Dok je bio vojsci, u njegovom puku bio je jedini hrišćanin.
Srpska pravoslavna crkva sutra obeležava sećanje na Svetog mučenika Kalistrata.
Kalistrat je bio vojnik u Kartagini koji je mučen i ubijen od svojih ratnih saboraca zbog hrišćanske vere.
Jedan od Kalistratovih predaka, po imenu Neokor, služio je kao vojnik u Jerusalimu pri Pontijskom Pilatu u vreme stradanja Isusa Hrista. Videvši mnoga čudesa pri smrti Hristovoj, Neokor je poverovao u njega, a lično su ga krstili apostoli. Vrativši se kući, Neokor je i sve svoje bliske preveo u hrišćanstvo.
Baš u to vreme je i Kalistrat rođen, kršten, a onda i vaspitan kao hrišćanin.
Dok je bio vojsci, u njegovom puku bio je jedini hrišćanin.
"Neko od njegovih drugova, videše Kalistrata svetog kako noću ustaje i Bogu se moli, i prijaviše ga vojvodi Persentinu kao hrišćanina. A Persentin beše ljuti mučitelj hrišćana. Da bi se uverio, da li je Kalistrat zaista hrišćanin, vojvoda mu naredi, da prinese žrtvu idolima, što Kalistrat odmah otkaza", piše u žitijama.
Tada su Kalistrata prebili, pa onda bacili i u more.
"No Božja sila spase ga, i on izađe zdrav iz mora. Videći trpljenje Kalistratovo i čudesa njegova, 49 vojnika poverovaše u Hrista Gospoda. I oni biše bijeni i s Kalistratom u tamnicu bačeni. U tamnici Sv. Kalistrat nauči veri drugove svoje i ukrepi ih".
Jedno veče, mučitelj je poslao vojnike u tamnicu koji su ubili Kalistrata i 49 njegovih drugova.
Postradali su 304. godine Na njihovim moštima docnije je podignuta crkva.
Ulazili su u oltar, ispovedaonicu i trapove, a odgovor mitropolita Metodija oduševio je vernike: „Krijem ga u svom srcu“
Na književnoj večeri u Nikšiću, mitropolit budimljansko-nikšićki poručio da se mudrost, ljubav i žrtva moraju graditi u skladu sa pobedničkim nizom srpskih vitezova.
Ministarstvo Crne Gore usvojilo je inicijativu Mitropolije crnogorsko-primorske da se vrh Rumije ucrta kao prostor namenjen verskim objektima, čime je Crkva Svete Trojice dobila mogućnost da stekne pun pravni status.
Osim 12 velikih apostola, Bog je izabrao još 70 drugih koji će širiti hrišćanstvo.
Dok se po društvenim mrežama šire brojni „recepti“ za slavu, protojerej Srećko Zečević objašnjava šta je zaista potrebno pripremiti i zašto je to važnije od bogate trpeze.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Smederevska kapama od jagnjetine i zelja nije samo gastronomska retkost, već i simbol stare srpske gostoljubivosti, vere i porodičnog zajedništva.
Osim 12 velikih apostola, Bog je izabrao još 70 drugih koji će širiti hrišćanstvo.
Njegovo ime stoji uz temelje više od četrdeset crkava i manastira — od Banjske i Gračanice do Jerusalima, Soluna i Svete gore.
Sveštenomučenik Zinovije i njegova sestra Zinovija odrekli su se zemaljskog bogatstva i moći, ali su stekli neprolazno blago u Carstvu nebeskom.
Molitveno se sećamo Prepodobnog Avramija i sinovice mu Marije, svetitelja koji svedoči da se ljubav prema Bogu ne meri rečima, već delima i trpljenjem.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Sabrani verni narod zajedno sa državnim zvaničnicima u tišini i molitvi odali poštovanje stradalima dok su patrijarhove reči o miru i jedinstvu dirnule srca svih prisutnih.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Njegova volja nije uvek ono što očekujemo, ali uvek vodi ka onome što nam je potrebno i što će nas oblikovati i učvrstiti u veri.
To što određeni svetitelj, koji se proslavlja određenog dana, nije naša krsna slava ne znači da mi ne proslavljamo tog svetitelja, ističe sveštenik Željko Jovanović.
Jednostavan recept koji spaja tradiciju i zajedništvo, idealan za duge zimske večeri i dane posta, donoseći u kuću miris topline i skromne radosti.
