centimetar. Svake godine 25. jula u Manastiru Hilandaru svečano se proslavlja njen praznik uz svenoćno bogosluženje posvećeno časti i čudima Presvete Bogorodice Trojeručice.
Ova svetinja i danas podseća vernike na snagu vere, molitve i poverenja u zastupništvo Presvete Bogorodice, kojoj se kroz vekove obraćaju hrišćani širom sveta.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve Patrijarh Porfirije snimio je uvodne i završne kadrove filma "Sveti Sava", koji donosi svedočenja, prizore svetinja i nepoznate detalje o nasleđu prvog srpskog arhiepiskopa.
U čestitki povodom Obretenja moštiju Prepodobnog Sergija Radonješkog, patrijarh srpski istakao je njegov značaj kao duhovnog uzora i pozvao na jedinstvo, ljubav i prevazilaženje podela.
Poglavari pomesnih pravoslavnih crkava, državni zvaničnici, predstavnici kulture i javnog života, kao i verni narod, uputili su želje za zdravlje, snagu i blagosloven nastavak arhipastirskog služenja Srpskoj pravoslavnoj crkvi.
Poznati istoričar ukazuje na sporne kanonske i pravne momente odluke suda, ali i na, kako navodi, širi pritisak na srpski narod, tradiciju i identitet.
Tumačeći reči iz Prve poslanice apostola Petra, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto gordost čoveka udaljava od blagodati, dok smirenje otvara put Božjoj milosti.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete mučenike Prokla i Ilarija po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Uspenje svete Ane. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog apostola Jakova, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Kroz priču o tri monaha koji su doživeli istu sramotu, veliki pravoslavni učitelj pokazuje zašto se prava snaga čoveka vidi tek onda kada mu je naneta nepravda.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Danas je praznik ikone Presvete Bogorodice Trojeručice – otkrivamo kako da joj se pomolite za isceljenje najtežih bolesti i utehu u bezizlaznim situacijama.
Kako je jedna molitva i isceljenje Jovana Damaskina iz 8. veka oblikovalo vekovne običaje, donelo svetlost u najmračnijim vremenima i postalo simbol večne zaštite manastira Hilandar.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete mučenike Prokla i Ilarija po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Uspenje svete Ane. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog apostola Jakova, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetu velikomučenicu Efimiju po starom, dok se po novom kalendaru slavi Sveta mučenica Hristina. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Šarbela, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Sećanje na događaj iz Halkidona 451. godine, kada je preko njenih moštiju, prema crkvenom predanju, potvrđeno učenje Pravoslavne crkve o dve prirode Gospoda Isusa Hrista.
Policija sumnjiči 29-godišnjeg muškarca za krađu iz Sabornog hrama Svete Trojice, a pažnju javnosti privukao je snimak na kojem se vidi njegova navodna ravnodušnost dok zna da ga neko snima.
Istoričar Boris Stojkovski i osnivač fondacije Lazarica Aleksandar Avramov svedoče o tragovima pisanog nasleđa ostroškog čudotvorca u vatikanskim arhivima, dok pitanje njihove dostupnosti i dalje nema zvaničan odgovor.
Devojčica sa porodicom otkriva da se najlepši dar za veliki praznik svetih apostola Petra i Pavla ne krije u stvarima, već u ljubavi, dobroti i malim delima učinjenim od srca.
Veliki svetitelj našeg vremena objasnio je kako čovek može da sačuva čistotu duše i onda kada se susretne sa tuđom zavišću, nepravdom i lošim postupcima.
Priprema se od nekoliko skromnih namirnica, a zahvaljujući pečenju u rerni dobija blagu koricu i punoću ukusa koja podseća na trpezu pravoslavnih manastira.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
