Životni podvig, odricanje i smirenje ovog svetitelja, koji se zamonašio zajedno sa svojom braćom, vekovima inspirišu vernike, a njegov primer i danas poziva verne na put spasenja.
Život Prepodobnog Pimena Velikog, ispunjen molitvom, postom i potpunim odricanjem, predstavlja uzor svima koji teže duhovnom miru i spasenju, pokazujući kako se kroz smirenje i predanost Bogu može dosegnuti svetost i večni život. Srpska pravoslavna crkva 9. septembra molitveno praznuje spomen na Prepodobnog Pimena Velikog, jednog od najuglednijih podvižnika Misira, čije ime kroz vekove svetli kao primer duhovnog uzrastanja i potpune predanosti Bogu.
Još kao dečak, Pimen je tragao za duhovnim znanjem, posećujući znamenite starce kako bi od njih prikupljao dragoceno iskustvo. Njegova revnost bila je prepoznata još u mladosti, kada ga je starac Pavle, po molbi dečakovoj, odveo Svetom Pajsiju. Tom prilikom, Sveti Pajsije je prorekao Pimenovu buduću svetost, rekavši: „Ovo će dete spasti mnoge, s njim je ruka Božja.“ I tako je bilo – Pimen je neustrašivo kročio putem monaštva, sa sobom povukavši i dvojicu braće.
Posebna snaga njegovog duhovnog života ogleda se u odnosu prema majci, koja ih je jednom prilikom posetila u manastiru. Iako je srce majke žudelo da vidi svoje sinove, Pimen je kroz vrata upita: „Da li više želiš da nas vidiš ovde ili onamo u večnosti?“ Njena mudra i pobožna duša odgovorila je s radošću: „Kad ću vas sigurno videti tamo, to ne želim da vas ovde vidim.“ Ova scena pokazuje koliko je Pimen živeo sa mislima upravljenim ka Carstvu nebeskom, a njegova majka je s verom prihvatila taj put.
Manastirski tipik bio je izuzetno strog: noći su bile podeljene između rada, molitve i kratkog sna. U manastirskom životu, hrana nije bila luksuz, već sredstvo za održanje tela – obrok se sastojao od skromnih zeleni, a niko nikada nije izražavao nezadovoljstvo.
„Mi smo jeli to što nam se predlagalo; niko nikad nije rekao: daj meni nešto drugo; ili: ja to neću,“ govorio je Pimen, naglašavajući mir i bezmolvije u kojem su živeli.
Prepodobni Pimen predstavlja uzor svima koji teže unutrašnjem miru i spasenju kroz smirenje, post i molitvu. Njegov život bio je svedočanstvo o tome kako se kroz stalni rad na sebi, kroz poslušanje i potpunu predanost Bogu, može dostići blaženstvo večnog života. Podvizavajući se u 5. veku, Pimen se upokojio u dubokoj starosti, mirno i spokojno, ostavivši za sobom svetli primer svetiteljskog života.
Facebook/Духовне Поуке Светих Отаца наших
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Kao episkop Amvrosije je utvrdio pravoslavnu veru, potisnuo jeretike, ukrasio crkve, napisao mnoge poučne knjige...
Jednostavna, ali moćna pouka svetogorskog starca otkriva kako reći istinu bez da povrediš, i zašto iskrenost postaje put duhovnog rasta.
Okupljeni raseljeni Srbi i vernici iz okolnih mesta proslavili su svetitelja čuvajući tradiciju i sećanje na dom koji opstaje uprkos godinama i ruševinama.
U jubilejskoj poslanici kardinal Ladislav Nemet podseća da vera može ujediniti različite tradicije, dok nas poziva da sačuvamo planetu i pomognemo najugroženijima.
Služeći Svetu arhijerejsku liturgiju u niškom Sabornom hramu, poglavar Srpske pravoslavne crkve besedio je o Svetom Nikolaju kao merilu pravoslavnog života i o veri koja ne ostaje u rečima, već se pretače u odnos prema drugome.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Srpska pravoslavna crkva se 5. septembra seća života i mučeništva episkopa Lionskog, koji je svojom borbom protiv gnosticizma i nepokolebljivom verom ostavio neizbrisiv pečat u istoriji hrišćanstva.
Kao episkop Amvrosije je utvrdio pravoslavnu veru, potisnuo jeretike, ukrasio crkve, napisao mnoge poučne knjige...
I dalje misleći da je u pitanju sveti zadatak, trgovci iz Barija su na silu oteli mošti i krenuli put Italije.
Slava se nasleđuje sa oca na sinove i ostaje ista bez obzira na broj potomaka.
I dok se mahom priča o obavezama domaćina kako slava ne bi izgubila svoj smisao, malo se priča kako bi gosti trebalo da se ponašaju kad na nju dođu.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti Nikolaj Žički nas uči da osmeh, bez zlobe, može biti odgovor na podsmeh. Jer neznanju priliči podsmeh, a znanju osmeh.
U snažnoj poruci povodom Nikoljdana, episkop bihaćko-petrovački i rmanjski podseća da voštanica nije samo znak radosti, već tiha veza sa precima, opomena protiv zaborava i poziv na povratak korenima kroz veru koja se dokazuje delima.
Oslić sa belim lukom, peršunom i začinima ostaje sočan i narednog dana – jelo koje postaje još punijeg ukusa, otkrivajući tihe mudrosti monaškog života.
I dok se mahom priča o obavezama domaćina kako slava ne bi izgubila svoj smisao, malo se priča kako bi gosti trebalo da se ponašaju kad na nju dođu.
