Molitveno se sećamo Prepodobnog Avramija i sinovice mu Marije, svetitelja koji svedoči da se ljubav prema Bogu ne meri rečima, već delima i trpljenjem.
Srpska pravoslavna crkva 11. novembra proslavlja Prepodobnog Avramija Zatvornika i njegovu sinovicu Mariju, podsećajući vernike na duboku snagu vere, molitve i pokajanja.
U crkvenom kalendaru ovo je crno slovo, a pojedine porodice širom srpskih zemalja proslavljaju ovog svetitelja i kao svog nebeskog zaštitnika – krsnu slavu.
Prepodobni Avramije rođen je u pobožnoj porodici i od detinjstva je pokazivao duboku ljubav prema Bogu i Crkvi. Njegovi roditelji, želeći mu sreću po ljudskim merilima, odlučili su da ga ožene. Iz ljubavi prema njima, Avramije je pristao, iako je srce već bilo usmereno ka Bogu.
Sedmog dana nakon svadbe, vođen Božjom voljom, napušta dom i odlazi u samoću, gde započinje dug i tih podvig molitve, posta i neprestane borbe sa sobom. Njegova odluka duboko je ražalostila rodbinu, ali su je prihvatili, shvativši da je njegov životni put drugačiji.
Avramije je svoje zemaljsko bogatstvo razdelio siromašnima, ostavivši sve iza sebe, da bi mu um i srce ostali čisti od svake vezanosti za materijalno. U tihovanju i molitvi proveo je pedeset godina, izlazeći među ljude samo dva puta – oba puta da bi spasao druge.
Prvi put je izašao iz svoje isposnice kada je čuo da u jednom selu svi stanovnici žive kao neznabošci. Poslat od Boga i blagoslovom episkopa, postavljen je za sveštenika baš u tom mestu. Tu je sagradio crkvu i neumorno propovedao Hrista, ali su ga ljudi najpre odbacili, tukli, kamenovali i proterivali.
Uprkos svemu, Avramije nije odgovarao zlom na zlo, već je istrajavao u molitvi i blagosti. Njegova vera i smirenje vremenom su omekšali srca neznabožaca, pa su svi u tom selu napustili idole i primili Hristovu veru. Krstio ih je u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, posvetivši svoje trpljenje njihovom spasenju.
Drugi put se pojavio među ljudima zbog svoje sinovice Marije, koja je zalutala u greh i napustila put vrlina. Sveti Avramije nije mogao da mirno gleda njenu propast, pa ju je molitvom, suzama i ljubavlju vratio na pravi put. Ona se iskreno pokajala, povukla u pokajnički život i postala uzor mnogim ženama.
Pošto je izbavio i svoje selo i Mariju, Avramije se vratio u svoju keliju, gde je u molitvi i tihovanju dočekao kraj svog zemnog života. Upokojio se mirno oko 360. godine, u sedamdesetoj godini života.
Njegov primer pokazuje da istinska snaga ne leži u sili i rečima, već u tišini, trpljenju i postojanoj veri. Prepodobni Avramije Zatvornik ostaje svedok da čovek, iako sam, može postati svetilnik mnogima — ako mu je srce puno ljubavi prema Bogu i ljudima.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 11. mesec 2025. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Sezona slava u Srbiji donosi i pitanje koje mnogi vernici svake godine postavljaju – da li se slobodan dan "prenosi" ako krsna slava padne u subotu ili nedelju? Evo jasnog odgovora prema zakonu i crkvenoj tradiciji.
Gogolj je kasnije i pisao o onome što se desilo na Krfu.
Od animiranog filma o Davidu i serija sa biblijskim motivima do novog ostvarenja Mela Gibsona o Vaskrsenju Hristovom, holivudski studiji sve više ulažu u filmove i serije inspirisane duhovnim vrednostima.
Aksentije je posečen, Evgenije i Mardarije su skončali u mukama, Orest je izdahnuo na usijanom gvožđu, a Evstratije na lomači.
Nova odluka iz Kijeva otvorila je pitanje da li se kalendar pretvara u političko oruđe u trenutku dubokih društvenih lomova.
Iako su po svojoj suštini korisna, čovek ih često doživljava kao uzroke svog bola i tuge, a neretko i kao nepravdu.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
U besedi na Nikoljdan, poglavar SPC podsetio je da se vera ne završava za slavskom trpezom, već počinje na liturgiji i potvrđuje svakodnevnim odnosom prema Bogu i bližnjem čoveku.
Gogolj je kasnije i pisao o onome što se desilo na Krfu.
Aksentije je posečen, Evgenije i Mardarije su skončali u mukama, Orest je izdahnuo na usijanom gvožđu, a Evstratije na lomači.
Pravoslavni vernici po starom kalendaru danas slave Svetog Spiridona Čudotvorca, dok po novom kalendaru proslavljaju Božić. Katolici takođe obeležavaju Božić, dok Jevreji i muslimani ovaj datum posvećuju redovnim molitvama i verskim obavezama.
Njegove čudotvorne mošti nalaze se na Krfu.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti Nikolaj Žički nas uči da osmeh, bez zlobe, može biti odgovor na podsmeh. Jer neznanju priliči podsmeh, a znanju osmeh.
Od suvih smokava i grožđica do limunske glazure, otkrivamo kako da vaš božićni hleb bude ukras i simbol porodične topline i vere.
U besedi za 29. četvrtak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje da susreti sa svetima oblikuju ljudske živote i pozivaju na potpuno predanje.
Pravoslavni vernici po starom kalendaru danas slave Svetog Spiridona Čudotvorca, dok po novom kalendaru proslavljaju Božić. Katolici takođe obeležavaju Božić, dok Jevreji i muslimani ovaj datum posvećuju redovnim molitvama i verskim obavezama.
