Za njega se kaže da je sastavio "Bogorodice Djevo radujsja!“
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Svetog Kirila, episkopa Aleksandrijskog.
Bio je plemićnog porekla i blizak srodnik Teofila, patrijarha aleksandrijskog, posle čije smrti je i sam bio posvećen za patrijarha.
Vodio je tri ljute borbe za svoga života: s jereticima Novacijanima, s jeretikom Nestorijem i sa Jevrejima u Aleksandriji.
Novacijani su postali u Rimu i tako prozvani po Novacijanu prezviteru, jeresonačalniku. Oni su se gordili svojom vrlinom, hodili su obučeni u belo odelo, zabranjivali su drugi brak i držali su da se ne treba moliti za one koji učine smrtni greh, niti primati natrag u crkvu one koji jedanput otpadnu od crkve, pa ma se oni gorko kajali.
"Kiril njih pobedi i istera iz Aleksandrije zajedno sa njihovim episkopom", piše u žitijama.
S Jevrejima bila je borba mnogo teža i krvavija. Jevreji su se bili osilili u Aleksandriji još od početka, kako je Aleksandar Veliki zasnovao taj grad. Njihova mržnja prema hrišćanima bila je besna i smušena. Oni su ubijali hrišćane mučki, trovali, na krst raspinjali.
Posle duge i teške borbe Kiril je uspeo kod cara Teodosija Mlađeg, da se Jevreji proteraju iz Aleksandrije.
Njegovu borbu pak protiv Nestorija, patrijarha carigradskog, rešio je Treći vaseljenski sabor u Efesu.
Tom Saboru predsedavao je sam Kiril, zastupajući u isto vreme i papu rimskog Celestina, po negovoj molbi, koji zbog starosti nije mogao doći na Sabor.
"Nestorije bude osuđen, anatemisan, i od cara prognan na istočnu granicu carstva, gde je i umro smrću užasnom (jer mu crvi razjedu jezik, kojim je hulio Presvetu Bogorodicu nazivajući je Hristorodicom)".
Posle svršene borbe, Kiril je u miru proživeo. Upokojio se 444. godine.
Za njega se kaže da je sastavio "Bogorodice Djevo radujsja!“
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Patrijarh Pavle, čak i kao poglavar SPC, po Beogradu je išao pešaka, a kad se baš negde nije moglo tako stići, vozio se gradskim prevozom.
Za njega se pričalo da "ne ukalja duhovnu odeždu u koju se obuče krštenjem svetim".
Neki sveštenik je časno sahranio telo mučenikovo na jednu uzvišicu izvan grada. Na tome mestu kasnije je podignut hram u ime svetog Teodota.
Za njega se kaže da je sastavio "Bogorodice Djevo radujsja!“
Na Nedelju svih svetih, u hramu Rođenja Hristovog služena je sveta liturgija, a zatim osveštani i temelji budućeg parohijskog doma – duhovnog centra koji će postati oslonac vernicima ovog kraja i mesto hrišćanskog sabranja.
Otac Saša je u nekoliko rečenica, kratko i precizno objasnio koji je to najbolji period za krštenje deteta, navodeći prednosti toga.
Patrijaršija s velikom zabrinutošću prati razvoj situacije, budući da su raketni napadi i oružani sukobi zabeleženi u neposrednoj blizini svetih mesta, što mogućnost njihovog uništenja više ne ostavlja u domenu teorije.
U Nacionalnom muzeju istorije Rumunije otvorena je potresna izložba o najugroženijim svetinjama Evrope – manastirima na Kosovu i Metohiji koji, uprkos nasilju i pokušajima brisanja, ostaju stubovi pravoslavne vere i identiteta jednog naroda.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Protojerej Lambros iz Larise ispratio je još jedno dete na onaj svet. Njegova ćerka ubijena je nožem, a osumnjičeni je njen dvadesetjednogodišnji sin.
Nije Hristos vaskrsao da bismo mi farbali jaja, kaže otac Borislav.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
Sveti velikomučenik Teodor Stratilat bio je rimski vojvoda i gradonačelnik grada Iraklije u momentu kada je rešio da ostavi svo svoje bogatstvo i moć i postane hrišćanin, iako je znao da će ga to koštati života.
Neki sveštenik je časno sahranio telo mučenikovo na jednu uzvišicu izvan grada. Na tome mestu kasnije je podignut hram u ime svetog Teodota.
Za njega se pričalo da "ne ukalja duhovnu odeždu u koju se obuče krštenjem svetim".
Napisao je mnoga poučna dela na grčkom i latinskom jeziku. Naročito je čuvena njegova grčko-latinska Sintagma.
Otac Saša je u nekoliko rečenica, kratko i precizno objasnio koji je to najbolji period za krštenje deteta, navodeći prednosti toga.
Patrijaršija s velikom zabrinutošću prati razvoj situacije, budući da su raketni napadi i oružani sukobi zabeleženi u neposrednoj blizini svetih mesta, što mogućnost njihovog uništenja više ne ostavlja u domenu teorije.
Đurđević objašnjava da svaka nedoumica, koja se tiče Crkve, treba da nas odvede do nadležnog episkopa, odnosno našeg sveštenika, koji će dalje videti šta treba da se radi i o tome nas obavestiti.
Iguman Dimitrije, je za sajt religija.rs izneo detalje o pojedinostima konak navodeći koliko gosti najduže mogu ostati.
Iguman Dimitrije, je za sajt religija.rs izneo detalje o pojedinostima konak navodeći koliko gosti najduže mogu ostati.
Za razliku od onih koji su u Beograd vekovima pristizali kao stranci, Rumuni u Beogradskom naselju Ovča su starosedeoci. Reč je o banatskom delu Srbije gde je etnička šarenolikost sasvim uobičajena stvar.
Pripremljeno po uputstvima svetogorca iz skita Milopotamos, ovo jelo nije samo obrok – to je put ka tišini, blagosti i blagodati trpeze.
