Molitveno se sećamo Prepodobnog Avramija i sinovice mu Marije, svetitelja koji svedoči da se ljubav prema Bogu ne meri rečima, već delima i trpljenjem.
Srpska pravoslavna crkva 11. novembra proslavlja Prepodobnog Avramija Zatvornika i njegovu sinovicu Mariju, podsećajući vernike na duboku snagu vere, molitve i pokajanja.
U crkvenom kalendaru ovo je crno slovo, a pojedine porodice širom srpskih zemalja proslavljaju ovog svetitelja i kao svog nebeskog zaštitnika – krsnu slavu.
Prepodobni Avramije rođen je u pobožnoj porodici i od detinjstva je pokazivao duboku ljubav prema Bogu i Crkvi. Njegovi roditelji, želeći mu sreću po ljudskim merilima, odlučili su da ga ožene. Iz ljubavi prema njima, Avramije je pristao, iako je srce već bilo usmereno ka Bogu.
Sedmog dana nakon svadbe, vođen Božjom voljom, napušta dom i odlazi u samoću, gde započinje dug i tih podvig molitve, posta i neprestane borbe sa sobom. Njegova odluka duboko je ražalostila rodbinu, ali su je prihvatili, shvativši da je njegov životni put drugačiji.
Avramije je svoje zemaljsko bogatstvo razdelio siromašnima, ostavivši sve iza sebe, da bi mu um i srce ostali čisti od svake vezanosti za materijalno. U tihovanju i molitvi proveo je pedeset godina, izlazeći među ljude samo dva puta – oba puta da bi spasao druge.
Prvi put je izašao iz svoje isposnice kada je čuo da u jednom selu svi stanovnici žive kao neznabošci. Poslat od Boga i blagoslovom episkopa, postavljen je za sveštenika baš u tom mestu. Tu je sagradio crkvu i neumorno propovedao Hrista, ali su ga ljudi najpre odbacili, tukli, kamenovali i proterivali.
Uprkos svemu, Avramije nije odgovarao zlom na zlo, već je istrajavao u molitvi i blagosti. Njegova vera i smirenje vremenom su omekšali srca neznabožaca, pa su svi u tom selu napustili idole i primili Hristovu veru. Krstio ih je u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, posvetivši svoje trpljenje njihovom spasenju.
Drugi put se pojavio među ljudima zbog svoje sinovice Marije, koja je zalutala u greh i napustila put vrlina. Sveti Avramije nije mogao da mirno gleda njenu propast, pa ju je molitvom, suzama i ljubavlju vratio na pravi put. Ona se iskreno pokajala, povukla u pokajnički život i postala uzor mnogim ženama.
Pošto je izbavio i svoje selo i Mariju, Avramije se vratio u svoju keliju, gde je u molitvi i tihovanju dočekao kraj svog zemnog života. Upokojio se mirno oko 360. godine, u sedamdesetoj godini života.
Njegov primer pokazuje da istinska snaga ne leži u sili i rečima, već u tišini, trpljenju i postojanoj veri. Prepodobni Avramije Zatvornik ostaje svedok da čovek, iako sam, može postati svetilnik mnogima — ako mu je srce puno ljubavi prema Bogu i ljudima.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 11. mesec 2025. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Sezona slava u Srbiji donosi i pitanje koje mnogi vernici svake godine postavljaju – da li se slobodan dan "prenosi" ako krsna slava padne u subotu ili nedelju? Evo jasnog odgovora prema zakonu i crkvenoj tradiciji.
Ajeti 63:9-11 podsećaju da pravi uspeh leži u odgovornosti, delu i ravnoteži između materijalnog i duhovnog.
Primer svetitelja pokazuje da strpljiva molitva i nepokolebljiva nada nisu samo duhovne prakse, već put ka isceljenju, unutrašnjem miru i obnovi vere u teškim trenucima.
Protojerej Vladimir Dolgih objašnjava da se iza karata, zvezda i proročanstava krije duhovna opasnost koja čoveka vodi dalje nego što misli.
Posle još jednog nasrtaja na hram u sredini gde Srba jedva da je ostalo, iz Eparhije raško-prizrenske stiže oštro upozorenje o kontinuiranom zastrašivanju.
Učestvovao je na Drugom vaseljenskom saboru 381. godine i napisao i nekoliko knjiga o veri.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Slavski kolač se osvećuje da bismo ga jeli i, upravo jedući ga, osvećujemo i sebe i dom u kome slavimo, objašnjava sveštenik.
Učestvovao je na Drugom vaseljenskom saboru 381. godine i napisao i nekoliko knjiga o veri.
Pravoslavci danas molitveno proslavljaju Svete apostole Filimona, Apfiju i Arhipa po starom kalendaru i Svetog Savu Prepodobnog po novom, katolici su u periodu Adventa, muslimani idu na džumu-namaz, a u judaizmu dan je posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim dužnostima.
Svi su bili veliki prijatelji apostola Pavla.
Dan sećanja kada je trogodišnja Marija dovedena pred lice Gospodnje Crkva čuva kao jedan od ključnih trenutaka duhovne istorije – praznik koji vernike poziva na Liturgiju, pričešće i unutrašnje sabiranje.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
Vlada Srbije proglasila Jefimijinu "Pohvalu" kulturnim dobrom od izuzetnog značaja, čime je vekovni vez pokrov za mošti kneza Lazara iz crkvene tišine prešao u samo središte pažnje cele nacije.
Jednostavna, očaravajuća poslastica iz knjige Ko posto dušu gosti koja osvežava dušu i donosi mir manastirske kuhinje.
Ispovest oslobađa čoveka od greha za koji se iskreno kaje, ali mnogi i dalje nastavljaju da ga ponavljaju.
