U prisustvu sveštenstva i visokih zvanica osveštani su temelji pratećih objekata hrama, čime je najavljeno novo poglavlje duhovnog i kulturnog života grada na Đetinji.
Užice dobija novu svetinju u svom srcu, nakon gotovo dva veka. U svečanoj molitvenoj ceremoniji, kojoj su pored sveštenstva prisustvovali ministar kulture i predsednik Građevinskog odbora Nikola Selaković, te gradonačelnica Užica dr Jelena Raković Radivojević, osvećeni su temelji budućeg parohijskog doma i parohijske sale Crkve Pokrova Presvete Bogorodice u Krčagovu.
Podsećajući na brzu izgradnju same crkve, gradonačelnica Užica, dr Jelena Raković Radivojević, izrazila je uverenje da će se isti tempo gradnje održati i kod parohijskog doma i sale.
- Zajedničkim naporima i verom uspeli smo da u tri godine sagradimo hram i da obezbedimo neophodnu infrastrukturu. Nastavljamo dalje u skladu sa planovima građevinskog odbora na čijem čelu je ministar Nikola Selaković, ponosni na ovu svetinju koja je izgrađena u Užicu posle 177 godina - poručila je gradonačelnica.
Ministar kulture i predsednik Građevinskog odbora, Nikola Selaković, izrazio je zadovoljstvo zbog nastavka radova na izgradnji kompleksa, ističući njegov značaj kao svetovnog i kulturnog mesta sabiranja Užičana.
- U hramu se služi Gospodu, a u ovom ovde parohijskom domu stvoriće se uslovi da se održavaju izložbe, mali koncerti horova ili solista, književne večeri, i ono što je najvažnije, da se nakon službe Božije ovde okupljaju vernici, napajajući se sa duhovnog i kulturnog izvora. Ovde blizu je i škola, nadamo se da će tu biti jedno novo obdanište i da će od zapustelog i zaboravljenog dela Užica, ovaj ovde deo grada postati ukras i ponos Užičanki i Užičana - kazao je ministar Selaković.
Protojerej-stavrofor Ivan Despić, starešina Hrama Pokrova Presvete Bogorodice, zahvalio se vernicima, privrednicima, gradu i Građevinskom odboru na čelu sa ministrom Selakovićem na ogromnoj podršci.
- Za kratko vreme, u crkvi je sagrađen zvonik, uskoro će biti parohijski dom, parohijska sala, ovde će moći da se odvija jedan celokupni duhovni život, i da služi nameni kojom služimo Gospoda – naglasio je otac Ivan.
Osvećenje temelja parohijskog doma i sale predstavlja novo poglavlje u duhovnom i kulturnom životu Užica, mesto gde će se, osim bogoslužja, održavati kulturne manifestacije i okupljanja vernika, obogaćujući zajednicu i čuvajući njeno duhovno nasleđe.
Dok se pred doček 2026. godine figurice po istočnom kalendaru nude kao amajlije za sreću, njihovo biblijsko značenje otvara neprijatna, ali važna pitanja o granici između dekoracije, sujeverja i hrišćanske savesti. Episkop valjevski upozorio je da i blagoslovene životne stvari mogu postati prepreka ako potisnu Boga, te podsetio da se smisao rada, braka i svakodnevice otkriva tek kada su postavljeni u pravu hijerarhiju vrednosti. U besedi za 30. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o veri koja ne skreće pred opasnošću i o čoveku koji ne vodi narod snagom, već potpunim oslanjanjem na Boga. Pravoslavni vernici danas slave Svetog proroka Danila po starom kalendaru, dok se po novom proslavlja Sveta mučenica Anisija Solunska. Katolici i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama, dok Jevreji obeležavaju Asarah B’Tevet, dan strogog posta, žalosti i pokajanja. Poruka iz sure El-Asr, izdvojena za 30. decembar u knjizi „Kuran – 365 odabranih ajeta za svakodnevno čitanje“, podseća kako vera, dobra dela, istina i strpljenje mogu promeniti tok naših izbora. Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane. Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije. Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena. Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju. Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Printscreen/Youtube/Televizija 5 Užice
Printscreen/Youtube/Televizija 5 Užice
Printscreen/Youtube/Televizija 5 Užice
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Duhovna riznica
10:09
OVAJ NOVOGODIŠNJI UKRAS JE SIMBOL SMRTI U BIBLIJI: Ako kitite dom, izbegavajte figurice koje nose lošu skrivenu simboliku
Aktuelno iz SPC
08:59
ŠTA NAM JE STVARNO NA PRVOM MESTU U ŽIVOTU? Važna poruka vladike Isihija pred Božić
Duhovna riznica
07:30
AKO OVAKO KORAČAŠ PUTEM, NEBITNO JE DA LI JE PUT MRAČAN - SIGURNO STIŽEŠ DO SVETLOSTI: Vladika Nikolaj otkriva kako pobediti sve strahove
Praznici i sveci
06:00
VERSKI KALENDAR ZA UTORAK 30. DECEMBAR
Islam
02:00
TRI PRAVILA KOJA RAZOTKRIVAJU GDE GUBIMO ŽIVOT I SMISAO: Otkrijte kako mala odluka može da prevagne da li gubimo ili pobeđujemo
Posni recepti
09:54 | 27.09.2025
STARINSKI MAKEDONSKI KOLAČ PO ORIGINALNOM RECEPTU: Sočna posna poslastica koja okuplja porodicu
Mrsni recepti
10:00 | 23.09.2025
RIČET – ZABORAVLJENO JELO KOJE JE BILO OMILJENO NA CELOM BALKANU: Ovaj recept iz bakine sveske unosi toplinu u dom
Mrsni recepti
12:19 | 04.11.2025
NAJBRŽI SITNI KOLAČI KOJI MAME POGLEDE I POHVALE: Poslastica savršenog ukusa za slavsku trpezu
Mrsni recepti
11:26 | 18.10.2025
ZABORAVLJENI SEOSKI SPECIJALITET S JUGA: Starinski recept koji vekovima okuplja porodice oko stola
Mrsni recepti
12:43 | 01.11.2025
KOLAČI KOJI PRVI NESTANU SA SLAVSKOG STOLA: Starinski recept za breskvice donosi miris detinjstva, toplinu doma i radost zajedništva
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Mitropolit Jefrem i episkopi Heruvim i Sava predvodili bogosluženja, porodica Lemić kumovali hramu, dok su novoosvećeni krstovi i zvona doneli duh vere, tradicije i jedinstva.
Episkop valjevski upozorio je da i blagoslovene životne stvari mogu postati prepreka ako potisnu Boga, te podsetio da se smisao rada, braka i svakodnevice otkriva tek kada su postavljeni u pravu hijerarhiju vrednosti.
Od prizrenske Bogoslovije do parohija niškog kraja, život sveštenika Srboljuba Kaplarevića bio je posvećen ljudima, a ne javnosti; njegov odlazak otvorio je sećanja na službu koja se merila poverenjem, a ne rečima.
Horovi pod vođstvom Milene Antović i Katarine Stanković donose toplinu, molitvu i prazničnu čaroliju u kriptu hrama na Vračaru.
U svetinji kod Priboja dve iskušenice stupile su na put monaškog služenja, a ovaj duhovni događaj sabrao je verni narod i sveštenstvo, spojivši vekovno pamćenje manastira sa živom, tihom radošću ovog posebnog trenutka.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Otac Vladimir objašnjava kako se suočiti sa tugom, krivicom i duhovnim pitanjima bez gubitka vere i nade.
Izveštaj Skupštine pravoslavnih episkopa svedoči o snažnom širenju pravoslavnih bogoslužbenih mesta i rastu broja sveštenoslužitelja, uz vidljive promene na verskoj mapi Francuske i izazove koji prate ovaj process.
Od prizrenske Bogoslovije do parohija niškog kraja, život sveštenika Srboljuba Kaplarevića bio je posvećen ljudima, a ne javnosti; njegov odlazak otvorio je sećanja na službu koja se merila poverenjem, a ne rečima.
